Сабор СПЦ: Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку 

Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије

Jесење заседањe СА Сабора СПЦ (Фото: СПЦ)

Дводневно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (6–7. новембар текуће године) било је посвећено трима главним темама – стању на Косову и у Метохији, унапређењу школства и просвете у Српској Православној Цркви и црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије. Своје виђење стања на Косову и Метохији, као и перспективу борбе за очување те мученичке српске покрајине у саставу Србије у условима непрестаних провокација вођства лажне државе и сталних притисака великих западних сила, Сабор је предочио нашој јавности посебним саопштењем.

Њој је мање-више већ позната и делатност Сабора на пољу црквеног школства и просвете, али саборски став по питању  Цркве у Украјини само делимично. Разлог за то је чињеница да је о саборском ставу требало најпре службено обавестити све Православне Цркве, почевши од Цариградске и Московске Патријаршије, и то на одговарајућим језицима (грчки, руски и енглески), а за тај посао је било потребно извесно време. Пошто је то учињено, сада је тренутак да се став Српске Православне цркве изнесе у целости пред нашу јавност.

Сабор најпре са жаљењем констатује да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођâ расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, због чега Свети Архијерејски Сабор ту одлуку цариградског Синода сматра необавезујућом за Српску Православну Цркву.

Сабор не признаје наведене личности и њихове следбенике за православне епископе и клирике и, следствено, не прихвата литургијско и канонско општење са њима и њиховим присталицама.

И на крају, Сабор предлаже Цариградској Патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, како би се потврдили и оснажили саборност и јединство Православне Цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето Православље.

Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве

Наслов и опрема: Стање ствари

(Сајт СПЦ, 12. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

20 replies

  1. Зашто је изостало мишљење СПЦ-е о неканонском упаду у јуриздикцију МП на Украјини?

    Свиђа ми се

  2. Могло би се рећи да је саопштење избалансирано . Да се не наљуте и једни и други . Још се предлаже разуман излаз из целе ситуације . Па сад Ана мишљење је изостало јер се не зна тачно чија је јуриздикција у Украјини . Било је ту свега . Ко добро познаје Црквену историју зна да није све чисто ту. Било је ту и раскола и насилних постављења епископа и много чега што није по канонима .

    Свиђа ми се

  3. У реду! Ако се тако буде гледало на поступке Цариградске патријаршије следеће на реду је православно расејање. Много нас није ни свесно каквим неправославним и небратским делима се кити Цариградска патријаршија у расејању. Ствари треба назвати њиховим правим именом. Ово је „завођење за Голеш планину“.

    Свиђа ми се

  4. Истини за вољу наша помесна Црква има јуриздикцију само на простору бивше Југославије плус Мађарска . Ако би се држали канона стриктно све наше епархије по свету су противканонске . Сетимо се само 28. канона 4. Васељенског сабора. Сетимо се само да у једном граду може бити само један канонски епископ. Сада у Бечу постоји пет- шест епископа и сви су канонски . Та пометња у дијаспори се мора некако решити . Ти имаш градове по широм запада у којима свака Православна заједница прави посебну Цркву у граду ,као да нисмо део једне Свете саборне и Апостолске Цркве . Етнофилетизам ту разара полако ткиво Цркве , нажалост.
    Не би баш тако судио Васељенској Патријаршији и ако ми се лично не допада шта раде у последње време . Треба смирено погледети све и мислим да је овај предлог о сабору добар . Увек су се неспоразуми решавали на Саборима .

    Свиђа ми се

  5. @Слободан

    Ти имаш градове по широм запада у којима свака Православна заједница прави
    посебну Цркву у граду ,као да нисмо део једне Свете саборне и Апостолске Цркве .
    Етнофилетизам ту разара полако ткиво Цркве , нажалост.?!

    Шта је, по Вама, излаз из ове ситуације?

    Како би било да, рецимо, СПЦ, све своје епархије у Расејању препусти Васељенској
    патријаршији, и тако допринесе борби против “етнофилетизма“?

