Милорад Додик: Не желимо да будемо део историјске преваре са мигрантима

Само наивни могу да верују да је БиХ случајно отворена баш сада. Када сам пре пет година говорио да се у Сарајеву праве арапска насеља, онда су ови из Савеза за промене говорили да измишљам ствари да бих скренуо пажњу са неких других тема, рекао је председник РС

Милорад Додик (Фото: А. Васиљевић)

Бањалука – Председник Републике Српске у интервјуу за „Политику“ говорио је и о потенцијалној опасности од доласка већег броја миграната у БиХ, о чему се неко време спекулише у јавности.

Последњих седмица доста се говори о проблему миграната, тврдите да би то могло да буде веома ризично, док из Сарајева сматрају да проблем није превише озбиљан.

Рекли смо да у РС немамо простор да правимо центре у којима ће мигранти боравити. Приморани смо да трпимо транзит кроз РС, наши органи безбедности то прате. Само наивни могу да верују да је БиХ случајно отворена баш сада. Када сам пре пет година говорио да се у Сарајеву праве арапска насеља, онда су ови из Савеза за промене говорили да измишљам ствари да бих скренуо пажњу са неких других тема. И шта се десило минулих година?

Неко је погрешио, они или ја. Неко је замајавао народ, а кога занима, нека погледа насеља која постоје око Сарајева, која су сметња и неким локалним грађанима. Сада имамо исту ситуацију са проблемом миграната. Сви знају да мигранти не могу да изађу из БиХ, само се неки праве невешти, па то не виде. Хрватска је затворила границе, не могу да прођу, а не могу и неће да се врате одакле су дошли. Долазе у сабирне центре, доћи ће убрзо и време када ће добити азил.

Након три године у статусу азиланта имају право на држављанство БиХ, које ће аутоматски добити. И сада је неко нехуман када о томе говори, а видећемо шта ће се десити за неколико година. Када добију држављанство могу да учествују у политичком и јавном животу БиХ, као сви остали грађани БиХ.

То ће онда бити притисак и на изборни систем, бирачко тело и саму конфигурацију власти. Самим стицањем пасоша могу да иду даље ка Европи, која ће нам за три године увести неку врсту одобравања уласка у ЕУ.

Зато је овако херметички затворена хрватска граница, као и словеначка, мађарска и аустријска, и нико не може да прође. Само ми треба да се правимо наивни, да пожелимо добродошлицу и правимо се хумани. Ми јесмо хумани, али имамо своје животе и наш начин живота треба да буде брањен, а не да будемо део историјске преваре о чијим ћемо последицама моћи да разговарамо за десет година.

Милорад Додик: Отму Косово од Србије и причају како нема промене границе

Бањалука – Планове о дугорочној политици нашег народа можемо једино сами себи да одузмемо, без обзира на сву силну галаму оних који на томе замерају. Баш зато, морамо да ојачамо наше планове. Волео бих да консензус свеукупне српске државне и политичке елите буде да је наш циљ уједињење, али искључиво на миран начин и договором. Јер, без мира, ништа нема смисла, рекао је Милорад Додик, председник Републике Српске.

Председник РС рекао је да, упркос замеркама, остаје при ставу да овај век мора да буде период државне афирмације српских националних интереса, супротно губицима и страдањима из минулог века.

„Нико нас није питао хоћемо ли у БиХ, зашто нам бране оно што хоћемо? Нека нам, за почетак, покажу шта смо то имали од БиХ. Шта ће нам земља која служи само за то да нас блокира? Али ми хоћемо БиХ која ће бити у функцији наше сарадње са Србијом, као што је нормално да буде у функцији развоја односа Хрвата с Хрватском и Бошњака с Турском”, каже Додик у интервјуу за „Политику”.

Док то нисте озваничили, многи нису веровали у вашу кандидатуру за члана Председништва БиХ, знајући за ваш однос са Сарајевом.

Идем у Сарајево да ојачам снагу РС, у мојим ставовима неће бити никаквих калкулација. Све што будем радио биће руковођено интересима РС и српског народа. Одлазак у Сарајево не значи никакву промену моје политике. Она је садржана у Уставу БиХ где све јасно пише – да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа. Из тога се извлачи постојање БиХ. Ништа не може да се одлучи на нивоу БиХ, ако то не укључује ентитете. Босна која се покушава надредити Бањалуци, никада неће успети, све време борићу се против тога. Јер таква БиХ није предвиђена у Дејтону. Ингеренције Савета министара БиХ мораће да се сведу на то да је то помоћни орган Председништва БиХ. Нека ми објасне шта је лоше у томе што се залажем за Устав БиХ.

