Србија очекује да Савет безбедности УН реагује поводом „Војске Косова“
Формирање армије Косова може бити још један корак ка продубљивању нестабилности региона, па власти Србије рачунају на хитну реакцију Савета Безбедности УН – рекао је московском дневном листу „Известия“ амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић.
Одмах у наставку је додатно указао и нагласио:
„Одговор треба дати на питање – коме је, и због чега, потребна дестабилизација нашег региона и какав геополитички смисао собом доноси очити процес стварања Велике Албаније? Мени се чини да би реално било очекивати хитну реакцију Савета безбедности УН“.
Терзић је истом листу такође указао на постојање дуплих аршина у приступу Запада Косову:
„Са једне стране се води борба против екстремног исламизма на Блиском Истоку, а са друге се исти такав екстремни ислам подржава на Косову и Метохији. Зар уништавање српских споменика на Косову Метохији и уништавање споменика Палмире нису једна те иста појава? Зар они који су те споменике уништавали и узимали органе заробљених Срба сада могу да буду заштитници тих споменика?!“, преносе „Факти“.
Амбасадор Србије у РФ Славенко Терзић
Драган Станојевић, председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону, подсетио је да је на саслушању у америчком Сенату садашњи министар одбране САД, Џејмс Матис, говорио о неопходности формирања косовске војске. Станојевић сматра да су у Приштини само прихватили ту идеју, а да иза свега стоји Запад на челу са Америком.
„Запад је откинуо Косово од Србије, а сада САД јачају независност Косова. Формирање косовске војске је више политички него војни пројекат“, рекао је Драган Стојановић, подсетивши да Србији предстоје председнички избори и да Приштина користи тај моменат.
Драгана Трифковић
Директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић подсетила је да формирање косовске војске траје већ неколико година, уз подршку САД; Велике Британије и Турске, и без обазирања на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Према њеним речима, то представља отворено кршење међународног права.
„Ако српско руководство жели да предузме озбиљне кораке, неопходно је вратити дијалог из Брисела у Уједињене нације, где Србија може рачунати на подршку Русије и Кине“, преноси „Стање ствари“ речи Драгане Трифковић.
ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ НА РУСКОМ
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Посрбљено
У Брозовом робовласничком, рајетинском, комунистичком, бундистичко-троцкистичком, коминтерновском, интермариумском,
фабијанском, буржоаском и гестаповском југословенском Уставу из 1974. године набројано је шест федералних држава и две аутономне покрајине у СФРЈ, које су од самог почетка биле диференциране републичким и покрајинским антагонизмима, са супротним националним тежњама, економским и привредним интересима. Комунисти су створили друге народе на србски рачун, омеђили су и њихове републичке и покрајинске границе. Трајно су разбили и осакатили србски народ.
Констатоваћемо да је Др Мирослав Свирчевић у току 2009. године дао на НСПМ, најбољу оцену о Брозовом Уставу из 1974. године:
„Поштовани господине Грујићу, у уставноправној теорији и политичкој науци се сматра да је Устав од 1974. предвидео неки чудновати федерално-конфедерални тип државе с потпуном превагом конфедералних елемената. Оно што је најважније, савезни органи су били потпуно развлашћени а све најважније функције су биле пренете на републичке и покрајинске органе који су имали карактер правих државних институција. При свему томе, Србија је највише била оштећена (знамо због чега). Примена његових одредби директно је проузроковала општу ерозију југословенског друштва и крваве грађанске ратове на тлу бишве Југославије. Што се тиче Ваше примедбе, она би могла да буде основана ако би се Устав језички тумачио (а то тумачење није баш поуздано). Управо је Милошевићева власт инсистирала на тој врсти тумачења и због тога је била жестоко оптуживана за великосрпски хегемонизам комунистичког типа, и што је најважније, читав српски народ је стављен на стуб срама у западној пропагандној машинерији. Милошевићева неразумна политика је у великој мери погоршала ситуацију која се бар мало могла окренути у корист Срба након крајњег циља Устава од 1974 – нестанка Југославије. Милошевић је најпре поништио Устав од 1974. (што је било оправдано) на територији СР Србије, омогућивши јој да успостави власт „од Хоргоша до Драгаша“. С друге стране, Милошевић је бранио исти тај Устав када је Туђман поништио Србе као конститутиван народ у Хрватској. Све то је допринело да Срби буду доведени у бесмислену ситуацију што је продужавало конфузију. Но, ако бисте употребили циљно тј. телеолошко тумачење (тумачење норми у целини у складу с духом ставног система) добијате слику да су републике а не народи имали право на самоопредељење до отцепљења. Није битно које су речи били употребљене него је битан дух комплетног Устава. А он је онакав како је то проценила Бадинтерова комисија. Па ипак, посао још није завршен. После признања Косова потребно је још Војводини вратити државност…
Посао ће бити завршен када се Војводини врати државност, баш онако како
нам је амбасадор Цобел то нагласио пре неколико месеци. И то је суштина Устава од 1974. Нису важне употребљене речи, него дух и контекст…“ (Види:
Мирослав Свирчевић, Британска политика према Југославији 1941-1944 – основни извор Устава СФРЈ из 1974, Из архиве НСПМ, 12.05.2009, НСПМ – 22. новембар 2012).