Александар Живковић: Клевете Чеде Антића на др Виктора Тодоровића

Први пут објављено 18. 5. 2017.

Александар Живковић

Четвртком читам „Недељник“. Додуше, „алтернативну историографску школу“ не пратим.

Нијесам довољно постмодеран.

Али, овог четвртка привукао ми је пажњу напис доцента за увод у историографске студије нашег Универзитета, др Чедомира Антића, о дјеловању Студентског политичког клуба, организованог након Протеста 1996/97, а уочи бојкота избора 1997.Занимљиво штиво, надам се да ће доцент Антић у каснијим мемоарима, да опише и своју и улогу имењакову му у самим протестима.

О томе у овом тексту има само једна реченица и на њу се осврћем.

Говорећи како су против Студентског политичког клуба наступали Слободан Хомен и брат му Константиновић, Антић пише:

„Прво су за студента проректора предложили Виктора Тодоровића, суманутог дива плаве косе и браде који се током протеста највише истакао када је током седнице Главног одбора насрнуо на Чедомира Јовановића и мучки га ударио шаком у главу.“ (Недељник, бр. 279, стр 38)

Др Чедомир Антић (Фото: Танјуг)

Случајно Виктор Тодоровић је син моје разредне, професорке физике у Петој београдској, Динке, и пјесника оснивача покрета сигнализам, Мирољуба Тодоровића. Виктора сам видио само једанпут када је као седмогодишњак представљао своју књигу.

Студирао је молекуларну биологију и био најбољи студент БУ. Такође, водио је протест студената ПМФ-а. На расправи на одбору студентског протеста супротставио се Чеди Јовановићу, нашта му је „Чеда-ожени ме“ опсовао мајку. Виктор је од Чеде џентлменски тражио да му се извини, Чеда то није хтио, и Виктор га је као добро васпитан младић нокаутирао. Дакле, није га „мучки ударио шаком у главу“.

Др Виктор Тодоровић

Нејасна је потреба др Антића да сада износи неистину, када је око тога био направљен читав кермес: прво је Чеда Јовановић пуштао гласине да је претучен од полиције, онда су студенти ПМФ-а то демантовали и стали иза Викторовог поступка.

Друга клевета на рачун „суманутог дива плаве косе и браде“, јесте она да су га Хомен и Константиновић предлагали за студента проректора. Политички млад и неискусан, Виктор је то мјесто тражио сам. У том тренутку на сцену сам ступио и ја, назвавши послије више година своју разредну, молећи је да склони сина у иностранство, јер је владарка М. М. посебно осјетљива на „кадровање“ на Универзитету. Вјероватно и сами сличног мишљења, родитељи су, уз помоћ утјемељивача наше школе молекуларне биологије професора Владе Глишина, послали сина на даље студије у Холандију.

Хвала на питању, суманути див је докторирао на најпрестижнијем мјесту у својој струци, ради у једној универзитеској лабораторији у Чикагу и до сада је пронашао више значајних ензима.

Клевете др Антића добродошле су да објасне, како смо изгубили Викторе, а остали са чедама.

(Мој недељник, 18. 5. 2017)


ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 19. 5. 2017. у 6:39 – исправљен је линк на крају текста који није водио до блога Александра Живковића на платформи Недељника.

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

9 replies

  1. Rusi i Kinezi zajedno nemaju obaveštajnu zajednicu kakvu ima Stanje stvari! O S*anju stvari da ne pričam 😎

    Свиђа ми се

  2. ***** **** ***** ******-хајде да не причамо све детаље о овом бићу геј 17 плус, жутаћу , а сада глуми монархисту са овом брадом и мимикријом будући полулуд бледи потмули демон, пре свега га жалим као православац и баш сам се о томе мислио када сам га угледао код оног марића једнако пропалог на којег зауставим само на секунд да видим ко је сада понижен да учествује. на жалост, буде и ковића, који су ми мада јаснији онда када рехабилитују мире марковић и слично-тек строго усмерена прича увек, да поједе сама себе. мамац будалама и површним, како каже аутор не волим постмодерну па ни не гласам-ако је нека утеха, видео сам усташу Летицу како исто констатује и око тисућљетне државности, да је постмодерна уништила смисао и како је сада све шоу. људи можда је време за српски кибуц, јако је чудно да од мирољуба петровића до ових свих сподоба, сви јесу у првом плану-боље да идемо од овакве Србије сада ми доле-на Косово где нам је и место…

