Слободан Антонић: Погон на који СНС естаблишмент ради су – коверте!

Слободан Антонић
Слободан Антонић

Пре него што кажем шта мислим о кандидатској драми Вучић-Николић, представићу читаоцима три слике на основу којих ће ту „драму“ лакше разумети.

Бивша жена Синише Малог сведочи да јој је, 2013‒2016. године, муж дао 95.000 евра у готовини – независно од плате и других легалних прихода – за кућне рачуне и вођење домаћинства. „Синиша Мали супрузи никада није објаснио одакле му кеш“, каже се у новинском извештају о изјави Марије Мали, а онда ју је „натерао да потпише лажну изјаву о приходима намењену Агенцији за борбу против корупције„, по којој је 95.000 евра, наводно, пронашла у очевој заоставштини.

Дакле, код човека из врха естаблишмента СНС-а „нашло“ се – не зна се одакле и како – 95.000 евра у готовини. Не 950 евра, не 9500 евра, већ 95.000 евра. Како је тај новац стигао до овог функционера СНС-а можда можемо да наслутимо на основу другог примера, који налазимо у књизи Андреја Фајгеља „После Вучића“ (цела књига се може наћи овде, а пример је на стр. 53).

Фајгељ је, да подсетим, 2012‒2015. био директор Културног центра Новог Сада. Он је, како сведочи, уз редовну плату примао и додатак у коверти, намењен члановима естаблишмента: „Добијам позив и силазим. Доле ме чека страначки човек. Размењујемо тек покоју реч. Враћам се кући и вадим садржај коверте на сто, са чудном мешавином гађења и поноса. Донео сам у кућу четири хиљаде евра. На тај начин сам за две и по године на власти примио око 50.000 евра“.

Извод из књиге Андреја Фајгеља на Стању ствари
Извод из књиге Андреја Фајгеља на Стању ствари

За трећи пример не дајем линк јер је реч о сведочењу једне особе аутору овога текста; али, будући да је реч о човеку од поверења, усуђујем се да га пренесем: „У РТС-у су и у доба Тијанића постојала екстра примања, новац који је за поједине уреднике и новинаре стизао независно од плате, али је тај новац макар долазио из буџета РТС-а. Сада пак новац долази у ковертама директно из Владе. Последица је да хедови за сваки Дневник иду ван куће на супервизију“.

Ова три примера, изгледа, дају најбољу слику погона на који ради СНС естаблишмент. А то су – коверте. Имамо ли пак у виду „снагу“ таквог погона, лако можемо да објаснимо и понашање људи из тог естаблишмента.

Рецимо, чудимо се министру ухваћеном да се сликао с једним од вођа мафије и да је од другога „купио“ стан, а којем не пада на памет да поднесе оставку. И док се питамо како неко може бити у тој мери „дебелокожац“, одговор је, вероватно, садржан у оном Фајгељевом: „Донео сам у кућу четири хиљаде евра, а за две и по године на власти 50.000 евра“.

Или, рецимо, ако се чудимо да ли сви ти људи у Главном одбору СНС-а, који се такмиче ко ће боље да велича премијера, ко ће једногласније да га предложи за председника и ко ће дуже да му аплаудира (тапшање је последњи пут трајало 2 минута и 24 секунде; види овде, 9:26-11.50), дакле, када се чудимо како је могуће да нико од тих људи не види колико је такво понашање комично и стидно, одговор је опет: „Донео сам у кућу 4000 евра, а за две и по године 50.000 евра“.

Па и када се питамо како је могуће да водитељка РТС-а дозволи да је током једносатне емисије њен гост, премијер, 45 пута прекине док поставља питање, а затим 29 пута вербално нападне (било њу, било РТС), при чему она не нађе за сходно да се макар мало побуни због тога; па и када се питамо како је могуће да се после те емисије уредник информативног програма или директор РТС-а понашају попут своје водитељке – тј. да „ћуте и трепћу“; и тада одговор свакако може бити: „Донео сам у кућу 4000 евра, а за две и по године 50.000 евра“.