    Апостолска саборност Православне Цркве није угрожена крштеним именом једног
    народа – у називу сваке Помесне Православне Цркве.
    Као што сваки крштени човек има своје име, тако и сваки народ има своје име и не
    може се тога одрећи!

    Апостолска саборност се остварује кроз литургијску заједницу, а не пуким брисањем
    или одрицањем од националне/народне припадности сваког члана те Цркве и целе
    заједнице од свог – КРШТЕНОГ ИМЕНА!
    Онај појединац или народ, који се одричу свог крштеног имена, као безимени, не могу
    бити у чланови Свете Саборне и Апостолске Цркве.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  6. @Драган
    Ја нисам рекао да је решење препуштање епархија Васељенској патријаршији, ја само кажем да је ситуација потпуно хаотична и није у складу са канонима . Ви мислите да је нормално да у Бечу постоји пет епископа ? Зар није могуће организовати једну епархију ,а да се службе врше на разним језицима ?Ова прича у Украјини је баш плод етнофилетизма . Хоће сваки народ да има помесну Цркву са својим именом . Није тога било у Православљу пре деветнаетог века .

    Свиђа ми се

  7. @ Слободан

    Не зна се чијој јурисдикцији припада Украјина? У документу РПЦ којим се прекида општење са Цариградском (исправније би било рећи „Истанбулском“, пошто Цариград не постоји већ неколико векова) патријаршијом, пише:
    „Његова Светост Патријарх цариградски Вартоломеј је 26. августа 1992. године у одговору на писмо Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Алексија II поводом свргавања Митрополита кијевског Филарета написао: „Наша Света Велика Христова Црква признајући пуноћу надлежности Ваше Најсветије Руске Цркве у вези с овим питањем прихвата синодалну одлуку о горе наведеном.“
    http://www.pravoslavie.ru/srpska/116528.htm

    Дакле. 1992. године патр. Вартоломеј је знао, као што је знало и васколико Православље, да је Украјина у јурисдикцији Руске Православне Цркве.
    Што се тиче и 28. канона 4. Васељенског сабора, као и 9. и 17. канона истог Сабора (о наводном праву истанбулског патријарха да прима апелације на одлуке других патријаршија), ради се о погрешном и тенденциозном тумачењу тих (и још неких) канона од стране Истанбулске патријаршије, са циљем да се приграби, против канона, статус првог по власти у Православној Цркви (=статус православног папе).
    На те папистичке тенденције Истанбулског патријарха упозоравао је чувени каноничар, проф. Сергије Тројицки у низу чланака у периоду од 1925 – 1965. године.
    Од барем десетак чланака на ту тему указујем, за ову прилику, на два:

    https://stanjestvari.com/2018/09/20/prof-sergije-trojicki-lazna-teorija/

    https://svetosavlje.org/eklesiologija-pariskog-raskolа/

    Свиђа ми се

  8. @Слободан
    „Хоће сваки народ да има помесну Цркву са својим именом .
    Није тога било у Православљу пре деветнаетог века .“ ?!

    Значи ли то да је Свети Сава погрешио, а и сви Оци СПЦ
    који му следоваше?

    @Слободан
    “Ова прича у Украјини је баш плод етнофилетизма“ ?!

    Ова прича је плод ЦИА-е, МИ-6… сатаниста којима је Православље
    непријатељ број један, по речима виђених сатаниста – Мадлен
    Олбрајт, Весли Кларка, Карла Билта, Збигњева Бжежинског… и
    осталих сатрапа поднебесбих сила безумља и мрака.

    @Слободан
    “Ви мислите да је нормално да у Бечу постоји пет епископа ?
    Зар није могуће организовати једну епархију ,а да се службе
    врше на разним језицима“ !?

    А, шта Ви мислите – да ли је изводљиво да у Бечу буде један
    амбасадор на сваких 5 држава , а да се послови за oбављају на
    једном језику, рецимо – енглеском?

    А, можда је боље глобализовати свет – укинути народе и државе, па
    сходно томе и екуменизовати све “ЦРКВЕ“?