    Свиђа ми се

  3. ово горе наравно у метафоричком смислу јужне наспрам северне Србије, мада и питање колико метафорично јер и подсећамо на комуњарску северну Кореју, мада ни гледе јужне нисам неки фан како би данас рекли. америчка је, где је и овај горе косијанер када сам после промислио, да је вероватно на жалост и бар један од ових чедица у праву, па да је могућно врло, и овај био епохални дебил-јер само си такав и могао да будеш па да си уоп ћ е како би јопе сад рекли, са чедама тикве садио-ја од иних бежим од факса на који ми је долазио као да држи предавања-када сам видео где сам и каквим чудацима сам окружен, скапирао сам да смо ми буквално болесна нација и једино што покушавам од тада је да ове енергије не конзумирам. око овог је чак и удбаш ма-н-и-тија ко како воли да убаци од ове две сугестије бећковић у праву када каже да је игнорисање пола здравља. ене, ја већ и око овде гуруа варагића сумњ љ ам, јер да не зна рецимо да је гаспром јеврејски преко милера и да је већ преко њега и кравченка пледирао против у дахија путина и глупог нам необр е зованог ево као мене Томе , а за људске величине какве су борис и други, је мени чудно за једног аналитичара-или смо ми само фарса од народа и нације одавна па је ионако постмодерно свеједно и кад овако навијачи свега као ми кажемо и јавно по Твитер е и ма па нас радуни запрате-као и удба можда па ко велим чему да не кажем име-да нас је гаспром испалио преселивши се од бања луке у сарај ево махалу варош још за давна. Тренутно, пардон, тренутачно рекли би данас у медијиема, па и овде, који постмодерно не пате од чисте идеје, па може мало лево слоба па десно, хопа цупа, смо у фази лагања себе око рускијех ави ј она, који само што нису док није запала драгом нам антиглобалистичком титовцу ла ж анском дужност мрска, а јопе света, да нам каже да не може поради натоа, којег ће александа х рх адић већ некако да опере од великих бораца марка миљанића и демосовог лицка пицка, ене већ и сдс има вицеве о младићу и караџићу, неки наречени мектић, исто већ видно скот. да не буде досадно, неко је јер су ово проваљени лажни монархисти, п-р-обудио и милана ст аријег већ по мало, али ст ојановог чарапана протића, а они су нас ипак задужили од мишковића генекса на овамо, да сад он јопе мало глуми овој страни своје. Овај пу нека не говори јопе оно о америчким милијардеама да ће нам дадну, јер смо сад после бачевићевих 100 паре милијарде и спорадичних николићевих по неколико, јопе у фантазирању -сомнабуналном како оно рекну кад оћеду да су као љубоа живков оболели саркаст.ични, ја вечерас, а можда већ на пола блесав ист.о, јер како би марко миљанов рекао, није моје ни ово да говорим-већ оних који ваљда оћеду чим о свему причају и у медије аплицирају, да нам скажу. па да ми видимо како ћемо даље, јер ја на пример не знам, нисам академик као крстић па да смислим оно како кажу у сад модерним психологизирањима које су у моје ево невреме биле блам помодних баба, компензирају ср б с п тво во љ ећи одједаред недића или љотића као гвери српске које никад неће да буду партија кад оно гуд, а одричући се сас косова. мени не иде. мада ми и не иде да скапирам како је моје и онамо где нема ни једног који није са белом капицом на главе, али глуп сам и необре3ован па можда не разумем. ја мисли ј о да је бар само недићева србија имала митровицу и да није ни била косовска, да није морао горе наречени млого важни искоричар антић да нас подсећа, горанце на југу које је и цар душан бранио јер су нам лојални, да имамо понегде и испод ибра и ми којекуде, али канда борко само сејфановић имаде креативна решења, рече ономад, сам поради себе. као и самарџа да рече па спасе душу своју, а ја ево и овако сав неспашен, не видим како сам спашен ако све ово знам-и као и по мени сваки просечан рас, само ко је хтео па ми одавна и таксисти обични само скажу сине, па види само да они оду у пећ на један дне и какве се игре играју да је русија дуго била у све с кој трговинској, па као мало отидне, па јопе мало сас њима, и јок не тргују, али неко валда мисли народ је глуп ако је таксиста који ме возо пар пу док сам и ја мисли ј о да гањам да будем као ови горе бар неке друге каријере па видео леле, ове будале причају и оно шо таксиста знаде, а само србин имаде, и остале саме себи довољне пошалице србенде у дневној дози. Може да носис кравату, или само сако, а да се не осећаш униформно као дебил иако си свесан да нацији ниси рекао решење по ради ич, ја једном рекао лично оном паровићу да ја нисам каријериста, он се будући вицко прави мали присећа филма па каже “никад кравата, никад