Ознаке

, ,

Др Ђуро Затезало (1931–2017)

Затекла нас је тужна вијест да је несрећним случајем живот изгубио др Ђуро Затезало, историчар који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у вријеме постојања НДХ, посебно оним на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг.

Сахрана је у четвртак, 10. августа у 17 часова на гробљу у Доњим Дубравама.

Према још увијек незваничним информацијама, у суботу 5. августа угушио га је дим током спаљивања корова код његове родне куће у Доњим Дубравама. Његово тијело је нађено дан касније усред потпуно изгорјелог подручја.

Како јављају загребачке Новости: „Oкo кућe je избиo пoжaр, a вaтру je Зaтeзaлo пoкушao сaм гaсити и нaшao сe oкружeн вaтрoм и димoм. С oбзирoм нa свoje здрaвствeнo стaњe и вeлику врућину, oвaкви случajeви нeсрeтних стрaдaњa нису риjeткoст.“

Др Затезало је био пријатељ удружења Јадовно 1941. и Јадовнички добротвор.

Из његовог богатог опуса треба издвојити књигу „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ у издању СКД “Просвјета” из Загреба. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је из штампе изашло и друго допуњено издање ове вриједне књиге.

Круну Затезаловог дугогодишњег рада на истраживању геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске представља двотомна студија Јадовно -Комплекс усташких логора 1941. са зборником докумената. У књизи је објављен и попис 10.502 жртве са подручја злогласне НДХ. Мада је материјал за књигу припремљен још 1991. године, књига је штампана тек 2007. године у издању Музеја жртава геноцида у Београду јер у Хрватској није могла наћи издавача.

Овом књигом је широј јавности објелодањена истина о комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг што је представљало и непосредан повод за оснивање удружења грађана Јадовно 1941. у Бањалуци а касније и у Београду.

Др Ђуро Затезало у Доњим Дубравама 2006. са готовим материјалом за двотомну студију Јадовно.

На промоцији удружења у Бањалуци, јануара 2010. на молбу оснивача др Затезало је одредио 24. јун као Дан сјећања на Јадовно.

Др Ђуро Затезало у Доњим Дубравама 2006. са готовим материјалом за двотомну студију „Јадовно“

У мају 2010. године одазвао се мојој молби да пође са нама на Велебит и помогне нам наћи мјесто сабирног логора Јадовно у Чачића доцу. Мада је већ тад био у позној животној доби и озбиљно нарушена здравља, пристао је. Након готово сат времена лутања по тешко проходној шуми, у којој је још увијек у шкрапама било снијега до кољена, чика Ђуро нас је вукао све дубље у шуму, одвојио се од нас и сам нашао мјесто логора. Нашли смо га како сједи на срушеном споменику и плаче.

На том мјесту смо 2012. године поставили први заједнички Крст јадовничким Новомученицима.

Био је учесник и уводничар Прве међународне конференције о Јадовну одржане 24. јуна 2011. у Бањалуци на 70-ту годишњицу јадовничког страдања.

Наш чика Ђуро се радовао свакој новој активности удружења посебно указујући на важност нашег свакодневног рада на нашем порталу Јадовно.срб.

Имао сам част да будем чест гост у његовом дому у Карловцу као и на имању у родним Дубравама.

Мада крхког здравља, посебно након прераног губитка супруге Јелене, радио је и даље невјероватном енергијом.

Трпио је многе увреде, често и у јавном простору, чак и од колега хрватских историчара.

Његово дјело је од непроцјењивог значаја за очување сјећања на страдање нашег народа у Другом свјетском рату.

Слава му и хвала!

Душан Ј. Басташић
Предсједник удружења Јадовно 1941.

Кратка биографија

Ђуро Затезало је рођен 21. јула 1931. године у Доњим Дубравама од мајке Марте и оца Раде, који су имали 10 синова и три кћери. Студирао је уз рад и дипломирао на трогодишњој Вишој педагошкој школи у Загребу 1958. а затим и на Филозофском факултету у Сарајеву, група: Хисторија народа Југославије и Општа хисторија. Постдипломски студиј је завршио на Институту за историју државе и права Правног факултета у Загребу из области државно-политичких наука гдје је и магистрирао 5. новембра 1969. године. Ту је 1. јула 1977. године обранио и докторску дисертацију под насловом: Настанак, развитак и организација народне власти на Кордуну, Банији и Лици у раздобљу од 1941. – 1945. године.

Радио је као учитељ у Крушковачи код Цетинграда и у Оштаријама код Огулина, наставник и професор на Економској школи у Карловцу, просвјетни савјетник за српско-хрватски језик и историју на Заводу за школство котара Карловац, секретар Комисије за хисторију котара Карловац 1960. године. Од тада искључиво ради на прикупљању и обради архивске и мемоарске грађе, публиковању изворне грађе, објављивању студија.

Покретач је и утемељитељ Хисторијског архива у Карловцу те изградње и савремене архивске зграде, чији је директор био пуних 30 година до пензионисања 1992. године.

Имаo je звање архивског и научног савјетника.

Био је организатор и учесник низа научних скупова с тематиком из историје 20. вијека, а највише из периода НОБ-а 1941-1945. године. Главни је и одговорни уредник више десетака монографија, студија и зборника у издању Хисторијског архива у Карловцу и неких других институција.

Био је предсједник Савјета архивских радника СР Хрватске.

Носилац је бројних одликовања и признања за нарочите заслуге и постигнуте успјехе у раду.

Био је члан саборске Комисије за израду програма културне аутономије Срба у Републици Хрватској 1991. године, члан Друштва хрватско-српског пријатељства 1991. године, члан Савјета антифашиста Републике Хрватске, члан Предсједништва Српског народног вијећа у Републици Хрватској, предсједник Жупанијског вијећа српске националне мањине Карловачке жупаније, члан Савјета спомен подручја Јасеновац, рецензент нове/сталне музејске поставе у Јасеновцу.

Био је члан Комисије за злочине рата и поратног раздобља Сабора РХ и потпредсједник Савјета за националне мањине Републике Хрватске.

Носилац је Златне значке Културно-просвјетне заједнице Републике Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе. Носилац је Плакете Српског народнога вијећа „Никола Тесла“ од 15. децембра 2000. године за изузетан допринос унапређењу положаја Срба и очувању њихова идентитета у Републици Хрватској.

Аутор је 18 књига, од који је једна објављена и на њемачком а једна на енглеском језику и око 160 стручних и научних радова, рецензија, приказа из своје струке.

Са супругом Јеленом је отац два сина.

(Јадовно 1941, 9. 8. 2017)

Advertisements