Гојко Раичевић (ИН4С): Русија, сем изјавама, никако није реаговала на ситуацију у Црној Гори

На међународној конференцији „Неутралност као основа безбедности региона и Балкана“, која је одржана у Београду 27. октобра уз подршку руског Фонда „Горчаков“, као специјални гост наступио је познати црногорски новинар Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С и председник покрета „Не у рат, не у НАТО“.

Гојко Раичевић (Извор: ИН4С)

У свом наступу на конференцији на тему „Неутралност као основа безбедности региона и Балкана“ Гојко Раичевић је рекао да се Русија никако не може оптужити за организовање протеста у Црној Гори: „Руска Федерација је послала неколико порука које су од стране црногорских власти и медија тумачене, због неких разлога, углавном као подршка протестима. Руска Федерација осим изјава које су стигле из Министарства иностраних послова није дала никакву подршку.“

Говорник је такође изразио жаљење поводом тога што се званична Србија уздржала да коментарише догађаје: „Углавном, реакција амбасаде Србије је изостала, реакција званичника Србије је изостала, мада међу повређеним има држављана Србије.“

Раичевић је такође обратио пажњу на неефикасност руске „меке моћи“ у Црној Гори, што је, по његовом мишљењу, наставак низа неуспеха после балтичких држава и Украјине: „У Црној Гори православно становништво почетком 20. века било је стопроцентно русофилско, а данас се та ситуација поприлично променила. Да ли је одговор у томе што је Русија далеко и да је руска мека моћ изостала? Можда је холивудска и Coca-cola soft power надјачала руске класике? Ако би та моћ била активнија, многе ствари могле би да буду другачије. Да би зло победило добри људи треба да не раде ништа. То би била једна напомена свима вама. А ми морамо да се придржавамо савета Светог Петра Цетињског. Свети Петар Цетињски је у свом заветном писму проклео све Црногорце који не буду верни једноверној браћи Русима.“

Раичевић се дотакао и неких детаља растеривања протеста и показао снимак који, како је рекао, потврђује да су црногорске власти користиле плаћенике да би радикализовале протесте и угушиле их: „Хулигани који су покренули цели проблем у Подгорици изашли су из зграде владе у фантомкама и са батинама, и то је директна потврда да је власт организовала да се протест одвија на начин како се већ одвијао. Ми смо успели да снимимо једног од оних криминалаца у униформи специјалне антитерористичке јединице, истина без обележја, али окружен тројицом колега из специјалне антитерористичке јединице. Дакле, ово је потврда за оне гласине да власт сарађује са криминалцима, да их облачи у униформу или да их ангажује као хулигане.“ Како је Раичевић рекао, видео снимак ће веома ускоро бити објављен на интернету.

На крају свог наступа црногорски новинар је обратио пажњу на директну повезаност између посете генералног секретара НАТО Столтенберга и растеривања мирног протеста 17. октобра: „Дакле, тај протест је прекинут на бруталан начин три дана након посете генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Иначе, мирни протести су трајали 21 дан. Да ли је то коинциденција? Или је то била јасна порука: ‘ово не води никуд, морате то да решавате?’ То ће вероватно историја показати у будућности. Али је евидентно да је Столтенберг био свега три дана пре него што су протести разбијани. Углавном, недоумица која се прави у руским медијима јесте паралела између социјалног бунта и анти-НАТО протеста. Анти-НАТО протести су се организовали за дан доласка Јенса Столтенберга. И организатор тих протеста је био мирни покрет „Не у рат, не у НАТО“, чији сам ја председник. А организатор скупа који је разбијен јесте коалиција странака која се зове „Демократски фронт“ где ја нисам партиципант, иако сам од стране председника владе оптужен као организатор.“

(Руска реч, 28. 10. 2015)

Алексеј Пушков: Црногорске власти не могу да натерају свој народ да заволи НАТО

У Београду је 26. октобра у Дому војске Србије одржана промоција књиге Алексеја Пушкова „Постскриптум. Може ли Путин помоћи Русији“.

Фото: Дарко Ћирков

По мишљењу председника Комитета Државне думе за међународна питања Алексаја Пушкова, који је ових дана боравио у Београду, нереди у Црној Гори су изазвани тиме што руководство ове земље „никако не може да натера своје грађане да заволе НАТО”.

„У Београду медији су ме питали шта мислим који су узроци демонстрација у Црној Гори. Мислим да руководство ове земље никако не може да натера своје грађане да заволе НАТО”, написао је посланик Думе на свом Твитер профилу, а преноси RT.