Међународни фактор скрнави начин одлучивања, на то ће морати да забораве. Разуме се, не доводим у питање сарадњу с владама, државама и амбасадорима, али у новом филму неће гледати да ће да одлучују у име било кога.

Нема за БиХ ниједног важнијег питања од тога да се ослободи протектората, његово постојање шаље јако ружну слику. Они још сањају правно насиље, али ствари су се промениле, ништа више није исто у свету. За останак Канцеларије високог представника (ОХР) постоји залагање старе америчке администрације, заједно с Турском, за разлику од Русије и неких држава ЕУ. ОХР кошта, не даје резултате и лаже Савет безбедности УН. Сви предлози и радње ОХР-а биле су уперене против српског националног интереса у БиХ.

Милорад Додик (Фото: Sputnik/ Youtube/Elta HD)

Намеравате, ако победите, да инсистирате на домаћем договору, без странаца?

И за БиХ ће бити добро да се ослободи туторства. Уосталом, то се мора учинити уколико хоће да се очува било каква прича о БиХ. Јачаћемо позицију РС, не у смислу да игноришемо реалности и производимо конфликте тамо где за тим нема потребе. Али тамо где је угрожен интерес РС не морају да долазе ни на консултације, нема приче.

Актуелна гарнитура представника Срба у Сарајеву била је лоша за РС. Уместо да су представљали РС у Сарајеву, они су притискали Српску у име Сарајева, без консултација с нама. На те ствари нисмо рачунали, јер смо раније имали координацију наших представника с Бањалуком, правећи јединствене политике. Зато је РС била неприкосновена. Прихватили су критике странаца, који од органа БиХ желе да направе институције власти надређене Српској и нашим институцијама. Зато РС никада није лошије стајала на заједничком нивоу, без ауторитета било какве врсте.

Oпозиција вам пребацује да сте недовољно посвећени економији…

Наша економија расте, после поплава и глобалне кризе имамо раст већ две године. Наша покривеност увоза извозом никада није била већа, износи 74 одсто, када су они били на власти било је 35 одсто, а наш БДП је нарастао двоструко у време ове власти. Види се о опоравак РС. Није било једноставно после поплава, морали смо зауставити све наше развојне програме. Њихови приговори су дневна политика, али како људи у РС то виде показују анкете. СДС не може да пређе 17 одсто, а разлика између мене и Иванића је 120.000 гласова, а између Цвијановићеве и Говедарице 60.000 у корист премијерке.

Можете ли допринети бољим односима Сарајева и Бањалуке?

Најбољи однос Сарајева и Бањалуке био би да се разиђу и да свако има своју државу. Но, морамо да се патимо и патићемо се, наравно, јер мир нема цену. Трпљење шиканирања Срба у БиХ може да се оправда само очувањем мира. Свака дестабилизација направљена од стране Сарајева створила би услове да РС може да размишља о свом статусу.

Како год, показало се да је БиХ неуспешна и пропала земља, којом владају странци. Али уз уважавање свих, БиХ би могла да настави неку егзистенцијалну одрживост. Када бих био циничан рекао бих да нама који сматрамо да је БиХ лоше место за нас оваква ситуација и одговара. Но, то није довољно, не желимо да нам пролази време. Не може БиХ функционисати а да се Српској ускраћују пројекти. А све се чини да, на пример, РС и „Гас РС” не добије дозволу за прелазак граничне линије на Дрини. А ми морамо да живимо у земљи у којој то у Сарајеву сматрају победом.

Како сте доживели недавну посету турског председника коју неки виде као ширење турског утицаја у БиХ?

Као потврду подељености у којој муслиманско Сарајево живи један живот и гледа на будућност на сасвим други начин у односу на нас Србе, као и Хрвате. Посете не би требале бити проблем, али поруке и манифестације могу бити спорне. У „Зетри” смо видели везане турске и босанске заставе, видели смо заставе Армије БиХ која је истерала 150.000 Срба из Сарајева, формације од које је страдало 30.000 Срба током прошлог рата. Ниједна од тих застава није наша застава. Ердоган представља велику земљу, која је економски и политички фактор. Али поруке о аманету и „њиховој територији”, или да су дошли и неће отићи, јесу спорне, па иако на то не можемо утицати, морамо их приметити.

Немало потом срели сте с Владимиром Путином. Неки кругови пре сусрета проценили су како вас Москва подстиче на неке активности.