    Дакле, решење је у ЈЕДНОЈ СВЕТСКОЈ ВЛАДИ и ЈЕДНОЈ СВЕТСКОЈ
    ЦРКВИ, чиме би се превазишли сви горе наведени проблеми – зар не?

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  9. Цариградска патријаршија нема више права на православно расејање од било које Помесне Цркве. Господа тумаче Свете каноне Цркве како им највише одговара.Осудили су етнофилетизам као јерес и трајно га спочитавају другима. Цариградска патријаршија је првак света у етнофилетизму!
    Историја наше Помесне Цркве пуна је таквих сведочанстава о поступцима фанариота. Никада се нису променили. Све је горе. Молим Ва, ако Вам је стало, распитајте се какав је однос представника Цариградске патријаршије према верном народу СПЦ-е у расејању.

    https://pravoslavciblog.wordpress.com/2016/11/04/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83-%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83/

    „П.С. Као поуку навели бисмо овде речи познатог грчког старца, великог зналца Светих Канона, бескомпромисног заступника Светог Предања и критичара Екуменизма, Епифанија Теодоропулоса, упућене у отвореном писму патријарху Атинагори:

    Небројено пута је пожељније да се искорени историјски Трон Цариградски и да се пресади на неко пусто острвце на морској пучини, чак и да се потопи у дубинама Босфора, него да се покуша макар и најмање одступање од златне путање Светих Отаца, који једногласно кличу „Нема попуштања у питањима Вере“. Седам свећњака Апокалипсе, ради грехова наших, угасили су се одавно. Седам Цркава апостолских, Цркава које су имале највећу част да приме, особито оне, Писма са Неба кроз богонадахнутог Боговидца са Патмоса, нестале су са лица земље и тамо, где је некада савршавана страшна Жртва и појана Химна Светој Тројици, данас по свој прилици гракћу ноћни гаврани и „плешу демони“. Али ипак, Невеста Господња није умрла. Црква Христова није нестала. Наставља, изранављена и окрвављена као и Устројитељ њен, али вечножив и непобедив, своју путаљу кроз векове, просветљујући, брижно се старајући, оживљавајући, спасавајући. Неће, дакле, умрети она, чак иако се премести или умре Васељенски Трон. Ниједан Православан не жели премештање или смрт Васељенског Трона. Не дај Боже! Али и ниједан неће жрвовати због њега јоту једну или једну црту од Православне Вере. Борите се за њега свом силом. Не само да имате право, него сте дужни да га учвршћујете, по Вашим силама. Жртвујте за њега било што: новац, имања, част, славу, скупоцено благо, Ђаконе, Презвитере, Епископе, чак и самог Патријарха Атинагору! Једно само држите, једно чувајте, једно очувајте нетакнуто, једно само немојте жртввовати: Православну Веру! Васељенски Трон има тначај и корисност само и искључиво када исијава диљем темље сладчајпу и незнану Светлост Православља. Светионици су корисни када и уколико осветљавају морнарима пут, како би избегли хриди. Када се њихова светлост угаси, нису само некорисни, него и штетни, јер се и они претварају у хриди.“

    Писмо Старца

    Епифанија Теодоропулоса

    Патријарху Атинагори

    Свиђа ми се

  10. Саопштење СА СПЦ је одише духом православља. У њему се јасно указује на проблем, али на начин који не пресеца везе љубави које све нас треба да спајају, и даје предлог решења.

    О чему тачно дискутују појединци изнад? СА СПЦ јасно наводи да понашање патријарха Вартоломеја и његове свите није у складу с канонима. Шта Вам није јасно, Ана? Да посећујете сајт СПЦ, уместо што саопштења примате из друге руке, имали бисте прилике да прочитате и низ саопштења Њ.П. владике бачког Иринеја.