У Београду је 26. октобра у Дому војске Србије одржана промоција књиге Алексеја Пушкова „Постскриптум. Може ли Путин помоћи Русији“. Алексеј Пушков је председник Комитета Државне думе РФ за међународна питања и познати руски новинар, ТВ водитељ и експерт за међународне односе.

(Руска реч, 28. 10. 2015)

Улазак у НАТО – „прст у око Русији“?

У прес-центру Међународне информационе агенције „Россия сегодня“ 26. октобра је одржан округли сто на тему „Наступа ли НАТО на Балкан – у Црну Гору, Македонију и Србију?“ Учесници округлог стола разговарали су о узроцима ширења НАТО-а, као и о последицама које би евентуално придруживање балканских земаља Алијанси имало по регионалну безбедност. Наша дописница је пратила излагања експерата

Средином октобра у главном граду Црне Горе одржани су митинзи против уласка ове републике у НАТО. Изнет је захтев да влада поднесе оставку, али се све завршило тако што је полиција растерала учеснике протеста уз примену сузавца и шок-бомби.

Мирни демонстранти растерани су уз невиђену бруталност, каже Игор Дамјановић, координатор међународне сарадње у покрету „Не у рат – не у НАТО”: „Концентрација сузавца и других отровних супстанци била је 10 пута већа од дозвољене норме“.

Нова етапа ширења НАТО-а усмерена је на Балкан и прети да озбиљно дестабилизује регион који је већ страдао од политике „завођења реда“ 1999. године, када је Северноатлантска алијанса бомбардовала Србију, наставља Дамјановић.

„Данас се у Црној Гори обуставља исплата најпотребнијих социјалних дотација. Уместо тога новац пореских обвезника троши се за рекламну кампању уласка у НАТО. Билборди „За НАТО“ заузимају скоро половину свих тргова, док се алтернативно гледиште не види и не чује. Да ли је то отворени дијалог о ступању земље у Алијансу какав обећава црногорско руководство?“

Дамјановић додаје да, према његовим подацима, улазак у НАТО подржава мање од 30% становништва, док 84% сматра да треба организовати референдум на коме ће се одлучити о уласку земље у Алијансу.

У прес-центру МИА „Россия сегодня“ 26. октобра је одржан округли сто на тему „Наступа ли НАТО на Балкан – у Црну Гору, Македонију и Србију?“ (Фото: Рина Бикова)

Руси више нису потребни

Када је реч о односу према Русима, генерално гледано, ситуација се у Црној Гори катастрофално погоршала, каже Венијамин Стрига, заменик Координационог савета руских сународника у Црној Гори.

„У Црној Гори има на десетине хиљада Руса, а уз њих и огроман број русофила. То су они који воле Русију и очекују руске инвестиције. Они би желели да врате Русе у своју земљу. Званично се не саопштава податак да су 80-90% акција у свим секторима економије куповали управо Руси. Обустава руских инвестиција може изазвати економску кризу у земљи, а Црна Гора може остати чак и без неопходних средстава за опстанак. Руски сегмент у Црној Гори апсолутно преовлађује и нико га неће надоместити“, објашњава Стрига.

Руски пословни кругови са напетошћу прате ситуацију у Црној Гори, каже посланик Државне думе РФ Александар Прокопјев. Са њим се слаже и директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски.

„Ја сам неколико година радио у Црној Гори на економским пројектима“, каже он. „Још 2012. године смо поднели предлог за инвестирање 980 милиона евра у црногорску енергетику. Међутим, црногорске власти уопште нису реаговале на тај предлог. То се може објаснити само ’блоковским синдромом’ Црне Горе, јер такви пројекти представљају кршење блоковске дисциплине и подстичу независност земље“.

Додуше, и међу Русима има оних који не размишљају у духу руско-црногорског партнерства, додаје Стрига. Такав је, на пример, Марат Гељман, који редовно даје интервјуе за црногорске медије, где позива на насилно свргавање власти у Русији. Он одлази у Евопску комисију да тамо добије грантове за извоз талентованих грађана Русије из „тоталитарне државе“. Истина, додаје Стрига, прича се да је Гељман као политички технолог из неког разлога потребан Ђукановићу.

Прави разлози

Општи контекст у коме се одвијају догађаји у Црној Гори непосредно је везан за државни преврат у Украјини, сматра Вероника Крашењиникова, руководилац групе за новинарска истраживања Уједињене дирекције Ria.ru. По њеним речима Русија је зауставила ширење НАТО-а на исток и сада Алијанса тражи друге правце у којима ће се ширити.

Како су израчунали западни стручњаци, улазак сваке земље у НАТО доноси Војној индустрији САД 200-400 милиона долара, објашњава Крашењиникова. У условима економске кризе свака земља постаје важна тако да се увлачење Црне Горе у НАТО могло и очекивати.

