Александар Проханов: У Русији почело да залази сунце Крима

Чиме се замаглило сунце Крима? Руски устанак у Новоросији је био уништен, налет који је предвиђао руски препород био је заустављен. Велики реванш је био потопљен, оскрнављен. У сливник је испуштена дивна идеја Новорусије

Александар Проханов (Извор: https://izborsk-club.ru/11610)

(Руска народна линија, 8. 8. 2018)

Повратак Крима  Русији био је као чудо, као излазак сунца. То је било време одушевљења. Људи, који су таворили у сумраку, устају духом, васкрсавају. Јадни народ, коме су од деведесет прве године све само одузимали, мучили га, кажњавали га, корили, поново је преузео руски цветајући Крим, узео своју будућност, постао је народ – сањар, изнова. Тада још није било моста који повезује континенталну Русију са полуострвом, а кримски мост између људи и власти, премошћујући провалију, постављен је преко ноћи, као у бајци. Почела нова руска ера. Руска држава се венчала за Крим, пала је на колена испред олтара у Херсонесу, оросила је своје поцрнело, унезверено лице са црноморском живом водом. Кримска светла олуја пренела се у Украјину. Руски устанак је избио у Донбасу, а милиционарима (ополченци[1]) који су марширали ка Мариопољу, сањали о Харкову, Одеси, Дњепропетровску, пут је обасјавало Кримско сунце.

Кримско светило је избледело, прекривено гарежом, сунце је почело да се гаси. Иако је кримски мост у пуном сјају повезао два краја Керченског протока, мост између власти и народа се затетурао, показао напрслине, потонуо на своје носаче.

Чиме се замаглило сунце Крима? Шта је то поново излило бол и тугу у народну душу?  Руски устанак у Новоросији је био уништен, налет који је предвиђао руски препород био је заустављен. Велики реванш је био потопљен, оскрнављен. У сливник је испуштена дивна идеја Новорусије, сан о правди и хармонији. Под црвеним знамењима милиција се борила за Царство Небесно. Нелет милиције на Мариоупољ био је прекинут, а спремни на устанак Харков, Одеса, Дњепропетровск и Николаев – били су предати под чизму украјинске службе безбедности, која је на смрт згазила и побила животворне руске изданке.

Црвени коњ руског устанка у Донбасу био је ухваћен у челичне шаторе минских споразума и Нормановог формата.

Народ који је сањао о препороду родне груде, који је очекивао пробој и развој, ново руско чудо које је требало да Русији, после 1991. године, донесе дуго очекивану радост, лепоту и креативност – није дочекано, очекивања су била изневерена. Преварена народна душа почела је гледати на власт мрачно, спуштених обрва испод ока.

Уместо нових фабрика, брзих путева, благостања и просперитета наступили су посни и мршави дани, рекло би се бескрајни, када настављају да труле градова и села, затварају се фабрике, беспослени људи скитају око зарђалих[2] радњи пијући из флаша, кркљајући необријаним Адамовим јабучицама.

Сиромаштво, досадно, сиво, са мишијим шушкетањем, пузи по земљи, претварајући све боје радости у сиве мрље у којима нема места за молитву и чудо, већ само за борбу за преживљавање.

Беду народа прати прекомерно богатство брилијантних изабраника, похлепних и бескрупулозних милијардера. Непоштење и неправедност живота народ доживљава као страшну болест. Народ ропће, чезне, понекад мрзи. Сунце Крима прекривено је досадним тамним облаком, оно као да сија кроз задимљено стакло. Не налазећи  своје оваплоћење, велико очекивање праведног постојања и благословеног друштва опет је згажено.

Пензиона реформа је пуцањ на сиромашне. Систем „Платон“ им одузима камионџије. Оптерећујући порези који морају попунити скромни буџет. Истовремено, огроман новац се одлива из Русије, исцрпљујући буџет, хранећи тако непријатељске цивилизације. Као и пре, националну економију Русије једу црви – она је организована тако да људски рад, богати минерали не служе Русији, већ прекоморским империјама. Руси себе доживљавају као пашњак за иностране диносаурусе, који Русију гледају као плен, одакле захватају најускусније комаде. Русија је прекривена палубом од тешких трупаца, на којима пирују окупатори.

Расте освета деведесетих година. Сенка Јелцина, као облак, покрива Кримско сунце. Као духови прошлости, Јумашев, Татјана Дјаченко, Наина Јосифовна, Јељцински центри, који ничу као отровне цијанотичне печурке. Све ово вуче земљу у мрачну прошлост, у лепљиво блато безвремености. То раздражује, узнемирава, рађа смутњу, умножава екстремистичке групе, опија луде главе са привиђењима револуција и побуне. У Русији се поново рађа смутња. Власт је блокира хапшењима, притисцима, али она као угљен-моноксид излази из стотина пукотина, бацајући ослабеле душе у несвест.

Руско друштво је деформисано. Ове деформације, невидљиве у заслепљујућем светлу Кримског сунца, сада у сумраку постају јасне и погубне. Оне ће морати да се исправе, друштво ће морати да их поправи, уклони из себе истрошене непотребне детаље, опреми новим елементима, новим везама, новим горивом који гура државну машину напред.