Зашто бисмо ми бежали од политике која кореспондира с нашим ставовима? Путинове поруке биле су поруке мира, држао се Дејтона, поновио је да се Русија залаже за стабилност и мир, да ће поштовати сваки договор у БиХ. Док домаћи договор не поштују ни Америка, а у знатном обиму ни ЕУ, нарочито Енглеска. И још покушавају да докажу да смо геноцидан народ, што нас вређа, иако су можда баш они били геноцидни у свим ранији вековима. Хоћемо ли се препустити њима и њиховим квалификацијама или се томе супротстављати?

Већ је познато да су Американци, Британци па чак и ЕУ одредили средства за борбу против руског утицаја на Балкану. Њихов приступ томе је озбиљан, али свакоме је јасно да ако је неко остваривао неки утицај кроз насиље – чинили су то Британци, између осталог и кроз предлог пропале резолуције о Сребреници. Не могу очекивати од нас да пређемо преко тога. Усмерили су се на то да моделирају ствари, па било кога ко није по њиховој вољи проглашавају негативним и усмеравају се на њега.

Ако је ишта видљиво на Балкану, онда је то присуство западних медија, који спроводе политике власти тих држава, а у БиХ немате ниједну медијску кућу која долази из Русије, чак ни дописништво. Ценимо што Путин даје значај РС. Неће нас зауставити у сарадњи с Русијом, поготово што никада ниједан захтев из Москве није био уперен на дестабилизацију или отежавање ситуације овде. Британци праве спин, као и у вези с тровањем оног шпијуна, па на основу тога конструишу политику одмазде према људима које они означе као своје циљеве. Могу им поручити да ни ми нисмо без могућности да узвратимо. Довели су педесет људи у Сарајево да праве неки центар, и ми се организујемо на сличан начин. Узвратићемо на сваку врсту акције која буде уперена против нас, на начин како ми мислимо да може.

Како грађани да схвате ту контрадикторност, што Српска на европском путу ревносно испуњава све обавезе, предњачи у БиХ, али се стално клевеће да спроводи руску политику на Балкану.

Руска политика на Балкану јесте политика мира и поштовања актера на локалном нивоу. Ако нешто спроводимо, онда спроводимо ту политику. А политика Запада јесте политика притиска и деградирања Срба и српског народа, отимања Косова, потпуног истеривања Срба из Хрватске. Да подржавам ту политику? Да подржавамо НАТО јер нас је бомбардовао осиромашеним уранијумом? Треба да аплаудирамо и сагињемо до земље. Могу им поручити да треба да престану то да очекују, могу да буду и сто пута већи. Ми смо за њих мали, није то спорно, велики је НАТО, то добро знам, али то не значи да од њих треба да прихватимо серију понижења какве смо претрпели кроз историју. Ако неко хоће да гради стабилности и мир – ми смо с те стране.

Погледајте шта раде на Блиском истоку, шта раде с невладиним организацијама које финансира америчка владина организација, што је директно уплитање те владе у послове других држава. Наставићемо да говоримо о томе. Руси немају ниједан фонд за невладин сектор. Русије нема у медијима, ни у новцу, ни у невладиним организацијама, па је прича о руском утицају заправо удар на здрав разум. Сугерисао бих онима који то тврде да се запитају зашто људи у РС и Србији гледају Русију на позитиван начин. Буду ли искрени схватиће да је то зато што је западна политика у континуитету негативна према Србима. Ми желимо сарадњу с ЕУ, Америком, Британијом, али ваљда и они треба да схвате да то не иде сталним понижавањем Срба кроз историју.

На вашу поруку о јединству Србије и РС, што је усталасало ситуацију, стигао је одговор да је архитектура граница на Балкану завршена и да будни сањате.

Око архитектуре граница слушао сам и пре распада Југославије, када је државни секретар САД у Београду рекао да нема промене граница, да би се после шест месеци све променило. Треба афирмисати принцип права народа на самоопредељење, границе нису богом дане. Они отму Косово од Србије, нас усмере у неуспешну БиХ и онда причају како нема промене границе. Наравно, то треба препустити историји и времену, у овом тренутку делује да нема промене. И не тражим да се границе насилно мењају, већ кроз договор између народа. И констелација односа ће се мењати, свет није исти као пре десет година, видећемо шта ће бити за наредних десет. Док они причају о неупитности БиХ, ко гарантује да ће опстати ЕУ? А на овим принципима БиХ не може опстати. И то није ствар мог хира и ината, већ предвидив историјски процес. Не можете натерати Србе да буду подређени Сарајеву. Ми смо загледани у Београд, зашто то њих љути када нема ништа природније? Ко је у ЕУ реаговао на одлуку о укидању границе између Косова и Албаније? Изгледа да само Срби немају право да говоре о томе.

Младен Кременовић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 6. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s