Мило Ломпар: „Луча микрокозма“ духовно средиште Његошевог света

Сама посвета Сими Сарајлији, која представља увод у ,,Лучу Микрокозма“, некада је сматрана једном од најзначајнијих пјесничких творевина у нашој књижевности јер је рођена из молитве, рекао је проф. др Мило Ломпар

Мило Ломпар

Један од најугледнијих његошолога проф. др Мило Ломпар одржао је занимљиво предавање о Његошевој ,,Лучи Микрокозми“ у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Такође, у организацији НВО,,Његошеве вечери поезије“ представљен је и нови превод тог чувеног Његошевог дјела на руски језик које је објављено у издању Епархије будимљанско- никшићке и Издавачке куће ,,Штампар Макарије“.

Ново издање представио је у име издавача Радомир Уљаревић.

– Окупио нас је, по ко зна који пут, Његош, његово непоновљиво дјео, књижевни подвиг без успоредбе. Пред нама је ново руско- српско издање,,Луче“, тог јединственог небеског путописа и то путописа који не тражи изгубљени рај, него нас уводи у нађени рај духовног електризма, у личности Христа Спаса. Издавачи ове књиге су Епархија будимљанско- никшићка, Књижевно друштво,,Његош“ из Београда и ,,Штампар Макарије“ из Београда – казао је, између осталог, Уљаревић.

Он је додао да је Његош увијек сањао космос, те да је ово дјело увјерљив небески путопис.

– Никола Тесла се бавио расвјетом свијета као што се Његош бавио расвјетом космоса. Такође, свако објављивање Његошевих дјела издавачу чини неизмјерну част, па је тако и са овим издањем ,,Луче“ – закључио је Уљаревић.

Проф. др Мило Ломпар је на почетку предавања истакао да,,Луча Микрокозма“ није била од почетка схваћена са оним значајем који јој се данас даје.

– Наша наука о књижевности је дуго имала извијесних резерви када је ријеч о овом дјелу, превасходно сматрајући да дјело у основи није оригинално, већ да је настало као подражавање Милтоновог ,,Изгубљеног раја“, да би се мисао о оригиналности ,,Луче микрокозме“ постепено пробијала. Први пут је то снажно нагласио Николај Велимировић у својој књизи,,Религија Његошева“, а потом је веома снажно то нагласио њемачки слависта Алојз Шмаус у књизи,,Његошева Луча Микрокозма“, а онда су различити научници постепено откривали слој по слој овог дјела и свако такво истраживање је потврђивало све више и више основну оригиналну замисао, ,Луче“ – казао је, између осталог, проф. др Мило Ломпар.

Он је додао да је Његош својом тематиком захватао не само класичну, већ и модерну редакцију човјековог живота.

– Он је сам био на размеђи те двије епохе у српској књижевности. С једне стране, дубоко везан за херојику класичну, десетерачку и епску, а с друге стране веома много је везан за лирски начин доживљавања свијета, па је самим тим везан и за лирску структуру религијскога искуства која је специфична и која подразумијева да онај који се пита бива на том свом унутрашњем путовању, као путовању духа, доведен у питање – појаснио је Ломпар.

Он је додао да је ,,Луча Микрокозма“ нека врста духовног ембриона, или духовног средишта самог пјесниковог имагинативног свијета, али у исто вријеме она модерног читаоца доводи у позицију да он мора да одложи једну врсту свог очекивања, саморазумљивости која му се одасвуд намеће.

– Сама посвета Сими Сарајлији, која представља увод у,,Лучу Микрокозма“ јесте некада сматрана, код Милана Кашанина, једном од најзначајнијих, ако не и најзначајнијом пјесничком творевином у нашој књижевности јер је рођена из молитве. Тиме се на неки начин назначује путања овога духовнога искуства. Оно је дакле, религијско, али је у исто вријеме и пјесничко и духовно – казао је Ломпар истичући да је пјесничко искуство овог дјела шире од њеног религијског искуства.

Модератор програма био је протојереј мр Предраг Шћепановић.

Апсолутни пјеснички израз

– Видимо да се код Његоша сустичу двије основне силе, формативне силе, оне које стварају српску књижевност: то су спиритуална или духовна и епска или историјска димензија те књижевности које му претходе. Он је њихова сума, њихов апсолутни пјеснички израз и у исто вријеме корак у модерну књижевност. Зато је он класични, или стожерни, пјесник српске књижевности, као што је Данте код Италијана, Шекспир код Енглеза, Сервантес код Шпанаца, Гете код Њемаца, или Пушкин код Руса. То је пјесник који на највишем умјетничком нивоу обликује основне силе једне књижевности – казао је проф. др Мило Ломпар.

А. Ћ.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дан/Митрополија црногорско-приморска, 17. 5. 2018)

Advertisements

One thought on “Мило Ломпар: „Луча микрокозма“ духовно средиште Његошевог света”

  1. Сву велебност и лучезарност Његошевог дела над делима, песме над песмама, суштог и битијског, логосног и литургијског, наддуховног у њој, росом Божје Благодати окропљено најкрасније слово српске ћирилице, најлепше и дубоко истинито открио је и, не завршивши, на дар и созерцање оставио човек век, Брат у Христу, Жарко Видовић, добропобедни, мученички логоносац и лучоносац Светосавски…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s