Павел Тихомиров: У Црној Гори зазвонило албанско звоно

Док су Македонци пљували Србе, Бугаре и Грке; док Грци тврде да за Грчку највећу опасност нису Албанци, већ Македонци; док се Црногорци хистерично ограђују од општег, српског идентитета, називајући себе „монтенегринима“ – за то време Албанци-Шиптари учвршћују редове

Павел Вјачеславович Тихомиров

(Руска народна линија, 12. 7. 2018)

У градском насељу Улциња, који се налази на јадранској обали, 8. јула  приказана је снага локалне албанске заједнице. Група месних житеља покушала је да спречи Митрополита Црне Горе и Приморја Амфилохија да служи литургију на рушевинама древне цркве. Предводник групе Албанаца, непријатељски расположене према православном свештенству, био је шеф локалног огранка Демократске странке (која је део владајуће коалиције у Улцињу) Хаџи Сулејмани (видети снимак напада). Сулејмани је стао на пут Митрополиту Амфилохију и изјавио да неће дозволити „заузимање цркве“. Он је рекао да се не зна ко је правно власник цркве, али се зна да, наводно, Српској Православној Цркви „не припада сигурно“! Митрополит Амфилохије је питао лидера локалног огранка Демократске странке: „Како он, као муслиман, може да се меша у послове Цркве?“

На то је Хаџи (Сулејмани) одговорио да је он, пре свега, Албанац.

Тиме је много речено.

Црногорци су добили оно што заслужују. Једном, пре двадесетак година, они су – у бесу локал-патриотизма, помешаног са потпуно балкански наивним либерализмом – у сваком погледу одустали од Србије и свесрпских проблема и свом снагом почели флерт са Шиптарима, како локалним, тако и албанским. У близини је беснео жесток рат на Косову и Метохији, мало даље, у Македонији, у мањем обиму али са истим трагизмом одвијали су се сукоби македонских Словена и македонских Шиптара. Али, то је по балканским стандардима било далеко. Иза седам гора, иза седам мора. Као да га не видиш и не чујеш. А сада су Албанци покуцали. Истрајно и самопоуздано. То је управо то, како азијатски народи раде са „чичак европејцима“, увученим у унутарпородичне препирке.

Улцињ је једина општина у Црној Гори у којој Албанци чине апсолутну већину. На картама „Велике Албаније“ (Shqipëria Etnike) ова област, као и Косово, као и западни део бивше југословенске Републике Македоније, као и велики делови Грчке и Србије, назива се управо као „албанска етничка територија“.

И док су Македонци пљували Србе, Бугаре и Грке; док Грци – кроз уста свог министра – тврде да за Грчку највећу опасност нису Албанци, већ Македонци; док се Црногорци хистерично ограђују од општег, српског идентитета, називајући себе „монтенегринима“ – за то време Албанци-Шиптари учвршћују редове.

Не треба се бавити самозаваравањем. Све говори у прилог томе да они постављене циљеве постижу.

Пожелимо митрополиту Црне Горе-Приморја, верној деци Српске православне цркве, којима је Господ досудио да живе у Републици Црној Гори – снаге, издржљивости и присуства Св. Духа.

Свештеномучениче Јоаникије моли Бога за оне који се уздају у тебе.

П. С. После гунгуле литургија је ипак одслужена. Али, у постојећој цркви, а не на рушевинама древног храма као што је то првобитно планирано.

Аутор је помоћник главног уредник „Руске народне линије“

Са руског посрбио: Дарослав Гужвић

Advertisements

One thought on “Павел Тихомиров: У Црној Гори зазвонило албанско звоно”

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s