Ознаке

, , ,

„Поштоване даме, господо и ви накромани који нисте гласали за нас- узакали сте ми векилу част инемовањем за директора презудећа Кодирори Србије, тог гиганта у текстилној индустрији чији…

Зоран Бабић (Фото: Курир)

Аха, извините, изгледа да сам поргешно укуцао на Гулгу па ми изашло „Јумко“, а ово чега сам директор бави се, дакле, кодирорима, или што би прост човек који није из СНС-а рекао: путевима?!

Срећна вест о инемовању затекла ме је на тужном месту, у Кући цвећа, где сам с групом Слоневаца који су одсели у мојим апартманима…овај, у апартманима једне дивне жене коју познајем само из виђења и која ме је родила, полагао цвеће на горб друга Тита, човека који је после оног коме се ментално и физички дивим до пуцања бешике, саргадио највише кодирора и који би данас да је жив сиргуно рекао: „Мајку ти божју, Вучићу, па и Прва пролетерска је понекад одмарала али ти никад“!

И таман ја наплаћујем Слоневцима по 50 евра за ноћење у апратманима, које иначе не издаје та дивна жена већ у њима понекад преспава неко од пријатеља седам до десет ноћи на бази полупасниона, кад звони молбини и чујем: „Зоране, сине, остави ту групу и долази брзо кући да покупиш ове сунцобране и лежаљке и да промениш постељину, сад ће ови из Босне! Е, да, изгледа да су те изабрали за нешто, провери успут…“, и ја се таман понадао да су ме коначно израбрали за „Пикнове звездице“, али не, опет зазвони молбини и мама, овај, та дивна жена коју овлаш познајем каже: „Нису с „Пинка“, јбг, поставили те за неког директора! Немој да ми седиш на бетону по тим кодирорима и обавезно поткошуљу да увлачиш у гаћице, још је ово варљиво пролеће“!

Дакле, иако неки на телезивији очигледно немају слуха за мој таленат само зато што имам 46 година и као сам фашлирао на аудицији изводећи „Бразил“ од Деби Бол, има оних који су презнопали мој капацитет да ми ужаку поверење и инемују да убудуће стојим на кодирорима уместо оног знака за ограничење брзине, јер мојој ограничености нема краја и то ћу и овог пута дозакати!

Знам, душнами ће рећи како нисам кваликифован за ову функцију на шта одмах могу да одроговим котраармугентом: „А, за шта сам па био квакилифован па сам ипак радио“, те ћу тако и као директор кодирора наставити тамо где је „Јумко“ стао и завршити ону наплатну рампу испред апартама у Врњчачкој Бањи, али поручујем мами, пардон, госпођи коју једва да сам видео неколико пута: „Не пада ми на памет да радим у њој као инсакант пре подне а поподне да издајем сунцорбане и лежаљке, сад сам директор, могу једино викендом!“

Што се кодирора тиче, даћу све од себе да оба три буду завршена у предвиђеном року, али немојмо се држати рокова ко пијан плота, односно, ко онај пијани Слоневац за ивицу базена и мокрити у њега иако сам напоменуо да је то строго зарбањено, зато смо и посадили онолке тује около, али не, он запео…овај, немојмо се држати рокова јер тако сам се и ја држао обећања оне Леонтине да пролазим у следећи круг али је ипак пустила ону малу што са седам година још није завршила ни фалкутет а камоли доткорирала, али као зна да пева и сад је она нека звездица а ја морам увече да наступам са „Бањским маријачима“ на летњој тераси апартмана за џерапац од маме, односно, те жене коју упорно помињете а ја скоро да и не познајем никог под тим именом у Врњчачкој Бањи, баш сам проверавао у књизи гостију!

Искористио бих прикилу да се захлавим прејимеру – председнику – саморођеном и самокрштеном на узаканом поревењу, не само зато што ме је бордио док сам био на дијети, већ због тога што је међу сарадницим увек знао да изаребе праве за најтеже полсове, и обећавам да на кодирорима неће бити ни једног стајалишта како би сви пунтици морали да издрже без одласка у тоалет по 12 сати и поносно возе у боље сутра до којег ће се стизати за две, најкасније две и по године, појавиле се нееке реке ниоткуд а ми на тим местима уцртали тулене уместо мостова, јбг!

Толико до мене, нема се времена за говоре, чека ме одгорован посао, треба да водим госте на Камелегдан а онда и да на тенане прочитам шта су беше ти кодирори и јел то исто што и аерордом, тога сам ваљда тербало да будем директор, купио сам ону пилотску капу ко Радош Бајић у „Партизанској ескадрили“..?

Хвала на узаканом поревењу још једанпут, нећу вас изнеревити, ИМТ ће опет бити што је некад био…мислим, кодирори, а Леонтини поручујем – сад ћемо да видимо ко не зна да пева и ко је матор за „Пинкове звездице“, сад ћу ја да се смејем кад дођеш до реке а оно тулен уместо моста…“

Наслов и опрема: Стање ствари

(Два у један, 4. 5. 2017)

Advertisements