„Црна Гора, заправо, уопште није потребна НАТО-у и ни на шта не утиче“, додаје Никита Бондарев начелник групе за балканске земље Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) и наш стални експерт. „У том правцу не постоји никакав финансијски интерес. Армија Црне Горе броји свега 1300 људи, на њима се не може зарадити, утолико пре што су они већ опремљени по стандардима НАТО-а. Зашто се онда то чини? Зато што читава прича о примању Црне Горе у НАТО има за циљ да забоде прст у око Русији“.

„Постоји пословица по којој чак и модеран сако не стоји свакоме лепо. Постоје народи који једноставно не желе да их било ко увлачи у било какве блокове“, сматра директор Института за Русе у иностранству Сергеј Пантелејев.

„Снага Русије је у томе што она подржава праву демократију“, наставља он. „Чине се покушаји да се од нас направи ’легло зла’, али је у ствари све обрнуто: увлачење у НАТО угрожава суверенитет државе“.

Да ли су Ђукановићу дани одбројани?

Уз све то треба разумети шта је то Ђукановићева Црна Гора, каже Никита Бондарев. По његовим речима, за 25 година на власти Ђукановић је био на различитим функцијама и водио различиту политику: у почетку је третиран као Милошевићев човек, а пред крај 1990-их је почео да окреће леђа Београду.

„Поред тога, током свих ових година њега прати полукриминална репутација и то је, узгред буди речено, једна од главних примедби које му упућују учесници митинга. На пример, у Италији је против Ђукановића покренуто неколико кривичних поступака и сви су они затворени због немогућности да се реализују будући да Ђукановић има имунитет као шеф суверене државе. Међутим, чим му власт измакне из руку, одмах почиње кривично гоњење. Управо због тога он не жели да испусти из руку ни трунку власти“, објашњава експерт.

Ђукановићева судбина је жалосна у свакој варијанти, додаје Бондарев: „Такав шеф државе није потребан никоме, чак ни НАТО-у и Европској унији. Они на његово место вероватно већ желе да поставе човека са бољом репутацијом и предвидљивијим потезима“.

Обично Запад захтева да се власт редовно мења, додаје Вероника Крашењиникова. „А Ђукановић је на власти већ 25 година. То је само по себи прилично интригантно“.

У овој ситуацији је очигледно да Запад примењује двоструке стандарде, истиче Сергеј Пантелејев: „Јанукович је био лош и ауторитаран јер је неколико мандата биран за председника, а овде је човек на власти целих 25 година и то није никакав проблем”.

Рина Бикова

(Руска реч, 27. 10. 2015)

Текстови објављени уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

Кривокапић у Стејт дипартменту или Да ли је сад јасно кога у Црној Гори хоће Америка

Разговарали смо и о изазовима и приликама са којима се Црна Гора суочава на путу ка циљевима – чланству у Европску унију и НАТО, и о корацима који треба да буду предузети на том путу“, истакао је Хојт Ји

Брајан Хојт Ји и Ранко Кривокапић (Извор: Нови стандард)

САД се надају још блискијим односима са Црном Гором у изградњи евроатлантске будућности за грађане Црне Горе, коју они заслужују, казао је Брајан Хојт Ји замјеник помоћника државног секретара америчког Стејт дипартмента.

Он се данас у америчком Стејт дипартменту састао са предсједником Скупштине Црне Горе Ранком Кривокапићем.

Хојт ји је рекао да је са Кривокапићем разговарао о важности дијалога у Црној Гори у вези са њеном будућношћу, о јачању економије и стварању бољих шанси за грађане, као и о европској перспективи Црне Горе.

„Разговарали смо и о важној улози цивилног друштва и политичких партија, о свим гласовима Црне Горе, као и о начинима на који Црна Гора жели да напредује ка европским и евроатлантским институцијама и бољој будућности“, истакао је Хојт Ји.

Додао је и да му је било велико задовољство да се састане са Кривокапићем.

„Размијенили смо погледе о блиској билатералној сарадњи између САД и Црне Горе. Разговарали смо и о изазовима и приликама са којима се Црна Гора суочава на путу ка циљевима – чланству у Европску унију и НАТО, и о корацима који треба да буду предузети на том путу“, рекао је Хојт Ји.

Извор Вијести, 27. 10. 2015.

(Нови стандард, 27. 10. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6cT

Categories: Преносимо

Tags: Гојко Раичевић, Мило Ђукановић, Ранко Кривокапић, Русија, САД, Црна Гора, Црна Гора и Русија