Новинарски су непрофесионални, а људски подмукли напади сарадника Фонда за људска права Немање Стјепановића и сајта који је себе прозвао Fake News „трагачем” на нашег прерано умрлог колегу Жељка Цвијановића, каже председница Суда части УНС-а Љиљана Смајловић

Жељко Цвијановић (фото: Медија центар Београд)

Дан након смрти новинара Жељка Цвијановића портал „Fake news“ трагач објавио је текст под називом „Не, Жељко Цвијановић није био новинар за узор“ у коме се наводи да се Цвијановић „у много наврата служио нечасним и неетичким средствима, међу којима је и пласирање лажних вести“.

Како би доказао да Цвијановић није „један од најбољих српских новинара“, како су медији наводили након његове смрти, „Fake News“ трагач позвао се на публикацију у издању ЈУКОМ-а „Жељко Цвијановић – Новинар у цивилу“ аутора Владимира Бебе Поповића. „Fake News“ трагач наводи да је Цвијановић након злочина у Сребреници за лист „Јавност“, који је објављен 22. јула 1995. године, написао „редове који се најдубље супротстављају свим професионалним и моралним начелима“. Овај портал јуче је објавио и копију Цвијановићевог текста у целости, између осталог и због „подсећања на најмрачнији период српског новинарства, у нади да таквом нељудском приступу професији више никада нећемо сведочити“.

Међутим, “Њујорк тајмс” је у новембру 1995. године објавио текст  „Масакр у Босни“ у којем се између осталог наводи да су саветници америчког председника Била Клинтона тек 4. августа сазнали за злочин у Сребреници, што значи да ни Цвијановић у време када је текст објављен није могао знати за сребренички масакр.

Како је Смајловић рекла УНС-у „није спорно само то што је тобожњи фамозни Fake News ‘трагач’ користио стари клеветнички памфлет ЈУКОМ-а против Цвијановића из времена када је шефица ЈУКОМ-а била адвокатица Владимира Бебе Поповића и када је ЈУКОМ служио за пљување по људима који њему нису били по вољи (у такве и себе поносно убрајам)“. „Цвијановић је нападнут због текста у ком је анализирао како ће пад Сребренице утицати на ратни расплет. Текст је објавио много пре него што су домаћа и страна јавност сазнале за сребренички злочин. Тачно две седмице пре него што ће ЦИА први пут обавестити неког из америчке администрације о подозрењу да је, после пада Сребренице, извршен масовни злочин над муслиманским становницима“, рекла је УНС-у Смајловић.

С друге стране,  Стефан Јањић рекао је УНС-у да су „злочини у Сребреници „започети 11. јула, дакле 11 дана пре него што је Цвијановићев текст објављен“ и додао да „без обзира на то када су откривене информације о масовним стрељањима, већ 11. јула је било познато да су хиљаде грађана Сребренице избегле из својих домова у Поточаре након уласка српских снага“. „Иако се не може искључити могућност да су новинари на терену у време објављивања ‘Мапе без мрља’ могли имати и информације о масовним стрељањима, у свом тексту не помињемо жртве масовних стрељања, већ жртве уопштено, а жртве рата нису само они који су убијени, већ и они који су у рату претрпели емоционални, телесни и финансијски губитак. Дакле, избеглице су без сумње жртве, и жртве постале већ 11. јула“, каже Јањић.

На питање УНС-а да ли је „Fake news“ трагач проверио шта је Цвијановић писао о Сребреници по откривању масакра, Јањић каже да „у корпусу текстова Жељка Цвијановића о Сребреници ново светло о овој теми било би омогућено једино проналаском неког Цвијановићевог текста или јавног иступа у коме изражава извињење због свог (документованог) неетичног писања о жртвама“ и додаје да они „на такав текст или јавни иступ нису наишли“.

Супротно Јањићу, Љиљана Смајловић тврди да  је „Жељко масакр у Сребреници сматрао страшном мрљом на српској савести“. У сарајевским „Данима“, чији је био стални сарадник, Цвијановић је написао да је Сребреница „име највеће срамоте у српској историји“.

„Да је Fake News ‘трагач’ трагао за истином, уместо за клеветом, лако би обичном претрагом интернета сам набасао  на ту моралну, људску и професионалну чињеницу. Зато мислим да ће, од таквих ‘трагача’, новинарство у Србији имати више штете него користи. По правилу су гори од проблема који тобож решавају“, каже Смајловић.

Петровић: „Fake News“ трагач пласирао лажну вест

Новинар Момчило Петровић је у реаговању на текст „Fake news“ трагача о преминулом колеги навео да је овај портал објавио лажну вест. У том чланку наводи се да је Цвијановић објављивао низ измишљених текстова о „наводном нападу ножем на глумицу Кораиму Торес, која је у Србији стекла велику популарност тумачећи улогу Касандре“, за које Петровић тврди да их је он написао и објавио и да Жељко Цвијановић „никакве везе са тим није имао“.

„У овом листу он је био уредник текстова дописника из унутрашњости, и колико се сећам, ни један ауторски текст у ’Грађанину’ није објавио“, пише Петровић и наводи да је „Fake news“ трагач  „у својој журби“ погрешио и „пласирао лажну вест“.

Смајловић: Још гори од „трагача“ је Стјепановић

Сарадник Фонда за хуманитарно право Немања Стjeпановић јуче је објавио на Твитеру да су се „од Жељка Цвијановића дирљивим говорима опростили новинари, колеге из истог одељења Службе“. Иако на Стјепановићеве тврдње преминули колега не може да одговори, питање је како се ова објава уклапа у „борбу“ за људска права, којом Стјепановић тврди да се бави.

Od Željka Cvijanovića se dirljivim govorima oprostili novinari, kolege iz istog odeljenja Službe.

— nemanja (@nimante) August 28, 2018

“Још гори од ‘трагача’ је колега Немања Стјепановић. Претпостављам да је и он користио клеветничко ЈУКОМ-ово штиво када је оптужио Жељка да је „радио за Службу“, али „колеги“ Стјепановићу ни то није било довољно. Сарадник Фонда за хуманитарно право је, уз прераног умрлог и јуче сахрањеног новинара, оклеветао и све оне који су га на комеморативној седници у Скупштини града јуче искрено ожалили. И њима је упутио исту увреду. Пошто су они, за разлику од Жељка, још на овом свету, надам се да ће Стјепановићу дати прилику да своје клевете доказује на суду”, каже Смајловић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(УНС, 29. 8. 2018)

Categories: Преносимо

Tags: Љиљана Смајловић, Жељко Цвијановић, Немања Стјепановић, Fake News „трагач”, ударни