стални пос“о како каже војислав докр. косхуница или чланак ненад додао бих ја, али ће исадју на елевисију пресента. сад смо видим расвејали лажи после цирка 70 година дне, да јиопак није гадјао мрски јамериканац насхе градове јер нам их је велики водја народа и народноси обележио сам, али боље да не фалим млого русвелта и труманова јаја, јер онда радић мисли да је нато супер игрица и да нам и не фали млого и моја и његова крајина, ако већ може као мило да не говори сва слова и буде већ видно фаличан, а да свима мада бесно и чудно каже по коју. Смиља Аврамов се чека, мада она није историчарка, али да му рекне. екмечић нам је преминуо, мада га и мртвог у медијима ено нападосмо како није повео овако вајни сдс који спомену рале дмитровић који неће каже више, дошли ваљда неки млади па ископали дип интерњет и да спомиње чомског јер је будала неинформисана ни око 15 мин. истраживачког новинарства да је тек овај јевреј, али да не буде да сам ко онај који храбро побеже давидовић у украјину или где већ, јевреомрсац, мислим да нам је филип давиде сасма доста да га не волимо, а јок целу нацију јер их је овде стварно мало па и нема пуно логике где их је скоро најмање да су нам они криви ако смо на пример овако клинички глупи да прихва ћ амо сва ова чуда и глупарије као логична да их бар ако не, поједе време. воли смиља и историу и конспирологије, а био је и ајк ено каже васељенска, али после оног да су последња времена па се ваљда ја бринем и кад не морам. како оно кажу политичке первер. ,али да не буде да кажем кад и једну баку спомињем, понајмање код ње, ово је све које живимо, наша цела како речу дискурса прича јавног. јер саће, а видим не демар ш ирају, овај, демантирају, браћа црвени кине да дадну војс к ц и бих, али верујем оном код нас делу који на заклетви јок муслигама дају, нека своја нова пелцована оружја, фејк томпсонке на пример уливају поверење радићу. мени не, па ћу ипак да поразмислим како ћу даље и у коју заједницу, оли доле, оли косјерић или романија, где нас има , а ово једење г. у видим сад као сако ј има и брес кравате, али “јер тако треба“, а индуси будале па имају своју и напредну ношњу док ми на темељу свога не градимо више ич-ја вала не могу да гледам. https://www.youtube.com/watch?v=AQLnE_gfqmY еве ово је србо неки и онда могао да смисли, него рече видим антић у напреднојем клубу којем дусмани украли супер бренд име-да смо сачували државу па се мислим јопе, грешна ли ми је душа спрам њ ијех, он је можда как и сам каже-сви смо сиви, ни црн, ни бео, кад видим какви су сви. превећ ми допао домановић руку, а пекића кад видим да предлаже и ресњење “како да се упокоји вампир“ нових 50 нијанси црвене у борби проив мрских буржуја који имају сви , а ми јадни и не, не мили ми се да прочитам па рекнем овако коју и очује ме волк драшковић виа романе код мог владике па ево јопе хајке. већ имаде неки грешни марко кажу код оног артемија код којег ја само видох како као ми по крајишки гута самогласнике кад попева оно које скоро нико не расуму, и које смо већ пребачивали од грчког на словенски, али сад нећемо, јер је волк караџа све крив одвојио нас, од неког ко је ионако далеко. очуће ме новотарци па ће да миследу да сам у њија, да је доб“ла група новог члана, а ја баш и нисам фан нападних педера како каже дјокица мама схокица баласевић. слова ми на компу се мало усковитлала как и ја, а немам белог динарае, јер ми пла ћ а како би рекли они који висе не глагољају ће бидне следећи мјесец, али може да се прочита, кад већ можемо беседе како речу реч 19ог века на цлавјаноах сербпском, мада сад већ себи личим на оног искривљеног кесића којем је виц фора и како република српска има мапу, али јок да му је смешно рвацка, колик и радићу. он је ипак ове недеље освојио многа срца, можда га и поженимо, њега и бајатовића, стварно проруског, а помало и аустроугарског, који рече једаред да док су други ваљда почињали ратове у име нас, спс ваљда јооок, он ево има леп пример аустроугарске у скупћини, сабор ми већ и реч некако као код цара оног душана, цара и арбанаса иначе па нас ово збуњује да се и овим потписивао као цар срба, грка и арбанаса, одакле он од врбаса црне горе, или чуј мене, црне горе, војводине, чуј мене, аустроугарске, долази. да нам скаже, на ползу

    Свиђа ми се

  4. * иначе, део који ми је овим **** обележен, је део којим свакако не мислим породичне ја ствари дошичног да спомињем, него је он јавно желећи да се о овом проблему у друштву прича изнео па га још и штедим-ево нећу рећи како о њему мисле и неки његови напредњаци који су ми лично рекли ко је чедица 2.

    Свиђа ми се

  5. За @Марка Ступара

    Не замери, брате Марко, имам једну молбу. Кад пишеш, помисли на нас који не познајемо људе и догађаје о којима пишеш. Удари кадкад по коју запету, тачку, велико слово, ништа не кошта. И кад већ помињеш Вука (Волк Караџа, пишеш), прочитај текст кога си укуцао, пре слања.

    Иначе, што се тиче идеја и размишљања, свака част !
    Понешто сам и разумео.

    Свиђа ми се

  6. ето мене није имао ко коме да шаље ((

    Свиђа ми се

  7. А шалио сам се мало па правио заврзламу, више од муке. Није ми најјасније где нас воде најпаметнији од нас, ако нам је врхунац да сану рехабилитује Недића, а нема проблем да отпише сво Косово. Да Ковић седи уопште код Марића који јавно прича да се дружио са усташама макар га делом и раскринкао-који су ефекти не разумем…

    Свиђа ми се

  8. Наравно да данас кад сахрањујемо Оливера Ивановића, овај мој ранији текст није толико значајан, али ако се погледамо мало у огледало, видећемо да твит-спиновање, није толико важно и „истиносно“ колико се острашћеним странама то чини, да чак и председник државе највећи значај придаје твитер и фејсбук коментарима. Наравно, извршиће се анализа колико су наши недељници и водећи медији, opion maker-i, попут Недељника, Печата, НИН-а и Времена, писали о утамничењу Оливера Ивановића пуне 4 године на правди Бога

    Дужам сам неколико напомјена о даљем професионалном и хуманитарном раду др Виктора Тодоровића. Он је у међувремену објавио више значајних радова у најпрестижнијим научним часописима, о којима наши академици могу само да сањају, а напредоваo је и у каријери јер је у групи најстрожих истраживача нове генерације нештетних лијекова за до сада неизлијечиве болести. Као прави патриота зачуђен је да се код нас не користе ни неки проверено добри и код нас регистровани лијекови као што је HUMIRA, лијек одавно тестиран на 250 000 пацијената и показао сјајне резултате у лијечењу тежих облика псоријазе: у 90% случајева се смањује псоријатични плак за више од 70%, а потпуно је на новом принципу заснован и безбједан за лијечење. (користи се и код још 10 аутоимуних болести у посебним индикацијама). Као такав од сјајних фармацеута регистрован је код нас још 2010, али Виктору Тодоровићу је потпуно нејасно зашто се код нас још увијек неупотребљава. Када сам обавјештен о томе почео сам акцију да се некако допре до дерматолога, али то не даје никакве резултате.

    Врло је јасно и зашто, председник Удружења за псоријазу проф. др. пуковник итд, тврди да никаквог новог лијека за ту болест нема те да смо препуштени највише и даље првенствено кортикостероидима (који изазивају „зависност коже“, па је лијечење заправо зачарани круг, да не говоримо о другим нуспојавама кортикостероида.
    И то говори на РТСу 14. марта 2016:

    Но, да мало опустимо тужне приче, ево анегдоте како један од најугледнијих свјетских научника у Београду примљен у ПАНУ (Пасуљанској академији новинара и уметника и дивно се провео уз пасуљ у „Сунцу“, у коме ПАНУ држи своје редовне сједнице. Ево сведочења о томе:

    Drage koleginice i kolege,

    Juče sam pomenuo Brjusa Albertsa, bivšeg dugogodišnjeg predsednika Nacionalne akademije nauka SAD i glavnog urednika časopisa Science, kao objašnjenje zašto ne želim da pišem dekanu Medicinskog fakulteta (MF). Sada kolega Živković s pravom traži detaljniju informaciju („Oprostite na imperativu, ali ovo sobitije sa Brjusom Albertsom jednostavno morate memoarski da dokumentujete“).

