Бошко Мијатовић: Демографска катастрофа Србије

Србија је у XVIII веку била готово пуста. Могуће је да се то понови три века касније

Бошко Мијатовић (Извор: Медија центар)

Емиграција из Србије добија драматичне размере. До скора се рачунало да је годишњи негативан миграциони салдо 10-15 хиљада, да би се сада видело из података ОЕЦД-а да је годишњи одлив у те (развијене) земље чак 50-60 хиљада становника! Када се томе додају 30-35 хиљада више умрлих него рођених, извесна имиграција у Србију и емиграција у земље ван ОЕЦД-а (мање развијени свет) добија се смањење становништва Србије реда величине 70-100 хиљада годишње. Катастрофа.

Становништво Србије ће бити преполовљено за неколико деценија ако се настави овим темпом, са крајње неповољним социјално-економским последицама (старење, смањење продуктивног потенцијала становништва, смањење војне способности итд). Популациона политика не може да помогне, јер ће будући развој догађаја пресудно зависити од даљих миграционих токова.

Развијени део Европе и даље ће своје озбиљне демографске тешкоће (мало рађање) решавати имиграцијом, првенствено из источне и југоисточне Европе, а када затреба и осталих делова света. Милиони људи од Пољске и балтичких земаља до балканских земаља отишло је на запад, продубљујући већ постојећу демографску кризу у својим земљама. У нашем региону посебно су страдали Румунија, Бугарска и Хрватска, чак теже него Србија.

За Србију се не види решење проблема, али су могуће различито неповољне опције. Уколико је приме у Европску унију, што није извесно, вероватна су два ефекта: прво, да емиграција у развијене земље у први мах буде знатно повећана због новостечене слободе насељавања у земљама ЕУ без административних препрека; додуше, могуће је одлагање слободе насељавања за седам година, што ипак брзо прође; друго, да Србија добро напредује у економском и политичком смислу услед чланства у ЕУ и да се смањи жеља њених грађана да емигрирају када виде добре перспективе и у Србији, као што Чеси не емигрирају у већем броју. Овај други фактор може деловати врло споро, односно Србији може требати времена да постане разумно уређена и напредна земља која је, после свега, атрактивна својим грађанима.. Свакако, неповољно је што први ефекат делује одмах и снажно, а други споро и на дуги рок, тако да би укупан резултат чланства у ЕУ на емиграцију из Србије био знатно опадање становништва и каснија евентуална стабилизација, али на додатно смањеном нивоу.

Учлањење Србије у ЕУ и њен напредак донели би још један потенцијално позитиван ефекат: привлачење емиграната из других, мање срећних земаља у правцу Србије. Додуше, овај ефекат задуго не би био посебно јак, јер би велика већина и даље тежила богатим западноевропским земљама, а не балканској провинцији. Ово тим пре што многе земље у развоју лепо напредују и њихово становништво није превише заинтересовано за миграције у правцу Европе.

Ипак, постоје пропале државе чији грађани и даље сањају о миру и благостању у Европи, као што су то у последње време Сирија, Либија, Авганистан… За њих Србија није посебно заинтересована због великих културолошких разлика и сопствене врло скромне асимилационе моћи, а ни они за Србију док се не обогати.

На досељавања са подручја бивше Југославије не треба више рачунати. Класично црногорско-херцеговачко врело, које је вековима попуњавало Србију, пресахло је, у Хрватској готово да нема више Срба, а Срби из Босне преферирају западну Европу. Чак се и број Албанаца смањује, па их не треба очекивати са јужне стране.

Једина земља на коју сви источни Европљани бацају погледе је Украјина, са близу 50 милиона становника и лошом политичко-економском ситуацијом. Пољска је прва отворила врата украјинским радницима, затим Чешка итд. Ипак драматично лоша демографска ситуација у Украјини (мали број млађих људи) веома отежава масовну емиграцију.

Уколико Србија не уђе у ЕУ у догледно време (а неће), демографска ситуација Србије ће се, верујем, и даље погоршати. Безнадежност код грађана ће порасти (докле ли ће Вучић владати?), а економски раст каскати за светом. Чак ни Сиријци неће хтети да остану.

Србија је у XVIII веку била готово пуста. Могуће је да се то понови три века касније.

Написано за НИН од 7. 3. 2019.

(Србија и свет, 5. 3. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s