У подгоричком Булевару светог Петра Цетињског прошле јесени освануо је билборд са поруком: „Боље банана у руци него руска чизма за вратом“. Све под званичним НАТО знаком. На полеђини је цитиран Милован Ђилас – „никада нама Црногорцима Руси нису били пријатељи. Увек смо им били само монета за поткусуривање”.

Кликните на слику за увећање

НАТО реклама није дуго светлела. Билборд је полупан, а порука исцепана. Тако је најављена ова нервозна црногорска година у којој је Мило Ђукановић све акције бацио на НАТО карту. На истом месту, у Булевару светог Петра Цетињског, овог викенда, бацао је сузавац, шок бомбе и нагонио специјалце на опозиционе демонстранте. Узалуд су ови узвикивали „доста је“ и „полицијо наша мила, не слушајте више Мила“. Једномесечни мирни антивладини протести прекинути су безобзирно, насилно и грубо.

Премијер Ђукановић је Демократски фронт оптужио за покушај насилног свргавања власти и рушење стратешких праваца црногорске политике. Пре свега, пута у НАТО. Није му, каже, промакло да су српски десничари националисти и Русија имали важну улогу у организацији, логистици и подршци протестима.

После триста година ослањања на груди мајке Русије, Мило је у Бриселу пронашао оца нове, независне Црне Горе. НАТО је раширених руку примио заблуделог сина. До краја године ће га вероватно признати и позвати у своју евроатланску породицу. Похвалио га је како се брзо развија и како је последњих година пуно напредовао. Посебно у полицији, тајним и безбедносним службама. Увео је и санкције Русији, признао Косово, био проактиван у УНЕСКУ. Послушан је, вредан и одан.

Седмоструки премијер, сувласник банака, хотела, универзитета и један од најбогатијих политичара Европе узвратио је несмањеним НАТО ентузијазмом. НАТО гарантује мир, сигурност, напредак и просперитет, демократију, људска права, бољи живот и срећне људе. НАТО је гарант за стварање нових вредности. Он остаје Милов сан, и ако у децембру не буде позван у породицу.

Међутим, грађани Црне Горе, или бар већи део њих, не мисли исто што и премијер. Али он зна како се мења мишљење. Доносе се резолуције, води јавна кампања, емитују спотови о сигурној будућности… Режира се и глуми. На крају стижу наручена истраживања. Она кажу да је подршка НАТО-у за неколико последњих месеци са тридесетак нарасла на читавих педесет процената а земља је зрела за алијансу.

Истина о Црној Гори која је испливала на таласима социјалних протеста, још пре две-три године, скована је у слоган „пуна су им уста Европе и НАТО-а а џепови наших пара“. Али већ је скривена и заборављена.

Шта је Милу мило то му се и снило.

Ако се ико пита чему ова прича, одговор је „можда једном и нама затреба“.

(Радио Београд, 28. 10. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6d1

Categories: Преносимо

Tags: Мило Ђукановић, НАТО, Радован Пантовић, Црна Гора