У председничким уредбама говори се о инфраструктурним пројектима: мостовима, железници, аутопутевима, аеродромима и лукама. То би требало да повеже и учврсти Русију, да повећа њену економску моћ, да дȃ излаз индустријским енергијама. Међутим, инфраструктурни пројекти и промене морају бити учињени унутар друштва. Да се повежу његови елементе који су се распали. Да се разбије тромб, који је зачепио везе између појединачних народних групација, између различитих елемената моћи, између народа и државе. Ове инфраструктурне промене су неизбежне. Треба их осмислити, промислити и припремити генерални план. Потреба за таквим планом је велика – потреба за цртачима, пројектантима, проналазачима, фантазерима, носиоцима нових идеја.

Нови социјализам сазрева у дубинама руске свести. Социјализам, који истражује узроке краха који се десио у социјалистичком – двадесетом веку. Социјализам, који проглашава божанску праведност, који искључује чудовишно проливање крви, прекомерно насиље, уз чију помоћ је Русија гурнута у социјалистичку еру, а народ је закорачио у социјализам, носећи са собом цеванице и пробушене лобање својих сународника.

Божанствена праведност је задивљујућа утопија која уноси хармонију у животе људи, државне институције, градове и аутомобиле, у односе звезда и цвећа. Божанствена праведност је религија руског сна. Из човека се изгони звер, у њему је све мање звер а све више човек, у човеку расте човек, а у човечанству људскост.

Ако човеку сметају да подигне човека у себи, ако му стављају препреке, тада се у њему дешава побуна. Уколико држава потискује побуну човека, запечаћујући је у затворску ћелију, суђењима, напорима националних гардиста, ако човекова побуна не проналази излаз напоље, усмерава се унутра. Човек се буни против себе, у човеку се отвара амбис, о чему је писао Достојевски. У овом страшном подземљу, зло почиње да се умножава, у човеку се рађа Невзоров[3], у човеку се јавља рашчовечење. Те појаве разматрају богослови и филозофи. Те постулате разумеју социјални инжењери и руководиоци. Ове постулате разумеју најпросвећенији представници власти. Када овим постулатима и увидима овлада председник Путин, велико кримско помрачење сунца ће престати, црна сенка ће нестати, и поново ће у азурном-плаветнилу засијати светило.

Прво објављено у листу „Завтра“

Александар Проханов, писац, главни и одговорни уредник листа „Завтра“[4]

Са руског посрбио: Дарослав Гужвић


[1] Прим. ДГ: Код нас се „ополченци“ погрешно преводе као побуњеници – заправо је то милиција.

[2] Прим. ДГ: Радње из претходног, совјетског, периода изграђене су од обичног челичног лима, који је подложан рђању.

[3] Прим. СС: Мисли се на популарног ТВ аутора Александра Невзорова, који се прославио емисијом „600 секунди“ (1987-1993). Буран живот овог публицисте, режисера, писца, члана Државне думе (у четири сазива) и љубитеља коња садржао је и преобраћај „од  Павла до Савла“: у почетку је певао у црквеном хору, био послушник у манастиру и похађао Московску духовну академију, да би оштро прекинуо са Црквом и сада постао атеиста и „војујући антихришћанин“.

[4] Прим. ДГ: „Завтра“ на српском значи – сутра.


ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 14. 8. 2018. у 11:43 – додата је трећа фуснота.

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , ,

9 replies

  1. Хм, занимљив текст. Проблем је што нас нико није подучио како да разврстамо текстове руских аутора према публици којој су намењени. Неки текстови су писани за западну публику, неки за нас на Балкану, неки одражавају ставове аутора и забринутост за идеју и/или свој народ, неки једноставно извуку зверке на снежну белину и упетљавају их у сопствене замке…

    Свиђа ми се

  2. „У Русији почело да залази сунце Крима“ — пре ће бити да је зашло само у глави аутора који уз неуспеле песничке метафоре нуди још слабије аргументе. Остаје неодговорено школско-гимназијско питање — „шта је то песник хтео да каже?“.

    Liked by 1 person

  3. @ Бладанка: Тај текст је намењен наивним сањалицама које још увек верују у чудо описано у његовом последњем пасусу.
    Русија је у кратком периоду свог процвата 1905 -1914 г. обећавала да се развије у нормалну, моћну, добро уређену земљу. То време је неповратно прошло, дошао је Велики рат, па свргавање Империје, бољшевички пуч, Црвени терор, Грађански рат и пропаст… После тога се може само рећи: Шта је било, било је – вратити се неће… (знате ону песму…)
    У овом тексту, Проханов (П) , између осталог: „…Јадни народ, коме су од деведесет прве године све само одузимали, мучили га, кажњавали га, ..“. А – какве је све дивоте и задовољства до деведестих имао тај народ, који пре тога није био “јадан“? Ја сам тамо (са Запада, пословно) боравио неколико пута седамдесетих година, а то су биле њихове “најидеалније и најсветлије године“ и све их тада видео као заточенике неког логора – што су и били.

