Ознаке

,

Андрић је са терасе преко палминих крошњи и распусног медитеранског зеленила имао повлашћен поглед на море. Херцег Нови је доживљавао као „град вечног зеленила, сунца и скалинада“, те отуд није чудно што степенишна улица којом се од Куће силази до мора носи Андрићево име 

Чини се да је лако, премда није – осмислити сувенир.

Притом не мислим на магнете који су постали глобални синоним за успомену с одмора или излета, него на Сувенир с великим С. Пазимо…

Сувенир мора да казује причу с много енергије утемељене на миту или истини.
Уџбенички примјер сувенира осмислили су у Стратфорду на Авону, гдје се налази Шекспирова родна кућа – а око ње, ах!, врт засађен свим биљкама које се помињу у Шекспировим дјелима. Сваки цвијет из сонета, свака биљка из трагедије или комедије – уписана је у сувенир-књизи „Шекспиров врт“, са називом на латинском, фотографијом у боји и ботаничким објашњењем. И то није све. У сувенирници на крају великог посједа може се купити сјеме биљака из Шекспировог врта, а може и теглица меда од пчела које су пасле по Шекспировом врту! Савршено.

Сви туристички посленици на свијету аплаудирају туристичким посленицима Стратфорда на Авону.

Но нашу пажњу ваља преселити у Херцег Нови, гдје се налази кућа Ива Андрића, подигнута 1963, по жељи Андрићеве супруге Милице – заљубљене у ендемски климат Боке Которске.

„Херцегновску кућу за одмор“, како ју је звао наш нобеловац, Андрић је напустио 1968, послије Миличине смрти, и више се није враћао. Након земљотреса из 1979. у Андрићевој кући је накратко био смјештен дјечји вртић. До средине 80-их година 20. вијека Кућа је била запостављена, да би јој се под кров уселила локална Књижевна заједница, а потом је дата у закуп ресторану часног назива „Клуб књижевника“. Све вријеме су на спрату у спомен-соби били портрети Ива Андрића и Милице Бабић, те Андрићеве книге на српском и у преводима. Неријетко је Српско културно друштво „Просвјета“ овдје одржавало књижевне вечери, а једном је у башти Андрићеве куће организован и љетњи сајам књига.
Мање је овдје ријеч о амбициозној идеји Туристичке организације Херцег Новог да у Андрићеву кућу поред осталог усели Андрићев холограм који ће посјетиоцима казивати говор на примању Нобелове награде за књижевност у Стокхолму 1961.
Туристички и сувенирски акценат такође може бити на Андрићевом врту.
До сада нико није опазио како су у 17. књизи Сабраних дела Ива Андрића (Просвета / Младост / Свјетлост), Београд 1981. побројане, гле, све биљке из пишчевог ђардина: „хортензија, мента (нана), лавандула, наранџа, греипфрут, лимун, мандарина, винова лоза, мимоза (3 врсте), смоква, маграрета, бршљан, руже пузавице (3 врсте), кадифице, каранфил, ладолеж, магнолија, јапански грм, кана, руже (разне), драгољуб, астра, далије, сцабиоса, дан и ноћ, цинија, петонија, бегонија, гераниум, олеандер, фуксија, босиљак, камелија, кактуси, лозице, мали сунцокрет, ноћна фрајла, невен, попова капица, жижула, ланцана, божићни цвет, чуваркућа, глицинија, крин, шебој, турски каранфил, прасак, јоргован“.

Андрићева биста у пишчевом херцегновском врту (Фото: Н. М.)

Андрић је са терасе преко палминих крошњи и распусног медитеранског зеленила имао повлашћен поглед на море. Херцег Нови је доживљавао као „град вечног зеленила, сунца и скалинада“, те отуд није чудно што степенишна улица којом се од Куће силази до мора носи Андрићево име.

Статуете, разна издања Андрићевих књига овјерена печатом Куће Ива Андрића, укључујући и „Приче о мору“ (Лагуна) и „Земаљски дугови“(Лагуна) – књига прича познатих српских писаца у којима се Андрић појављује као лик, неријетко у Херцег Новом, потом селфији са холограмом, привјесци, магнети, те саднице биљака из Андрићевог врта као и сјеме, мајушна паковања меда… – све то може бити у функцији уџбеничке приче о томе што јесте и што може бити сувенирски мост између нашег јединог нобеловца и туриста који походе град – ботаничку башту. У години пред нама Кућа и врт биће поново отворени за посјетиоце…

(ИН4С, 20. 10. 2017)

Advertisements