Национална матура – улазница на факултет

Садашња генерација првог разреда средње школе на крају четврте године, уместо матурског, полагаће завршни испит као једини услов за упис на многе високошколске установе

Пријављивање будућих бруцоша прошлог лета (Фото: Д. Жарковић)

Ђаци који су у текућој школској години уписали неку од четворогодишњих средњих школа у Србији прва су генерација ученика која ће уместо садашњег матурског испита полагати такозвану националну матуру, коју на сваком кораку помиње Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја. Поред тога што ће, као и досад, представљати завршни средњошколски испит, она ће бити и директна улазница на већину факултета, без обавезног полагања пријемног испита, објашњава суштину увођења националне матуре Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија Србије. Друга специфичност државне матуре јесте то што ће увести идентичне тестове у целој земљи одређене на републичком нивоу, а не као до сада биране у средњим школама.

Факултетима ће бити остављено на вољу да одлуче да ли ће задржати пријемне испите, али поента увођења националне матуре јесте, како објашњава Стојковић, да они буду укинути на већини високошколских установа.

Драгана Јокић Стаменковић

(Политика, 19. 2. 2018)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

3 replies

  1. Подржавам да пријемни испити и даље постоје. Полагао сам историју и тест опште информисаности када сам се уписивао на студије историје 2008. године. Проверавало се средњошколско знање историје. Зашто је потребно да се полаже неколико предмета за упис на факултет? Довољно је полагати један или два предмета.

  2. Ово би имало смисла уколико би се матурски испити делили на два избора. За оне који желе да упишу природне факултете провера стеченог знања из математике, физике, хемије, биологије, информатике а за друштвене факултете, филозофија, логика, психологија, социологија, географије и сл. с тим да обе групе полажу националну историју и српски језик и књижевност. И ако би тако било организовано, па се догоди да ђаци постигну лоше резултате, министар просвете да понесе оставку због лошег система образовања.

  3. Ако би којим случајем положај министра просвете био условљен успехом матураната (а не јагме се много за овај положај) зар се не би по свој прилици десило да се тестови тако штелују да се резултати надувају што је могуће више?

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading