Владимир Коларић: Против заборава – потребно је једно велико ДА!

Излаз је у суочавању, а не у бежању и забораву. Ни у привидној удобности и лукративном послушништву. Ни у презиру према сународницима који се нису добро снашли у садашњим околностима, или су просто млади или стари, или о понечему другачије мисле

Владимир Коларић

Исак Башевис Сингер је у једном разговору описао стање једне заједнице гетоизованих Јевреја, који су се пред лебдећом опасношћу, која ће се и завршити страдањем масовних размера, бранили заборавом, затварањем очију пред очигледним у споју са пасивношћу и неком врстом нехајности и инфантилне веселости.

Данас у Србији осећај лебдеће опасности као да је већи него икада раније, бар у поређењу са претходним деценијама. Опасности која је тим већа што делује као да као заједница не осећамо да смо спремни да се са њом носимо, већ бисмо радије све преспавали и сачекали да се реши само од себе.

Не верујем да већина верује у лажне наде нити у то да уопште имамо реалан избор, којим бисмо могли да избегнемо оно што изгледа неизбежно. Баш зато индустрија заборава и јесте тако снажна – од југоносталгије, патриотизма на речима, преко медијске хистерије и свеобухватних стратегија збуњивања у праве намере наших елита када су у питању темељна питања колективног опстанка.

Пасивност, недостатак енергије да се речи спроводе у дело, идејно-вредносна дезоријентација, недостатак увида у суштинске токове глобалних процеса, локалистичка надменост – све то нас омета како у правилној перцепцији стварности, тако и у осмишљавању и спровођењу делатних алтернатива.

У трагању за новим путевима, треба имати на уму и неколико следећих ствари:

  • способност за сложено мишљење, али јасан фокус на једноставно и конкретно изражене циљеве
  • алтернатива ментално не сме бити мапирана као један од могућих путева, већ као једини избор, који почива на јасној позицији и перспективи из којих се осмишљава и делује
  • неопходност личног напора и одговорности
  • неопходност повезивања и организовања, које подразумева и сарадњу са међународном нивоу
  • избор деловања кроз институције, притиском на институције или ван институција – зависно од околности (не одбацивати ни један начин)
  • неговање правне и политичке свести, економски реализам
  • фокус на културну производњу и образовање, коришћење свих могућности преношења знања и подстицања сазнајне воље и моћи
  • активност у комуникацији са свим сегментима становништва, без елитизма и искључивости
  • рад на себи, посвећена будност и – опет – одговорност.

И најважније, разумевање да је излаз у суочавању, а не у бежању и забораву. Ни у привидној удобности и лукративном послушништву. Ни у презиру према сународницима који се нису добро снашли у садашњим околностима, или су просто млади или стари, или о понечему другачије мисле.

Потискивање и неснађеност у којој се налазимо, поред свега негативног, крију потенцијале унутрашњег отпора и радикалног одбацивања доминантних и октроисаних идејно-вредносних образаца, које треба искористити.

Спознаја, колико год неосвешћена и потискивана, да се налазимо на рубу, може да доведе до укопавања у месту, жеље да се скочи у понор, али и до жеље за узлетом – у потрази за новим сигурнијим тлом за изградњу наших живота.

Како ова последња могућност не би била схваћена у смислу подстицања емиграције, потребно је много више од очајања и празних речи, од самољубља и међусобица, потребно је једно велико ДА.

Потребно нам је нешто велико. Али замисливо и оствариво. А много тога може да обухвати и осмисли људски ум, и да изгради његова воља. Треба радити на томе.

Advertisements


Категорије:Забрањено са Владимиром Коларићем

Ознаке:,

2 replies

  1. Изузетно стручан преглед стања србске свакодневнице са добрим предлозима, који ће, без активног умног деловања, до сада прилично пасивне елите Србије, и остати. Елита нема дугорочне планове ни циљеве изласка из моралног и духовног мрака, политичке и друштвене анархије.
    Елита нема представу како да успостави ближи, искренији, веродостојан контакт, разговор са већинским србским народом и осталим грађанима Србије, масом, без које нема потребних реформи морално и духовно пропалог друштвеног система. Народ се може задобити само планом који разуме, подржава, битно, има користи, што пружа само хумани друштвено уређење са гарантованим минималним примањима, који омогућује живот достојан живљења, бесплатно школство и здравство! Три тачке од историјског и планетарног значаја, који се подразумева као дугорочан подухват и процес.
    Први корак су стручне припреме што је морална, духовна и грађанска ДУЖНОСТ елите Србије, удружене, умрежене, сложне, уједињене, у којој владају складни међуљудски односи, где је Ја па Ја заменило савесно, свесно, веродостојно, практично, за све опште добро свих грађана Србије, корисно и свакодневно примерно живљено МИ.

    Свиђа ми се

  2. Позив Владимиру Коларићу
    Користим прилику да вам преко Стања Ствари у име чланова удружења Наша Србија-Швајцарска и своје лично упутим званични и јавни позив да вашим знањем, речју и делом дате свој лични допринос успешно реализованом дугорочном подухвату-процесу позоришне представе У ЖИВО:
    БИЛО ЈЕ, што бити не може! Ова позоришна представа је нешто сасвим ново, свету непозната, пример како се знањем, слогом, мудрошћу, стрпљењем, истрајношћу, дисциплином, снагом и енергијом духа славних предака, бранила и одбранила Светиња, Косово и Метохије, народ србски ослобођен од познатих домаћих политичких издајника и лопова! Услови успешне реализације позоришне представе:
    Било је, што бити не може, били су врло повољни:
    1. Један милион незапослених Срба, са 2 или 4 члана породице=2-4 милиона сигурних гласова;
    2. Велики број сиромашних и незадовљних;
    3. Бина позоришне представе: цела Србија;
    4. Највеће ПОЗОРИШТЕ у ЖИВО на свету, са именом Заједница Србија;
    5. Удружена, умрежена, сложна елита Србије, која је , шта хоће, час прави ЗНАЛА;
    6. Сви чланови елите Србије одрекли се познатог ега Ја па Ја, преузели једногласно слоган МИ;
    7. Сви чланови елите, доказани родољуби, својим ЗНАЊЕМ служе већинском србском народу и осталим поштованим грађанима Србије, који, речима и делима поштовање и заслужују;
    8. Главне улоге позоришне представе у ЖИВО, Било је, што не може бити, играју часни, поштени СРБИ, она-он, родољуби, свих степена образовања, матице и расејања;
    9. Главни и одговорни редитељ, режисер, ВОЉА НАРОДА;
    10. Продукција: Знање, Слога, Вера, Истина, Правда, Част, Достојанство;
    11. Подршка: Дух славних предака, у генима данашњих достојних ПОТОМАКА записан и неизменљив, снага, енергија моћна, која све наше домаће политичке издајнике, лопове, познате западњачке не моралне политичаре доводи до стања неизлечивог лудила,трагичног краја;

    Поштовани Владимире!

    Ако желите више да сазнате о успешно реализовној и јединственој позоришној представи у ЖИВО:
    Било је, што бити не може, јавите се преко наше, моје мејл адресе, Стању Ствари познате, у свако доба дана и ноћи!
    Срдачан поздрав
    Мира

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s