У овој епизоди:
– Петровски пост (05:07)
– Сећање на смрт 12 бањалучких беба (11:58)
– Последња порука Владике Николаја (21:04)
– Страдање ћирилице (30:09) и (38:44)
… и пуно, пуно лепе музике…
Емисију можете преузети овде (у новом прозору)
Сећање на смрт 12 бањалучких беба
У мају и јуну 1992. на одељењу за интензивну негу у бањалучком породилишту умрло је 12 новорођенчади услед недостатка кисеоника потребног за њихов третман. Поред ових 12 умрлих, две бебе су преживеле. Једна девојчица се упокојила 2006. године од рака костију имавши трајно оштећење вида, мозга и плућа, а један дечак је још у животу са тешким физичким и психичким последицама.
Несташица је била последица блокаде српске територије од стране хрватских и муслиманских војних снага у рејону Семберије на североистоку БиХ.
Западни део Републике Српске је у то време био у окружењу, а резолуцијом Савета безбедности УН је било забрањено вршити прелете преко тог подручја, укључујући и оне хуманитарног карактера.
Кисеоник који су имали у Бањалуци је био неупотребљив за бебе, а није била дозвољена достава кисеоника ваздушним путем упркос бројним апелима Савету безбедности УН, па и тадашњем генералном секретару Бутросу Бутросу Галију. Безобзирност међународне заједнице је била застрашујућа. Остали су глуви на бројне апеле из земље и света.
Болница је тада путем медија упутила апел грађанима који поседују боце кисеоника да их доставе болници, а то су углавном били аутомеханичари, вариоци и људи сличних занимања. Одзив грађана је био велики. Тај кисеоник је технички потпуно различит од оног који се користи за инкубаторе у којем су биле бебе, али су болничке техничке службе успеле да га доведу у одређен степен употребљивости који се користи и пушта кроз цеви инкубатора.
Ове смрти као и све већа несташица основних животних потрепштина су биле разлог за велику војну операцију „Коридор“, где су се снаге Војске Републике Српске сукобиле са хрватским (ХВ и ХВО) и муслиманским (тзв. АРБиХ) војним снагама.
Сукоби су трајали од 14. до 26. јуна 1992. године и завршили су се пробојем блокаде. Касније у народу ова историјска војна победа је названа „Коридор живота“, јер је омогућила нове животе, како је и сам генерал ВРС Момир Талић рекао: „Нећу да дјеца више умиру“.
У Бањалуци је подигнут споменик овим бебама. Скулптура која представља централни део споменика је названа „Живот“, и дело је српске вајарке Маје Милић-Алексић. Скулптура „Живот“ представља мајчину утробу и прекинути круг живота. Унутар круга се налази дванаест покретних листова који симболизију дванаест срца умрлих беба.
Categories: Преносимо
Оставите коментар