Милош Милојевић: Трамп о стању нације

 Трамп је за годину дана прешао дуг пут ка „политичкој нормализацији“ или „политичком обуздавању“ – зависно од тога са којих се вредносних позиција посматра овај пут. Овај говор ће стога представљати значајну карику тог процеса

Председник Трамп током обраћања Конгресу, 30. јануара (Фото: Шила Крејгхед/Shealah Craighead/Интернет сајт Беле куће)

Амерички председник Доналд Трамп одржао је, 30. јануара,  свој говор о „стању уније“ (State of Union Adress) пред америчким Конгресом. У прилично опсежном излагању (транскрипт говора обухвата преко 5.500 речи) испуњеном високопарним фразама о уверености у снагу америчке нације и посвећености америчким вредностима Трамп је ипак успешно скицирао кључне теме и трендове из своје прве председничке године (сумарни поглед на Трампову прву годину можете прочитати у овом чланку) као и наде и очекивања за наредни период.

Саопштавање „стања нације“ пред Конгресом представља уставну обавезу америчких председника која проистиче из прве клаузуле, треће секције другог члана Устава САД.

Изворно председници су се лично обраћали Конгресу. Овај обичај прекинуо је председник Томас Џеферсон пошто га је ова пракса сувише подсећала на „беседу са трона“ британских монарха. Он је своје излагање о стању нације слао Конгресу писмено да би га прочитао неки од секретара. Џеферсона су, можда ни не знајући за његове разлоге, следили и други амерички председници, све до Вудра Вилсона који се вратио првобитном начину и који се одржао све до сада.

Према доступним подацима Трампово излагање је пратило 45,6 милиона гледалаца преко телевизије а компјутерски алгоритми су забележили да је поводом ње настао 21 милион интеракција на друштвеним мрежама.

Вудро Вилсон говори пред Конгресом 1918. године (Фото: History.com)

Занимљиво је да су неки коментатори, супротстављених политичких позиција забележили да је обраћање било уобичајено дуго и уобичајено досадно – тако пишу Дејвид Грејем за Атлантик Мантли (умерени, али ипак антитрамповски часопис) и Јона Голдберг за конзервативни Нешенел Ривју.

Иако либерални критичари истичу да се тежиште говора односило на имиграцију, то није тачно. Двадесет посебно важних минута концентрисало се на – економију. Значајан део тог обраћања односио се на пореске законе усвојене у децембру прошле године које је Трамп означио као „највећу пореску реформу у америчкој историји“.

Економски показатељи на које је указао а који су обележили претходну годину заиста одузимају дах – 2,4 милиона новостворених радних места (од тога 200.000 у производним занимањима), најнижа стопа незапослености у последњих четрдесетпет година (посебно је истакао повољна кретања код афроамеричке и хиспаноамеричке популације), високо самопоуздање код малих предузетника… Трамп је додао да је Епл објавио своје планове да инвестира 350 милијарди долара у САД, док је Ексон Мобајл обзнанио инвестиционе планове вредне 50 милијарди долара.

Оно што тишти Трампа у сфери економије су слабе инфраструктурне инвестиције. На проблеме у тој сфери указује и америчка бизнис заједница чије ставове медијски артикулише Ендру Браун у Вол Стрит Џорналу – према његовим речима, док Америка производи слогане „Кина гради мостове и аутопутеве“.  Трамп очекује да ће успети да испослује пакет за инфраструктурна улагања вредан хиљаду милијарди долара. Реч је о веома сложеном проблему и потребан је наглашени оптимизам – који Трампу не мањка – да би се веровало како ће успети да разреши ситуацију у овој сфери током свог првог мандата. Расел Берман је у Атлантику помало цинично указао да ова мера, попут оне о „праведнијој трговини“ звучи познато зато што и јесте позната: Трамп ју је готово дословце поновио из свог првог обраћања Конгресу од пре једанаест месеци.

Међутим, без обзира на неке проблеме мора се признати да Трампов оптимизам и поуздање изражено речима да „никада није било боље време да се почне са остварењем америчког сна“ у светлу споменутих економских показатеља нису неутемељени.

Фото: Шила Крејгхед, званични фотограф Беле куће

Када је по среди имиграција Трамп је предложио четири мере које се односе на ова питања: програм лагализације који би обухватио 1,8 милиона оних илегалних досељеника који су у САД доведени као деца (у америчким медијима они се означавају речју dreamers – сањалице); изградњу зида на јужној америчкој граници према Мексику; укидање лутрије за додељивање усељеничких виза насумично, без обзира на вештине, личне карактеристике и способности да се допринесе америчком друштву; ограничавање „везаног“ усељавања на нуклеарне породице. Према досадашњим прописима теоријски је на овај начин један усељеник могао да доведе велики број чланова своје породице. ,

Према Трамповим речима имиграционо законодавство убрзо долази на дневни ред – „Током наредних неколико недеља, Представнички дом и Сенат гласаће о имиграционом реформском пакету“, рекао је. По свој прилици Бела кућа види ову тему као најбољу прилику за законодавну победу пре међуизбора за Конгрес.

Није необично да председник понавља своје речи из ранијих обраћања Конгресу. Велике законодавне захвате није лако извести у доба дубоке поларизације која је захватила амерички политички живот. Слична ситуација је била и са најавама претходног председника Барака Обаме о подизању минималних надница, промени имиграционих закона и инфраструктурним инвестицијама. Трамп има ту, још увек неискоришћену предност, што републиканци чине већину у оба дома америчког Конгреса. Међутим, као што се најизразитије видело код неусвајања „Трампкера“ прошле године идејна лутања ове странке онемогућавају заступање јасне и јединствене линије. Са тако слуђеном странком председнику није лако да ради.

Трамп је за годину дана прешао дуг пут ка „политичкој нормализацији“ или „политичком обуздавању“ – зависно од тога са којих се вредносних позиција посматра овај пут. Овај говор ће стога представљати значајну карику тог процеса и заслужује да се уврсти у најважније јавне наступе Доналда Трампа.

(Печат, бр. 506, 9. 2. 2018)

Прочитајте још

Погледајте још

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s