    Слободане, Ви мешате бабе и жабе. Тврдите, „Истини за вољу наша помесна Црква има јуриздикцију само на простору бивше Југославије плус Мађарска. Ако би се држали канона стриктно све наше епархије по свету су противканонске“, очигледно несвесни да над дијаспором нико нема јуриздикцију, и да је управо то оно што је довело до ‘хаотичног стања’ о коме говорите. Заправо, једино што је истинито у Вашем коментару јесте тврдња да наша помесна Црква има јуриздикцију и над Мађарском, што према томосу који јој је издала Цариградска патријаршија, на основу наслеђених права (Мађарска је вековима под окриљем наше помесне Цркве), заиста и има, али ту чињеницу не поштује ни једна друга помесна Црква, јер све Мађарску, као већински неправославну, по инерцији сврставају у ‘дијаспору’, тј. територију ван историјских оквира наше Цркве.

    Док се неким будућим великим сабором не реши питање дијаспоре, све помесне Цркве ће бити слободне да постављају своје епископе широм неправославног света, чак и ако тамо већ постоје епископи неке друге помесне Цркве.

    Свиђа ми се

  11. „Да посећујете сајт СПЦ, уместо што саопштења примате из друге руке“ Ех камо среће да је тако! Нажалост не ради се о саопштењима из друге руке…….у питању је стварни, свакодневни жовот!!!

    Свиђа ми се

  12. И Васељенска патријаршија и Московска патријаршија су начиниле непотребне грешке.
    Обије (као и све помјесне самостојатељности Цркве ,или како се савремењачки каже јурисдикције – њих 14) су нападнуте са ПОШАСТИМА НОВОТАРИЈА, нажалост. Од : новог Григоријанског календара, посветовњаченог изгледа свјашченства, преко клупа и столица по цркви, мијењања чинодјејства на литургијама, ниских иконостаса (лажно позивање на Рано Хришћанство), хорова, електричних звона, цјеновника за црквене обреде и ношење таса кроз цркву (саблазно), скаредног изгледа нове камилавке и скуфијеи уз латински криж на мантијама (нпр. несрећа од румунског патријарха је НЕДОПУСТИВО сав у бијелом) итд…до измијене савршених догми Цркве (други брак за свјашченство је увела Цариградска патријаршија за САД и Канаду, а избацила једну реченицу из Символа Вјере и ублажила забрану опијела за самоубице-Московска патријаршија) ,,,,,,,,,,.
    Национализам је Црква осудила п р а в е д н о, али треба то урадити и са глобализмом и екуменизмом (ОДЛУЧНО РАЗОБЛИЧАВАЊЕ НА ВЕЛИКОМ САБОРУ).
    Национализам је несвјесни савезник глобализма.
    Народоносни предзнак испред цркве треба избрисати, јер црква није нити Српска, нити Светосавска,нити Црногорска,нити Македонска, нити Румунска, нити Руска, нити Украјинска, нити Арбанашка…већ ваистину ХРИСТОВА !!!!!

    Свиђа ми се

  13. Из свега овога што смо чули да се закључити да је потребан један сабор на коме би се решиле ове недоумице . Коме припада дијаспора? Ко има право да да аутокефални статус ? То сада очигледно није регулисано и зато имамо овај хаос . Ништа се не зна и свако тумачи каноне онако како му политички одговара . Када је некоме у интересу онда се држе канона , а када није у интересу онда се каже „не морамо се држати канона к’о пијан плота.“ То сви раде . И Фанар и Москва и наша помесна Црква . Најтужније је што је политика увек имала веома велики утицај у нашој Цркви , а то је одвлачило пажњу са основне мисије Цркве . И даље мислим да је јерес етнофилетизма најопаснија за Свету Саборну и Апостолску Цркву .Барем исто као и екуменизам .

    Свиђа ми се

  14. Гал. 3:27-29: „Сви ви који сте се крстили да будете у јединству с Христом, Христом сте се оденули. Нема више ни Јудејца ни Грка, нема ни роба ни слободњака, нема ни мушког ни женског, јер ви сте сви једно у јединству с Христом Исусом. А ако сте Христови, онда сте Аврахамово потомство, наследници по обећању.“
    Можете мислити кад један јеретик римокатолик у Бечу види пет различитих епископа једне те исте Цркве . Можда би он и прешао у Правосњлавље ,али онда би морао да с еодлучи да ли ће бити Грк, Србин или Рус. Признајте да то ствара пометњу . Зато треба сабор да се то разјасни .

