Поводом одговора Оливере Зекић, чланице Савета РЕМ, министру Владану Вукосављевићу
Илустрација: Душан Лудвиг
Одговор чланице Савета РЕМ Оливере Зекић министру Владану Вукосављевићу у вези са емитовањем ТВ програма примитивног садржаја, познатих у јавности као „ријалити програми” објављен је 23. септембра. Тема је од интереса за ширу јавност, а друштвена функција О. Зекић и њен речник у таквом нескладу са чињеничним стањем (истином) да заслужује пажњу. Верујем да ће надлежни органи морати да реагују јер је иступ О. Зекић у нескладу са друштвеном функцијом коју обавља, и себе је тиме дисквалификовала за ту функцију. Она би наиме требало да брине о спровођењу Закона о електронским медијима Србије, а не да га крши. Претпостављам да О. Зекић познаје 51. члан закона који гласи „Забрана говора мржње”, по којем је говор мржње вређање човека на основу генетских особености, изгледа итд. Или је на интернетовој страници РЕМ дозвољено оно што по закону није дозвољено електронским медијима – вређање човека, говор мржње?
Но, пређимо сада на садржај дописа О. Зекић. Она оспорава изјаву г. Владана Вукосављевића да је „министар културе, министар одбране”. Можда ауторка, у поплави шунда и примитивизма бројних емисија које се емитују под будним очима РЕМ, ни не види да наш народ мора од тога да се брани. Уосталом, моћ спознаје је различита – Господ је неком дао више а неком мање. И неко је имао боље кућно васпитање, а неко лошије или никакво. Ја свакако не бих критиковао ни памет, ни изглед ауторке чланка – не само због 51. члана закона (говор мржње), већ пре свега због кућног васпитања. О. Зекић даље износи неистиниту тврдњу да се „ријалити програми не забрањују нигде, па неће ни у Србији”. Тачно је – не забрањују се али се регулишу. За пример ћу узети једну државу ЕУ (да развеселим љубитеље ове институције у распадању) – нпр. суседну Хрватску. Грађа је доступна на интернету, језик разумљив, па је лако проверити. У Хрватској је на снази Закон о електроничким медијима – дакле и назив је исти. Међутим, српски закон (донесен 2014.) површно је писан и у њему нема нечег као што је 26. члан хрватског закона: да нису допуштени „програми који могу озбиљно нарушити физички, ментални или морални развој малољетника, посебно оних који укључују порнографију или безразложно насиље”. У истом члану се одређује да мора бити донесен правилник о заштити малолетника у електронским медијима. Тај правилник је и донесен (2015. године).
Шта он одређује? Дефинише програме који нарушавају физички, ментални и морални развој малолетника, као што су призори насиља (укључујући и вербално!), вулгарног речника, секса, клађења итд. Програми намењени за старије од 18 година могу да се емитују само у терминима од 23 до седам часова! И цело време емитовања мора да буде ознака „Прозиран круг с уписаном црвеном бројком 18”. То није забрана госпођо Зекић – то је право на одбрану породица и менталног здравља. Не бих о висини плата запослених у РЕМ (претпостављам да су и оне у складу са њеним тежњама ка „европским вредностима”). Није непознато да је додељивање националних фреквенција посао од великог материјалног интереса за заинтересоване. Није непознато ни то да су имовинске карте појединаца далеко више од прихода које су остварили у оквиру примања од РЕМ. Али – за то постоје надлежне институције, које ће ваљда једном прорадити у пуном капацитету, па оставимо то питање њиховом будућем раду.
Да, имамо право да се бранимо од криминала и примитивизма. И бранићемо се.
Аутор је правник и историчар
(Политика, 27. 9. 2018)
Categories: Преносимо
Koliko god to čudno zvučalo rijaliti programi i slične devijacije na medijskoj sceni su u stvari sačuvali omladinu i društvo u cijelosti. Evo kako :
Mediji tipa Pink i slični su podsticali sve najgore porive kod ljudi. Ali oni nisu mogli podstaći nešto što u ljudima već ne postoji. Ljudima su preokupirali misli najprizemnijim porivima i tako su ih na određeni način spasili od ozbiljnijeg “programiranja”. Sve štete nastale od rijaliti programa se lako otklanjaju jer su očigledne i što je najvažnije one su površne.
Dubinske promjene svijesti se češće dešavaju preko medija kojima gravitiraju ljudi koji se osjećaju intelektualcima. Tamo se sistematski kreiraju narativiti koji odgovaraju određenom auditorijumu. Onda se korak po korak rade izmjene u sistemu priča da bi u konačnici dobili reprogramirane intelektualce koji žive u zabludi da imaju svoje mišljenje.
Аутор цитира закон тамо неке из ЕУ (наравно, у распадању, пошто су пар њих опљачкали пришле им будале) с намјером да покаже
РЕМско стање у истој, критички саопштавајући
колико су, у ствари, заостали у односу на матичну државу Аутора, а по проблематизованој ствари.Наравно, претпоставити је да се Аутор нада да ће и државапримјерак- и СВЕ чланице ЕУ у распадању, као и шире, до нивоа Планете- смоћи снаге да се у спорној ствари макар приближе матичној му држави. Аутор, претпоставити је, зна да је за то бар приближавање потребна сила чији модуси су п а м е т и д у х о в н о с т, дакле нешто што је веома, у свијету, ретко, а чиме, на нивоу РЕМства, његова држава обилује, што се потврђује и његовим чланком обрађиваног
п р е д м е т а, те: благодарно исти п р е д м е т препоручити инима, а што је Аутор, очито нехотице, заборавио. То што ће оно мало још увијек п р и с е б н и х грађана болно поднијети ову позајмицу умне РЕМице, не марити: главе јој ћ е л а в е ни тамо неће недостајати.
https://polldaddy.com/js/rating/rating.js