Извор: Новосадска новинарска школа
Извор: Новосадска новинарска школа

Најжалосније је то што моћ овог „погона“ изгледа да разара најдубље односе који постоје међу људима. „Син председника Томислава Николића, Радомир Николић“, извештава Политика са седнице ГО СНС на којој је Вучић севернокорејски „изабран“ за председничког кандидата, „седео је у првом реду, а камере су помно пратиле сваки његов гест. Како би кренуо аплауз, тако би почели да севају блицеви фотоапарата. Николић, међутим, никоме није оставио места за негативне коментаре“.

Дакле, читалац закључује да је и Радомир Николић „громким аплаузом“, како то бележи Политика, поздравио одлуку ГО СНС да се Вучић кандидује; затим, да је „на ногама, уз дуготрајни аплауз“ дочекао улазак Вучића у салу; те да је, најзад, и њега Вучић више пута „дизао на ноге“ говором у коме је, између осталог, хвалио Томислава Николића, „наглашавајући да не жели од напредњака да чује ниједну ружну реч о њему“.

То је рекао управо мастермајнд пропагандне машинерије која је цео четвртак – одмах сутрадан по вести о Томиној кандидатури – најстрашније блатила Николића. Лепо се то дало видети на насловницама таблоида, баш на дан одржавања седнице ГО СНС: Информер: „Нож у леђа: Томислав Николић прешао на страну жутих бандита, странаца и тајкуна„; Српски телеграф: „Мишковић платио Томи да изда Вучића“; Ало: „Драгица наредила: Томо, иди на Вучића! Пресудиле ракија, Русија и верна љуба“; Политика: „Вучић не пристаје на уцене“; Блиц: „Колико кошта образ: Николић од Руса узео 20 милиона евра“; Курир: „Руси хоће Тому за председника“, итд.).

Дакле, Радомир је знао да човек који је пустио да ТВ Пинк, Информер и остали медијски колектори изливају faeces на оца му и мајку стоји испред њега; Радомир је знао шта тај човек ради – да његовог оца, који га је и довео на власт, понижава, потискује и издаје; знао је колико лицемерја и крокодилских суза има у речима говорника који пред њим каже „да сȃм ниједну ружну реч неће рећи за Томислава“. Све је то Радомир знао. А ипак је и он скакао и одушевљено аплаудирао док су бљескали фотоапарати и снимале ТВ камере.

Насловна страна Курира
Насловна страна Курира

И када се питамо – како је то могуће, можда је одговор опет у оном чувеном Фајгељовом: „Донео сам у кућу 4000 евра, а за две и по године 50.000 евра“. Наравно, цифре су различите за номенклатуру, зависно од ранга: није исти коверат за новинара, члана ГО СНС, или министра…

Но управо то је систем који уништава Србију, систем који паразитски исисава животне сокове из овог народа – све док нам, ваљда, сву децу не претвори у ропске раднике или у номаде… Управо то је систем који стоји наспрам обичног човека у Србији. Стога, када је обичан човек незадовољан, када жели да се побуни, када жели промену, мора да зна да насупрот њега не стоји тек један човек и његова странка; насупрот њега стоје ‒ коверте.

Стоје коверте танке и дебеле, и њихово непрестано отимање: из јавних набавки, јавних предузећа, из сваког посла који треба да склопи држава; затим стоје Информер и Пинк, па бриселске бирократе и вашингтонски клинтонисти, читав глобалистички естаблишмент (ММФ, CNN, „наши арапски пријатељи“, „страни инвеститори“ и ко све још не)…; и сви су увезани интересима и новцем који извлаче из Србије.

Но, сиромашни српски сељак устао је 1804. на Османско царство, које се тада простирало до Алжира. И победио је. Тако и данас: онај који воли да живи у лицемерју, у неистинама, у насиљу, онај који се нада коверти, или макар сендвичу, ћутаће; онај коме је свега преко главе, дићи ће главу.

Није јасно како ће се завршити сукоб Николића и Вучића. Можда се и нагоде, а можда Николић донесе „никад лакшу одлуку“. Како год да буде, жалосна је Србија у којој Радомир аплаудира Вучићу. Не због Радомира и не због Томислава; већ због живота, због достојанства и због вредности које се не могу свести само на новац.