    Свиђа ми се

  15. Слободане, уз дужно поштовање, настављате да лупате глупости. Канони су савршено јасни по питању аутокефалности. То што Фанариоти свесно раде супротно истима, није последица неког недостатка у самим канонима, него њихове гордости и самовоље. Исте оне гордости, самовоље и одсуства братске љубави коју су показивали и безброј других пута кроз историју – на пример, када су саучествовали у укидању Пећке патријаршије.

    Што се тиче дијаспоре, један римокатолик у Бечу који прелази у православље, постаје православац, а не Србин, Рус или Грк, и баш као што и било који православни Србин, Рус или Грк, слободан је да присуствује богослужењима у било којој православној цркви, припадала она његовој помесној Цркви или не.

    Да ли је тренутно стање у дијаспори идеално? Није, али оно је свакако боље него да се целокупна дијаспора стави у руке етнофилатистички задојених Фанариота, којима очигледно није стало ни до чега осим моћи и остваривања грчких националних интереса, јер би то тек изазвало пометњу.

    Чињеница је да је тренутно стање у дијаспори на снази већ дуже од 30 година, што је период од одређене канонске важности, и да оно, бар тренутно, најбоље задовољава потребе верника који су потекли из православних отаџбина. И не мислите да је међу римокатолицима другачије. Посетите римокатоличке цркве у Америци или Аустралији, и видећете да Хрвати гравитирају једној, и да уз њу имају и свој културни центар итд, Филипинци другој, Италијани трећој. Дакле, та подела је последице стварне потребе заједнице. Даће Бог, па да се и тај проблем једног дана реши. Можда би компромисно решење било да све парохије на одређеној територији деле једног епископа, а да им се омогући да задрже свој богослужбени језик. Тај епископ би мога бити под окриљем новооснованих аутономних или поменсних Цркава, тамо где број и организованост православних то дозвољавају, или једне од постојећих православних Цркава, чији верници чине већину у том региону. На пример, у Аустрији је највише православних Срба. Разумно је да се Аустрија стави под окриље СПЦ.
    У неким другим пределима је највише Руса, другде Грка или Арапа.

    Свиђа ми се

  16. @ Слободан

    Потребан је Сабор, али превасходно да би осудио противканонске поступке и јеретичко неопапистичко учење Вартоломејево, као и јерес екуменизма која се широко проповеда у Православној Цркви почев од почетка 20. века.
    Још једном вас упућујем на линкове са чланцима проф. Тројицког у којима се објашњава улога принципа територијалности и народности у формирању аутокефалних Цркава.

    Свиђа ми се

  17. @Слободан

    „Народоносни предзнак испред цркве треба избрисати, јер црква није
    нити Српска, нити Светосавска,нити Црногорска,нити Македонска, нити
    Румунска, нити Руска, нити Украјинска, нити Арбанашка…већ ваистину
    ХРИСТОВА !!!!!“ ?!
    Дакле, предлаже се модел “ХИБРИДНЕ ЦРКВЕ“ за дијаспору?!

    Као што свако од нас има крштено, лично име и презиме /породично име/,
    тако је то и са именима Православних Помесних Цркавама – у земљаској
    Цркви, као и са свим осталим друштвеним институцијама.

    Ни један Сабор то не може да уреди, јер ни једна заједница било које
    Православне Помесне Цркве неће прихватити да над том заједницом
    руковиди, пастирствује епископ из другог народа, друге Помесне Цркве.

