Ознаке

, ,

Вучићев ауторски текст у „Блицу“ у ком образлаже своје најављено залагање за покретање „унутрашњег дијалога“ о косовском питању, креће се унутар већ зацртане реторике позивања на реализам и на рад. Такође, залажући се за демитологизацију српског историјског памћења, он наставља да митологизује сопствену историјску позицију

Владимир Коларић

Већ смо слушали како ће Александар Вучић своју победу на председничким изборима искористити да појача своју (своју, а не државну) позицију на предстојећем, а неминовном „пресецању Косовског чвора“ на (безалтернативном) путу ка Европској унији.

И да ће све учинити да одговорност за сопствене одлуке подели са другим носиоцима власти, сопственом партијом и, најзад, са „целим народом“.

А одлуке ће бити онакве какве морају бити – због којих је актуелни председник републике и доведен на врховне позиције у држави. Уз кључну  подршку спољних центара моћи и срамно учешће домаћих елита и широких слојева дезоријентисаног грађанства.

Његов ауторски текст у „Блицу“ у ком образлаже своје најављено залагање за покретање „унутрашњег дијалога“ о косовском питању, креће се унутар већ зацртане реторике позивања на реализам и на рад. Такође, залажући се за демитологизацију српског историјског памћења, он наставља да митологизује сопствену историјску позицију, а позивајући се на политичку рационалност афирмише ауторитативну праксу ирационализације политичког процеса.

Оно што мора бити јасно је следеће: главна одлука која је пред свима не тиче се Косова него Европске уније – не „косовског“ него „евроунијског чвора“, јер они су нераздвојни. Свако ко то не види или је глуп или плаћен да буде глуп.

Друга ствар: ако неко мисли да рационално и реално – а фактичко – „одрицање“ од Косова неће истовремено представљати и одрицање од ресурса, остатака социјалне правде, правног поретка и економске и институционалне, у крајњој линији безбедносне самосталности, такође је глуп или је плаћен да буде глуп.

Све остало је обична димна завеса и ништа осим тога. Добри и пуфнасти „мали Алек“ из председничке кампање, како би се допао тетама и бакама, укрштен са имиџом опасног „уличног фајтера“, како би се ваљда допао затупастијим пубертетлијама, такође је једна обична димна завеса чија је функција да покрије и прикрије једну темељну (спољашњу колико и „унутрашњу“!) окупацију и колонијализацију, која ће се, ако се нешто ускоро не промени – а најпре у очима и у главама – претворити у један још темељнији национални, али и можда коначни културно-цивилизацијски пораз.

Advertisements