Светозар Поштић: Кратко размишљање о нестрпљењу

Да ли је наше нестрпљење повезано са историјским околностима тешко је рећи, али чињеница је да мало ко од нас планира дуже од следећег месеца или године

Светозар Поштић

У последње време у вестима често читамо да се Америка жури да примора Србију да призна Косово до одређеног датума или да се Европској унији жури да реши проблем Косова до избора за европски парламент. Журба представницима западних земаља у оваквим ситуацијама ипак није својствена. Ми приликом сличних оцена на друге примењујемо неке своје особине, а то су пре свега импулсивност и нестрпљење.

Зла империја са друге стране океана своју политику планира годинама, чак деценијама унапред. Од када су одлучили да су Срби „Мали Руси“, они стрпљиво и истрајно подривају, уцењују и хушкају. Ко је до пре само неколико година могао помислити да ће у Црној Гори бити могућа оваква завера против рођака и браће? Сваки Црногорац знао је добар део „Горског вијенца“ на памет, а сада се Његош избацује из школских уџбеника. А ко је могао помислити да ће у Русију из бивших совјетских република, православних и словенских, бити уперене ракете? Америчке и енглеске службе се не журе, само стрпљиво сплеткаре, прете и роваре.

И Немци имају сличну особину: они праве дугорочне планове. Сећам се да сам 1998. године интервјуисао директора Гете института. И други шефови страних културних центара са којима сам разговарао имали су планове за будућност, али је Немац о првој деценији трећег миленијума, чији је долазак у мојој свести још увек био повезан или са Апокалипсом или са неким кошмарним научно-фантастичним филмом, говорио као да се ради о плановима за наредних неколико дана.

Чак су и Албанци деценијама стрпљиво радили на отимању Косова. План им није био везан за политику, барем не непосредно, већ за пуњење својих кућа децом. Пре 90 година на Косову и Метохији није их било више од 30 посто, али на крају 20-ог, кобног века већ су се намножили до 90 процената. Ако томе додамо и Титову дозволу за досељавање из Албаније и застрашивање српског становништва, овакав исход се још давно могао наслутити.

Да ли је наше нестрпљење и повезано са историјским околностима, сталном политичком нестабилношћу или нечим другим, тешко је рећи, али чињеница је да мало ко од нас планира дуже од следећег месеца или године. Подложни смо наглом одушевљењу и још наглијем разочарењу. Захваљујући групној еуфорији постижемо огромне успехе у екипним спортовима, али склоност ка малодушности и наглом губљењу воље и жеље води нас ка апатији чак и када видимо да нам државу води најобичнији лажов и лопов.

„Нестрпљење чини душу бесплодном“ каже мудри Јован Лествичник. Даће Бог, па ће се и међу нама јавити неко ко ће направити дугорочан, одважан план и приликом почетног неуспеха неће клонути духом. Уместо тога заинатиће се и успети, јер барем ината нашем човеку не недостаје.

Advertisements


Категорије:Стражњи дућан С. Поштића

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s