Александар Лукашенко: Улазак у НАТО би стабилизовао Украјину

Ако не уђе у НАТО, Украјину ће преплавити радикалне националистичке струје, изјавио је белоруски лидер

Александар Лукашенко приликом посете граничној станици Дивин (Фото: БелТА)

Александар Лукашенко сматра да је главна пријетња миру сукоб великих сила. Изјавио је то 1. јуна, говорећи пред граничним чуварима и њиховим породицама приликом посјете граничне станице Дивин у округу Кобрин, преноси државна агенција БелТА.

„Главна пријетња, као што видим, је сукоб интереса великих држава. Погледајте што се догађа. Главни сукоб САД воде са Кином. Кина је порасла, постала је лидер у многим смјеровима. Наравно, Американци не желе изгубити своју водећу позицију и монопол у свијету. то је главни сукоб”, рекао је бјелоруски челник.

У исто вријеме, бјелоруски предсједник је посебно истакао сукоб између Русије и Запада, Русије и Сједињених Држава, као и напетости између Индије и Кине и између Кине и Вијетнама над острвом Спратли.

Нагласио да се сви ови сукоби на неки начин испољавају у ситуацији у Донбасу и Сирији.

„Тамо је у току отворено суочавање”, рекао је Лукашенко.

Према његову мишљењу, Сирија је земља у којој су се суочили интереси великих сила.

„Тамо велике интересе има Русија, а нарочито Иран и САД”, рекао је бјелоруски челник, упоређујући ситуацију у Сирији с Украјином.

„Исто је у Украјини. Чини ми се да би можда било мира када не би било других који су заинтересовани за овај сукоб. Ви знате ко”, рекао је бјелоруски челник, не наводећи на кога точно мисли.

Александар Лукашенко је споменуо и напетости између Сједињених Држава и Европске уније око снабдевања челиком и алуминијумом, спомињући коришћење санкција у рјешавању одређених питања.

„А што су санкције? То је губитак новца и терет за друштво. Кажу да бране своје економске интересе. Бојим се да ови трговински и информациони ратови негдје не прерасту у врући сукоб, посебно великих сила које имају нуклеарне потенцијале. Онда ће бити вруће свима”, нагласио је предсједник.

Истовремено, према његову мишљењу, мале и средње државе већином, не би требале, као привјесци, слиједити политику великих свјетских актера.

„Морамо водити тешку политику и заједно се борити за наше интересе”, вјерује бјелоруски вођа.

Из перспективе геополитичке ситуације у регији, Лукашенко се посебно осврнуо на ситуацију у Украјини. Према његовим ријечима, постоје неке неизвјесности око овог питања.

„Ако Украјина уђе у НАТО, ситуација ће бити другачија, ако не, Украјину ће преплавити радикалне националистичке струје усмјерене на борбу „сви против свих”. Та је могућност још сложенија”, рекао је Лукашенко.

„За Русе, који се боје да ће Украјина ући у НАТО, што може бити, доћи ће вријеме када ће нам бити драго да је Украјина у НАТО савезу, а не да буде нека врста гангстерске државе којом ће владати униформиране банде и групе. Тада би то било мјесто гдје неће бити ничега доброг, за Русију, Бјелорусију и све остале”, рекао је Лукашенко.

Судећи по његовој изјави, то значи да би НАТО чак био добро рјешење за Украјину, јер би спријечио успон на власт неонациста и радикалних националиста у земљи и тада би Украјина била нормална земља, која не би представљала безбедносни ризик и с којом би било могуће сарађивати.

С друге стране, посјетимо да је средином фебруара на састанку Савета безбедности предјседник Бјелорусије Александар Лукашенко рекао „како је први пут од средине прошлог стољећа свијет корак ближе глобалном сукобу с непредвидљивим посљедицама”.

Тада је истакао „како данас у руководству Русије не постоји озбиљно разумијевање о нужности јачања националних оружаних снага на најопаснијим подручјима заједничке одбране с Бјелорусијом, Казахстаном, Јерменијом и другим земљама”.

Крајем маја је бјелоруски предсједник одржао састанак с руским министром спољних послова Сергејом Лавровом, током којег се, између осталог, расправљало о односима између двију земаља и НАТО пактом. Након састанка је Лавров рекао како Москва и Минск имају „јединствен став”.

„Ми смо савезници и не тражимо сукоб ни са ким“, рекао је руски министар спољних послова.

Посљедња посјета бјелоруског предсједника граничној станици с Русијом долази у вријеме огорчености Минска због руске одлуке да уведе граничне контроле на неким граничним пријелазима с Бјелорусијом.

Несугласице су настале када је Бјелорусија прошле године увела петодневно безвизни режим за грађане 80 земаља, што је омогућило становницима трећих земаља да пређу руску границу без икакве контроле. Наиме, раније није било контрола на граници Русије и Бјелорусије. Руски ФСБ је из безбедноснх разлога најавио стварање граничне зоне с Бјелорусијом у неколико руских регија. Иако је Лукашенко увођење петодневног безвизног режима увео како би осигурао ублажавање санкција Европске уније, руски одговор је назвао „политичким чином”.

Најновија изјава о НАТО пакту као „фактору који ће стабилизовати Украјину” је, благо речено, непојмљива.

Иако дословно зависи о повлашћеним цијенама за гас и друге робе које увози из Русије, кредитима Москве и одбрамбеним капацитетима руске војске, Лукашенко је врло оштар у говорима када треба критиковати одлуке Москве.

Граничаре је позвао не да „постану попут Руса, који не знају што желе и што би радили на бјелоруској и руској граници”.

„Нека буду одлучни и донесу ту одлуку. Немамо проблема и спремни смо на одговарајући начин одговорити у било којем тренутку”, рекао је Лукашенко.

„Ако желе затворити границу, молим…”, истакао је, додавши како су у Бјелорусији спремни комуницирати с Русима „као са савезницима и као народи”.

Осим тога, Александар Лукашенко је границе назвао реликвијама прошлости, која даје малу корист у комуникацији људи, нарочито између Руса и Бјелоруса.

Лукашенко је нагласио да ће ово питање бити расправљено током надолазећег Врховног државног вијећа Савеза држава Русије и Бјелорусије у јуну.

Позвао је на доношење „јасног споразума о односима између граничних чувара”, истичући да о овом питању не могу одлучивати граничари на лицу мјеста.

Треба нагласити да је Лукашенко ове изјаве дао исти дан када је његов министар спољних послова разговарао с европским повјереником о развоју односа Бјелорусије с ЕУ, док је само два дана раније Сергеја Лаврова позвао на разговоре о сарадњи између Бјелорусије и Русије.

Извор Логично, 03. јун 2018.

Опрема: Стање ствари

(Нови стандард, 3. 6. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s