У језгру колоније – мафија, а око њега корупција и таблоиди: тако би се могао описати систем у коме живимо. Такав систем даје пљачку и издају као једини отровни плод. Отрова је све више и убиће ову државу.

Нама треба хитна промена не лоше власти – већ система. То не може да се заврши на овим изборима. Али, можда би макар могло да започне?

Наслов и опрема: Стање ствари

(ФСК, 21. 2. 2017)

Advertisements

8 thoughts on “Слободан Антонић: Погон на који СНС естаблишмент ради су – коверте!”

  1. Па изгледа да ће Вучић морати да обезбеди довољно коверти да би победио.
    Ево ја сам скроман и да бих дао глас за њега задовољићу се ковертом са иљаду еврића.
    То је ситница за њега и његов СНС.
    Зар не!

    Свиђа ми се

  2. Аутор је морао више, да се позабави „„Добијам позив и силазим. Доле ме чека страначки човек. Размењујемо тек покоју реч. Враћам се кући и вадим садржај коверте на сто, са чудном мешавином гађења и поноса. Донео сам у кућу четири хиљаде евра. На тај начин сам за две и по године на власти примио око 50.000 евра“. Значи Фејгељ је, на моју велику жалост, примао тих 4.000 месечно, а онда помислио, да није ушао у ОБАВЕЗУ. Као да му је требало ДВЕ године, да схвати??!! Невероватно за образованог човека у пуном смислу те речи! Од каквог су значаја његови данашњи текстови против власти? Личе на кукњаву увређене младе. Заиста тужно и срамотно од човека за кога је личило, да га ваља поштовати. Све у свему, уместо, да се бави овом врстом „конвертитства“, аутор препричава мање више познате чињенице. Још се сваки пут позива на Фејгеља? Да ли је Фејгељ поуздан сведок, или је увређена млада? Ради ли се о покушају освете? Ко нам каже, да и аутор не добија неку кинту? И Фејгељ је „добијао“ и чинило се, да је на правој страни. Сада нам се чини, да је Антонић на правој страни. Можда се и он сутра промени, када престану „донације“. У сваком случају, пример са Фејгељем је потпуни промашај.

    Свиђа ми се

  3. Пример са Фајгеољом где он сведочи о сопственом случају је добар пример за оно што Антонић хоће да илуструје – да ко се укрца на напредњачки владајући брод добија различите финансијске аранжмане. Све остало домишљање о томе да ли је Фајгељ увређена млада или не је беспредметно. Можда и јесте – али какве то везе има са текстом? Што се тиче Антонића он сигурно добија “неку кинту“ – од свог факултета где је запослен и вероватно хонораре за оно што пише (али ту вазда треба ставити знак питања). За Фајгеља ми се не домишљамо да ли је новац добијао – јесте, он то сам каже. Можемо да се домишљамо само око детаља аранжмана о коме не даје много детаља.

    Свиђа ми се

  4. @Milos
    Можете и Ви да изјавите, да добијате лову од некога. Потребни су и неки докази или реакција у правом и почетном моменту. Ако је тачно и ако није разумео да је прихватио ОБАВЕЗУ за тих 4.000 еврића, онда ништа. Те евриће је добијао, док је био директор Културног центра. У сваком случају, лепо би било, да има доказа за своју причу. Јесте да је признао, да је примао ИЛЕГАЛНО лову, али признање, НЕ ОПРАВДАВА! Ипак је написао, да је то трајало две године! И није пријавио пореској управи!