    Sticaj okolnosti učinio je da se Alberts uopšte pojavi ovde. Naime, naš poznati genetičar, prof. Vlada Glišin, dugo je, kao mlad čovek, bio u laboratoriji čuvenog profesora Dotija. Laboratoriju je delio sa početnikom koji se zvao Brjus Alberts. Sprijateljili su se i supruge su im se družile. Čim je Alberts, posle 12 godina, dao ostavku na svoju funkciju u časopisu Science, ispunio je obećanje da se Albertsovi i Glišini sretnu u Beogradu.

    Kada sam to pomenuo predsedniku SLD, akademiku R. Čoloviću, odmah je predložio da se organizuje predavanje u prostorijama SLD. Međutim, kolega Glišin i ja smo želeli da domaćin Albertsu bude MF, kao najveća akademska zajednica na našem Univerzitetu. Napisao sam ljubazno pismo dekanu i – bio ignorisan.

    Odbačen je i moj predlog da predavanje na MF održi dr Mauro Đaka (Giacca), direktor Međunarodnog centra za genetsko inzenjerstvo i biotehnologiju u Trstu. Opet je slučaj hteo da Vlada Glišin pre mnogo godina bude član tročlane komisije koja je odlučivala gde će se izgraditi takav centar (alternativa je bio Nju Delhi). Vladino mišljenje je prevladalo i Tršćani su mu ostali zahvalni. Đaka je primio na usavršavanje dvocifren broj naših genetičara, više nego iz drugih zemalja, a lako je mogao listu da proširi i za po nekoga sa našeg MF. Nažalost, za to nije bilo sluha.

    Istini za volju, prodekanka za nauku, profesorka T. Simić, sve je učinila da se greška ispravi, ali je bilo kasno.

    Neko iz SANU je oba primera objasnio dezorganizovanošću na MF, ali je neko drugi, takođe iz SANU, dao tumačenje da bi oba predavanja bila održana samo da iza inicijative nije (makar indirektno) stajao V. Glišin koji voli da kritikuje ovu instituciju. To je po onome – zbog Ilije (Glišina) mrzim i Svetog Iliju (Albertsa, Đaku).

    Jednom prilikom apelovao sam na dekana da postavi pitanje najeklatantnijih krađa i prevara u nauci na MF (naveo sam i antologijske primere). Zvaničnog odgovora nije bilo, a komentari su bili da Škola neće da se konfrontira sa većinom kojoj su prsti u medu.

    Свиђа ми се

  9. Господине Живковићу, вара се онај ко мисли да је садашње стање духова на Медицинском факултету у Београду (МФ) погоршано у последње време. Сигурно није. То је природни резултат вишедеценијске традиције. Ја сам дипломирао 1962 г., – дакле пре 55 година, са просечном оценом 9,6. Био сам током студија неколико година демонстратор (Биохемија и Микробиологија) и шеф демонстратора на факултету, као и уредник стручног часописа “Медицински Подмладак“. Добијао сам и универзитетску стипендију за најбоље студенте, са обавезом да се запослим на Универзитету. Када сам се по дипломирању пријавио за посао Ректорату (а после и Деканату МФ) сви су ме исмејавали, ма – кидали се од смеха. На конкурсу за асистента (Биохемија) сам пропао – а имао сам и објављене радове као студент. Примљен је пријатељ сина шефа катедре са просеком испод 8, који никада није ни био демонстратор. На конкурсу на Микробиологији: исто – пропао. Примљен је један који је, истина, био демонстратор, али са просеком 8 (тај је касније постао и шеф катедре). Моја осећања према МФ су после тога била тако топла, да сам одбио да идем на специјализацију микробиологије на факултет, па ми је директорка установе у којој сам радио обезбедила место (као госту) на ВМА, где сам испит и положио (наравно, одлично). Током специјализације сам добио Фулбрајтову стипендију за постипломске студије у САД (микробиологија и имунологија) и тек тамо схватио колико је бедно било знање из те области које смо добили на МФ – то је било 1968 г., а ниво знања који смо са факултета понели је био отприлике на нивоу 1940тих година – скоро три деценије заостатка! Требало ми је 6 месеци напорног учења да премостим ту провалију, а енглески језик сам знао још из детињства, тако да није био проблем у језику. По одбрани магистарске тезе сам се – по уговору, морао вратити у Југославију, провео 2 године радећи, и кад сам тај дуг отплатио – једва дочекао да одем из те средине у нормални свет, где сам нормално радио у струци и дочекао пензију, а и сада задовољно живим. Моја девиза је постала: Young man – go West! А, што се тиче довођења истакнутих страних стручњака да држе предавања у Србији: сав труд узалуд. Жабокречина и муљ ће увек то остати.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s