Драгослав Пакић: Шоља у Уједињеним нацијама

На вратима мога стана појави се директор зграде у пратњи деветнаест униформисаних и до зуба наоружаних лица и саопшти одлуку Скупштине станара да ми се одузима 15% територије стана, другим речима цело купатило са све ВЦ шољом, и даје на независну управу првом комшији

Зграда Уједињених нација у Њујорку

Абдулах Сидран је, приликом гостовања у Београду, у Коларцу рекао да они, Бошњаци, немају ништа против Велике Србије, али да је Срби граде на спрат. Коларац је, по Сидрановом сведочењу, експлодирао од смеха. Ено, и данас се, после експлозије, по комшилуку развлаче фотеље, уметничке слике и разни музички инструменти као да је Коларчева задужбина тамо нека Скупштина.

Како би та Србија на спрат изгледала, најбоље сам лично осетио у мом солитеру на двадесет спратова са по четири стана на сваком спрату.

Не прође недеља дана а да се на вратима лифта не појави писмено обавештење у коме се суседи моле за стрпљење због грађевинских радова који ће трајати следећих месец дана. Цењене комшије, односно ми, се умољавају за разумевање и због буке, која ће се, ничим изазвана, појавити као семе комшијског раздора.

Бука је такве природе да се ништа не може разумети о чему се прича у ТВ дневнику, нити шта се народу обећава; на Слагалици слова толико поигравају да се не може саставити реч ни од четири слова, осим СССС; Ђоковић, због нервозе, све чешће губи мечеве које је некад добијао и са једном руком а само понекад дворучним бекхендом; а песма енглеских навијача, када њихов клуб постигне гол, потпуно је дисхармонична и вређа нормално ухо као што су некад звона са хришћанских богомоља вређале турске уши, ненавикнуте на такву врсту музике.

У знак легитимне одбране и ја сам на вратима лифта окачио следеће обавештење:

„У следећих десет година у кухињи ћу употребљавати трактор гусеничар за покретање машине за прање судова, а у дневној соби, парни вибро ваљак за трешење тепиха. За грађевинске радове, пре свега растурање бетонских зидова и арматуре, биће ангажована НАТО авијација. (Молим комшије да не страхују јер су им ракете паметне). У случају да се неко ипак побуни, може рачунати да ће наићи на руски одбрамбени систем С-400.

Захваљујем на разумевању и унапред хвала!“

Али, не лези враже, на вратима мога стана појави се директор зграде у пратњи деветнаест униформисаних и до зуба наоружаних лица и саопшти одлуку Скупштине станара, Уједињених нација наше заједничке куће, да ми се одузима 15% територије стана, другим речима цело купатило са све ВЦ шољом, и даје на независну управу првом комшији. Прецизиране су и друге обавезе као што су пристанак да комшија има своју, односно, моју шољу у Уједињеним нацијама зграде; давање аутономије шпајзу све са сјеничким сиром и првокласним суџуком, увођење полиције и судства на тераси са дивним погледом на Европу где су ми ускладиштени пшеница, кукуруз, сунцокрет и шећерна репа за не дај Боже, због чега ништа није плаћено. Изричито се захтева да рођаку републиканцу, који живи у заједничком стану са федералцима, окренем леђа и код њега више не одлазим на јутарњу кафу где се свашта прича и кују најподмуклији планови о заједничкој срећној сутрашњици.

У случају неприхватања издиктираних услова, укинуће ми струју, воду и забранити употребу лифтова. Додуше, не могу да грешим душу, дозволили су ми да повремено могу да користим лифт у згради преко пута.

Поред тога, више се на јавним скуповима пучанству не смем обраћати са уобичајеном и у пракси прихваћеном фразом: „Браћо Срби и сестре Српкиње – помаже Бог“! Убудуће ће се моћи користити исто то, само у блажој форми и гласиће: „Браћо Србије и сестре Србије – Мирдита, добар дан“!

Некако у исто време почела су да стижу нека писма из далеке земље Америке која они нису признавали за папир и у којима су, такође, тражили примену новоговора. Тако се најтоплије препоручује да се убудуће, уместо класичног: „мож‘ да бидне, ал‘ мора да значи“, употребљава израз НОН ПЕЈПЕР; а уместо: „мож‘ да значи и мора да бидне, јер ми то тражимо“ – ЈЕС ПЕЈПЕР, док би за њихова несебична и искрена обећања да ће се свим срцем залагати и учинити све што је у њиховој моћи да ме сутра срећног виде у Европи, употребљава проверени израз ВЦ ПЕЈПЕР.

Последње писмо у виду пакета за решавање односа са суседима који не престају са радовима реконструкције, како у својим, тако и у мом стану, пошто је дара превршила меру, одбио сам са гнушањем уз образложење: „Некада су нам Американци слали пакете у којима су била Труманова јаја у праху, а ви нам данас шаљете пакет у коме је само оно што иде уз јаја. И то у чврстом стању. Задржите то за себе.“

Хвала на разумевању!

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Ne volim kad neko podcenjuje i izvce ruglu nekoga a za sobom ne vidi prljav trag bolesne mrzne koja jede njegovo tkivo.

    Свиђа ми се

  2. Тако је комшија са горњег спрата почео да помера мој фикус јер му је сметао када пролази.
    Уствари, баксуз, па му све смета.
    Одем лепо и залепим му НОН ПАПИР на врата са упозорењем да не дира фикус јер је исти под мојом заштитом.
    Сутрадан му одмах залепим шамарчину јер НОН ПАПИР ништа не значи, не мора да га узме у обзир а камо ли да га се придржава.
    Фикус је сада стабилан, миран, гарант мира.
    И види се задовољан, напредује 🙂

    Свиђа ми се

  3. Kao humor, samo bez ikakve vrednosti. Rusi sebi ne mogu pomoći, pa će Srbiji.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s