    Свиђа ми се

  5. Системска корупција… СНС се ипак мало еманциповао у односу на своје комунистичке дедове… Сећам се (као дете најцрње реакције које је било политички свесно) периода 1945 – 1955гг. По радњама скоро ништа… у потрошачким картама купони за свашта (па и чоколаду за децу, ха-ха-ха) за које се могло добити углавном ништа. Излози трговина опљачканих од законитих власника, које су постале државне радње полупразни, али пуни парола и зидних новина о пребаченим петољеткама. По Београду (и сада памтим локације) неколико великих радњи са окреченим непрозирним излозима; шапутало се: тзв. “дипломатски магацини“ у којима је било буквално свега на претек по смешним, багателним ценама. Мој другар из основне школе је био син шофера једне стране амбасаде и имали су картицу за улаз и куповину, улазио сам пар пута са њим и видео публику која пазари – нико није говорио неки страни језик – од њега сам сазнао да су то углавном чланови породица “другова из Органа“… У негдашњој “Официрској Задузи“ (сада тавори скоро празна као остатак “Бека“ поред Београђанке) у коју сам во времја оно упадао као клинац, шверцујући се– као дете поред официра и официрки “Народне Армије“, опет је било свега и свачега по багателној цени – све саме мислене именице за обичне трудбенике (или само присутне у причама у реакционарним фамилијама о ономе како је било пре рата). Преко пута те зграде – у ранијем “Официрском Дому“ је био дом културе УДБЕ, са биоскопом. Ту су се ексклузивно за “свесне другове“ давали филмови које цензура за обичну публику никада није пропуштала – док су нас давили совјетским ђубретом по обичним биоскопима, ту су се већ негде почетком 1950тих, приказивали искључиво амерички филмови (успевало ми је једном од 10так покушаја да се прошверцујем, молећи неког да ми купи карту).
    Рећи ћете: Какве то има везе са “Фајгељевом ковертом?“. Још како има – то су биле њене претече, то је у том систему припадало и долазило у шаке дедовима садашњег политичког естаблишмента. Истина, ситној риби – али грабљивој. Крупна риба се башкарила по дедињским вилама, разним брионима и вангама, карађорђевима и штајазнам, лечила се у иностранству, куда је не тако ретко слала на школовање и своје потомство, а оно се понекад и враћало вама да вам соли памет. Тако се све настављало – све до данас у разним формама. Па, чему се г-дин Антонић онда згражава у свом тексту? Забога – па, све је то очигледно закономерно, нормално и како треба, и ред је под капом небеском…

    Свиђа ми се

  6. Као чест посетилац сајта, хтео бих да кажем колико ценим коментаре Иоанна Дубињина који нам изузетно лепим језиком стварно нешто кажу, доприносе и обогаћују чланке на сајту СС.

    Допао ми се чланак Г. Антонића. Све је рекао, свака је на месту.
    Уз филмић о сељаку Жики Вуковићу који без длаке на језику говори о актуелној власти у Србији.

    Свиђа ми се

  7. Чисто сумњам да има коверата и за обично чланство и гласаче. Стога му можете приредити изненађење, да не гласате за глумца. А они који то раде због оног брашна, уља и пасуља нека фино то распореде на 4 године, јер ће личити на свињу тека тада поново.

    Свиђа ми се

  8. @Иоанн Дубињин

    „Крупна риба се башкарила по дедињским вилама, разним брионима и вангама, карађорђевима и штајазнам, лечила се у иностранству, куда је не тако ретко слала на школовање и своје потомство, а оно се понекад и враћало вама да вам соли памет. Тако се све настављало – све до данас у разним формама. Па, чему се г-дин Антонић онда згражава у свом тексту?
    Забога – па, све је то очигледно закономерно, нормално и како треба, и ред је под капом небеском…“

    Назови комунисти само настављају на исти начин као што су то чинили њихо-
    ви историјски предходници, у Царској Русији и Краљевини Југославији – назови
    православци!
    Разуме се, увек је било часних изузетака – поштењачина – који су увек били само – мањина!
    Алавост и похлепа су суновратили – назови комунисте и њихове предходнике –
    назови православце.
    Не говори без разлога Старац Пајсије Светогорац, у књизи “Поуке божанствене
    љубави:
    “Да комунисти нису против Бога ја бих се сложио са њима. Лепо је да њиве
    и фабрике припадају свима, а не да неко нема ништа а други да се разба-
    цују.
    Ако се материјална добра не буду делила поЈеванђељу на крају ће се
    делити ножем“. /тачка, став 86. стр. 212/

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s