Синдикат образовања Чачак: Писмо родитељима

Ми смо против разарања школства под изговором побољшања. Ми смо, понављамо, они који се боре за будућност ваше деце, а наших ученика. Придружите нам се у тој борби!

Фото: Синдикат образовања Чачак

Поштовани родитељи, Обраћамо вам се знајући да су наши ученици ваша деца, и желећи да вам одговоримо на питање – зашто просветари тако често штрајкују. Да ли су они пуки нерадници који желе високе плате или је у питању нешто друго?

Драги родитељи, морате бити свесни чињенице да се у последње две деценије школство у Србији великом брзином урушава. Циљ је да се разори добра државна школа и образовање доступно свима учини доступним само тајкунској елити. Ваша деца треба да буду јефтина радна снага код куће и у иностранству. Тај процес траје до дана данашњег, а скоро сваки следећи министар просвете, новим законима, разара и оно мало квалитета што нам је у образовању остало, пре свега захваљујући труду просветних радника, који не желе пропаст школства. Управо због тога, власти редовно хушкају родитеље против просветара, оптужујући их да су „нерадници“, неспособни и слично. А за то време, Министарство просвете ђацима уводи нове предмете и оптерећује их тако да ученици петог разреда основне школе имају скоро сваки дан по шест часова, а ученици средњих школа по седам. При том су нови предмети, уведени у школској 2018/19. години, попут „Језика и комуникације“ и „Одрживог развоја“, уче на курсевима од по два дана, без уџбеника и озбиљних наставних планова и програма. Ваша деца су преоптерећена, али за то нисмо криви ми, просветари, него они који просветом управљају не питајући никога и примајући команде из ко зна каквих центара моћи, која од Србије прави колонију.

Како руше нашу школу?

Зна се како се урушава образовање: прво се смањује стваралачка мотивација наставника, затим се умањује њихов ауторитет, потом се бирократизује и либерализује образовни процес, што доводи до уништавања интелектуалне атмосфере, затим се догађа погрешан избор руководећих кадрова и на крају све се то маскира да јавност не примети. Наставници у школама су лоше плаћени, под непрестаним надзором и контролом. Уместо да уче ђаке, они се замлаћују вођењем сувишне и непотребне администрације. Ђацима се дају сва права, а просветни радници су незаштићени чак и од насиља. Циљ је да школа престане да буде школа, и да постане вртић за чување деце до 18 година, како је у неким земљама, попут Шведске, чији се систем образовања урушио за две деценије, и где професори само 30% времена ученицима преносе знање, а остало време их чувају и забављају.

Како нам подмећу ногу?

Шта видимо?

  1. Ни родитељи, ни просветари, не могу да утичу на наставне планове и програме, нити имају било какав уплив на процесе разградње школства.
  2. Просветне власти стварају проблеме, а затим их пребацују на наставни кадар, тврдећи да смо неспособни и да нисмо у стању да у живот спроводимо њихове „генијалне идеје“. Увели су инклузију – деца са посебним потребама, којима је потреба нарочита брига и пажња стручних педагошких лица, бачена су у неприпремљен школски систем. Дошла су међу учитеље који нису били у стању да инклузију примене у „класичним“ одељењима, јер је то немогуће без озбиљне подршке посебно стручних лица. Тиме су оштећени и ученици са посебним потребама, а у питање је доведен наставни процес у целини. Сада уводе „дуално образовање“, такође без икакве припреме. Реч је о пренаглашавању једног, у основи маргиналног сегмента српског образовања, са тежњом да се процес образовања и васпитања сведе на једноставни инстант-пакет обуке за производњу јефтине радне снаге страним инвеститорима. Италијански философ Дијего Фузаро, један од сарадника наше синдикалне борбе, поручује:“Рећи ћу вам без слаткоречивих препричавања, рећи ћу вам на најдиректнији начин: дуално образовање је експлоатација малолетничког рада. Ни више ни мање. Ево, укратко, зашто морате да се супротставите тој понижавајућој гадости која вређа достојанство и сакати вашу будућност: школа мора образовати и поучавати, односно стварати људска мислећа бића свесна своје прошлости и отворена за пројектовање своје будућности. Школа не служи стварању места за флексибилно тржиште рада. Школа није предузеће, иако је на то своде (кредити као оцене, образовна понуда, школска аутономија, дуално образовање и тако даље, од лошег до све горег). Дуално образовање вас чини простим аутоматима произведеним на монтажној траци, спремним за тржишно суперискоришћавање.“
  3. Школе су стављене под све могуће облике надзора и контроле. Везују нам руке, а приморавају нас да свирамо виолину.
  4. Све време, школа се у јавности гледа кроз проблем насиља и насилништва – као да насиље производе просветари, а не друштво дивљег капитализма у коме се стварност претвара у срамни ријалити шоу. Тај проблем често пренадувавају извесне невладине организације, које тиме долазе у центар друштвене пажње и скупљају паре од, углавном страних, донатора, који треба да цивилизују нашу „дивљу“ децу. Проблем насиља заиста постоји, али се он не решава палијативним методама и претварањем школа у истражне просторије и суднице!
  5. Највећа опасност је увођење нових предмета лишених темељне сазнајне вредности, а науштрб фундаменталних предмета без којих се не може ићи на универзитете. Више „школигрице“, мање математике и српског језика!

До скорог виђења

Поштовани грађани! Драги родитељи! Кад чујете да Унија синдиката просветних радника штрајкује, знајте да то нису нерадници који траже велике плате, него људи којима је до ваше деце стало много више него многима из Министарства просвете, који сматрају школство експериментисањем уживо и који ће отићи из система много брже од нас, који смо у њему доживотно. Ми не штрајкујемо због пара, него због принципа. Ми се боримо да ваша и наша деца имају будућност у Србији, да не беже на Запад, да не буду јефтина радна снага коју ће свако моћи да злоупотребљава и понижава. Ако уруше наше школство, онда деца обичних људи неће имати могућности да се квалитетно образују и друштвено напредују, а привилегована класа ће своју децу давати у најбоље приватне школе у земљи и иностранству.

Наша борба није само борба за опстанак, већ и борба за поштовање књиге из које наши ученици уче, а која је обезвређена, за вредност њихове дипломе, за њихово место у друштву, за њихову слободну личност, за њихову будућност. То неки родитељи, на жалост, не схватају. Да ли могу да се васпитавају и уче они који не стоје усправно, који су згажени, поцепани, одбачени? Уместо да им будемо обрасци, ми својим статусом, за које је крив однос извршних власти према образовању, одбијамо од књиге, од школе, од пута који је школа одувек градила. Драги родитељи, научите нешто лепо и од своје деце. Можда она боље од вас виде у каквом свету живимо и какав свет би требало да градимо. Све што је пропуштено може се научити, али се тешко учи шта је човек. У име тог човека у вашој деци, у вама и у нама, ми се сада боримо. Зато очекујемо да нас схватите и подржите, јер ово што се догађа нама не желимо да се догоди вашој деци.

Синдикат образовања Чачак ће вас ускоро обавестити о јавној трибини на којој ћемо разговарати о насушним питањима школства у Србији. Ми нисмо против правих реформи и усавршавања школског система. Ми смо против разарања школства под изговором побољшања. Ми смо, понављамо, они који се боре за будућност ваше деце, а наших ученика. Придружите нам се у тој борби!

Наслов и опрема: Стање ствари

(Сајт Синдиката образовања Чачак, 9. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Пуна подршка овим храбрим учитељима, који су зарад будућности својих ученика спремни да ризикују сопствену.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s