    Ако би се то усвојило, онда бисмо морали у таквим епархијама/еписко-
    пијама практиковати два календара – “стари и нови“, као и синаксар свих
    заступљених Помесних Цркава ради канонско-догматског јединства
    епископије/епархије.
    Такође, питање унификације, уједначавања Бого-службеног поретка,
    где не би могао свако да служи како је то у Помесној Цркви његове
    Матице, већ како то одлучи – а, ко???
    Сам епископ о томе не може да одлучи и да било којој заједници у
    својој епархији наметне начин црквеног поретка који се разликује
    од истог таквог поретка у Матици дотичне заједнице, рецимо да
    Русима сугерише грчки поредак, и обратно.
    Да ли је могуће да би се на неком Сабору таква сгласност постигла?
    Није, и зато такав предлог нема никаквог смисла.
    Правослвна /Правоверна/ Црква је и до сада опстојвала, па јој
    нису потребне никаве новотарије.
    Проблем је у главама учених теолога, који имају знање, али, очигледно,
    немају теолошко живљење – умеће практиковања вере.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  18. Драги и поштовани износиоци свога мишљења (да не кажем – коментатори)

    пре свега, помаже Вам Бог!
    и
    Господе Боже неизмерно милостиви
    заступништвом Светих Твојих лекара,
    Безсребреника Козме и Дамјана
    излечи нас слабе и огреховљене и помилуј нас !

    На дугачко се може (и треба) износити мишљење/а о СТАВУ (ваљда) Србске Православне Цркве који се пастви не преноси као Саопштење СА Сабора СПЦ, већ то чини ’портпарол’ (каква једна дивна србска реч) Србске Цркве тако, онако… препричавајући као шта је то СТАВ Србске Цркве, али наравно ТЕК пошто је обавевестио пола света о том СТАВУ…. и то недељу дана након што је две, три простопроширене реченице преводио и на грчки и на руски и на енглески (јер, логично, зар не… ЕНГЛЕСКИМ језиком се служи НАЈвећи део Православних помесних Цркава !?!!!
    чини ми се да и у Ленглију, тj. Langley-u, говори енглески… )
    а, да… заборавих да се човек (бискуп БЕчки) бавио контролом понашања клира током боравка НАДбискупа му БЕчког…
    а ваљало је претходне велике дане боравка надбискупа му и припремити и организовати…
    и испратити вољеног надбискупа…

    сБогом у миру и здрављу остајте!
    Миодраг Таназовић

    Свиђа ми се

  19. Њ.П. владикa бачки Иринеј

    http://borbazaveru.info/content/view/9594/47/

    Свиђа ми се

  20. Дугогодишњи покушаји Константинопољског Патријарха(та), у даљем тексту КП, да се наметне као копија папистичког центра светског Православља је религијски еквивалент политичког процеса тзв глобализације. И док се глобализација спроводи иза кулиса и паравана тзв демократије и тзв људских права, источни псеудо-папа наступа непринципијелно и нецероминијално, сада и отворено игноришући историјску реалност и законе Цркве. Ма колико био тежак, сам по себи, преступ гажење канона кроз безочно нарушавање вековног црквеног поретка на територији МП, ипак је од секундарног значаја у односу на погубне последице које ово отворено мешање Фанара у корист НАТО инсталиране украјинске врхушке може изазвати кроз распиривање пожара грађанског рата.

    У историји није забележено да је врх једне помесна Православна Црква отворено и недвосмислено пристао на тако негативну и анти-хуману улогу распиривача мржње у грађанском сукобу који лако може да прерасте у братоубилачки рат широких размера са огромним људским губицима уз загарантовано проливање православне крви. Овакав сценарио је достојан само змије-непоменика, исконског непријатеља људског рода, а чињеница да се (некада славни и многострадални) КП испоставља као вољни инструмент у овом непочинству је још један подсетник да постајемо сведоци знакова све ближих апокалиптичких збивања.

    Цар Иван IV Васиљевич је рекао да је (и) Други Рим пао, а да Трећи још увек стоји и да следећег бити неће. У Ленглију и Истанбулу зломисле другачије и копају јаму, али таква злоба води у погибао. Како год да буде, реч Господња остаје да Црква коју је сазидао „врата пакла [је] неће надвладати“. Амин Боже дај!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s