    (П) : „…Под црвеним знамењима милиција се борила за Царство Небесно…“ Под ЦРВЕНИМ заставама за Царство Небеско? Каква шизофренија! Само им је на њима фалио портрет Лењина/Стаљина – или Сотоне – све једно. Лепо ми је такво њихово Царство Небеско…

    (П): „…ново руско чудо које је требало да Русији, после 1991. године, донесе дуго очекивану радост, лепоту и креативност – није дочекано,..“ То је тачно, али – разумем да ново руско чудо очекујеш после 1920 г. – али очекивати то после бољшевичке победе и 70 година у бољшевичком паклу, 1991 г., то је горе од наивности.

    (П): „…Нови социјализам сазрева у дубинама руске свести. Социјализам, који истражује узроке краха који се десио у социјалистичком – двадесетом веку…“. Није вам било доста 70 година социјализма? Онда никада нећете научити… Па – нека вом онда дође и тај „Нови“ Социјализам…

    (П): „…Те постулате разумеју социјални инжењери и руководиоци. Ове постулате разумеју најпросвећенији представници власти. Када овим постулатима и увидима овлада председник Путин, велико кримско помрачење сунца ће престати, црна сенка ће нестати, и поново ће у азурном-плаветнилу засијати светило…“. Шта је ово? Последњи стадијум шизофреније? Па – зар после свих искустава тај Проханов не схвата ко су и шта су садашњи господари Постсовјетије на челу са тим истим Путином, који заиста и одавно суверено влада свим потребним увидима и постулатима? То ми личи на фатаморгане неких несретних становника ГУЛАГА од којих су неки бунцали: “Када би само друг Стаљин знао шта се све овде догађа, он би завео правду и праведност“.

    Свиђа ми се

  4. @Иоанн Дубињин

    Не разумете Ви, Дубињине, нашу потребу да верујемо у лажи! То је наша једина нада и последње уточиште доброг расположења….
    Уосталом, ко Вам је крив што живите на трулом западу i у благостању. Да сте овде и Ви бисте се веселили овим небулозама, које као да изговара један саговорник Версилова, него, заборавио сам му име….
    Хоћу да речем, Достојевски је све рекао (пре мене:)

    Свиђа ми се

  5. Помало гњецав и сентименталан стил је добрано појео бит текста, а то је да, упркос г. Дубињину, ништа није неповратно прошло, сем грешака. Добра су вечна. Један од добрих начина да се Крим и остатак Русије препороде јесте да претворе царску узвишеност и совјетске снове у нешто више од предмета пуке носталгије или осуде: у актуелност.

    Свиђа ми се

  6. @Милан : Говорите о грешкама, али – то нису биле грешке, него законити ток историјско-друштвених догађања. Монструми (бољшевици) који су уграбили власт у Русији уопште нису ни у чему грешили. Они су вредно радили свој разорни посао и изванредно успели – после њих остала је једна наказа (многи савремени становници те земље то исправно зову: БАРДАК! – погледајте значење те речи) у којој Ви очекујете да садашњи властодршци, њихови биолошки и политички наследници “…препороде …. да претворе царску узвишеност и совјетске снове у нешто више од предмета пуке носталгије или осуде: у актуелност…“. Стварно – буди Бог с нама!

    Свиђа ми се

  7. @Иоанн Дубињин

    А ви верујете у „крај историје“ и у бесповратне процесе? Што ће рећи, грађани пост-Совјетије, пошто историјом руководе безличне космичке силе нужности, шта ли, треба само да поседају и да мирно сачекају да их снађе смрт и грабеж? Јер, некад је све било сјајно, а онда су дошли бољшевици (а где су токови „законити“ , нема ни кривице која би се могла окајати) све срушили заувек, једном за свагда и треба само ламентирати и бити савршено свестан да је све што ти преостаје да се удавиш у „бардаку“ ? Г. Дубињин, опростите, не познајемо се лично, али таква стања се лече.

    Свиђа ми се

  8. @Милан: Ја намерно нисам превео руску реч “бардак“, јер за њу постоји српски (х)омоним – исто звучи: “бардак“ (са потпуно различитим значењем), и Ви сте у ту клопку упали: али на руском та реч значи: неред последње сорте, или ти пак: куплерај најниже врсте, а за своје савремено друштво, многи Руси који у тој земљи живе, употребљавају “бардак“ баш у оном последњем смисалу. Они ваљда ипак знају о чему говоре? Иначе – мислим да је @Порфирије Петрович у праву када каже: “…Не разумете Ви, Дубињине, нашу потребу да верујемо у лажи! То је наша једина нада и последње уточиште доброг расположења….“

    Свиђа ми се

  9. @Иоанн Дубинин

    Хаха, мислим да, без лажне скромности, ништа не фали ни мојој метафори с „дављењем у бардаку“ . Штетно је, наравно, веровати у лажи, али г. Порфирије или Ви немате никакве доказе да је ово о чему говори Проханов лаж, пошто те ствари тек треба да се десе.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s