Политика: Удовички бројала вишкове, а држава запошљавала

Истог дана када је „Данасу” влада одговорила да је запослила 9.000 људи, министарства израчунала да има исто толико прекобројних

Срђан Вербић, Кори Удовички, Иван Тасовац

Захваљујући Бојану Цвејићу, новинару „Данаса”, испоставило се да је министaрка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички пребрајајући вишак запослених, заправо, радила јалов посао. Цвејић је судским путем сазнао да је Влада Србије, за време трајања забране запошљавања у јавном сектору, запослила 9.000 људи – тачно онолико колико је Кори Удовички проценила да је вишак.

Новинар „Данаса” је безуспешно покушавао да добије одговор на ово питање и на крају је морао да тужи Владу Србије, а Управни суд је прошле недеље наложио властима да Цвејићу доставе тражене информације. Да иронија буде још већа истог дана када су у редакцију „Данаса” стигли одговори из владе, у кабинет министарке Удовички стигле су завршне процене министарстава о вишковима у њиховим редовима.

Тако је реформа државне управе за коју је министарка Удовички говорила да је свеобухватна и „никад виђена у историји Србије”, унапред осуђена на неуспех.

Према подацима Владе Србије достављеним „Данасу”, од јануара 2014, од када је на снази забрана запошљавања до 15. септембра ове године, за стално је запослено 8.744 службеника. Од тога је 7.055 примљено на неодређено, а 1.698 на одређено време. И ту државном запошљавању не би био крај да Комисија за давање сагласности није одбила захтеве за примање у стални радни однос за 11.532 особе. Од тога 8.374 на неодређено и 3.158 на одређено време. Да је Комисија била мало попустљивија, број запослених у јавном сектору био би већи за чак 20.000 људи.

Првобитни договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) предвиђао је да се само у току ове године број запослених, укључујући ту и оне који ће отићи у пензију, смањи за чак 25.000 људи.

Забрана запошљавања, иначе, важи до 31. децембра 2015. године. Ако је оволико људи запослено у време док је забрана запошљавања била на снази, шта ће онда бити после 1. јануара када ово ограничење престане да важи?

У Министарству државне управе и локалне самоуправе тврде да запошљавање 9.000 људи у јавном сектору није обесмислило њихову реформу, јер је Комисија могла да одобри запошљавање једне особе само уколико пет људи оде. Појашњавају да се подаци о 9.000 новозапослених односе и на јавна предузећа, док реформа Министарства државне управе њих искључује. Те две бројке су према њиховим речима неупоредиве, јер не обухватају исту групу људи.

Ипак, ако је држава поштовала правило о природном одливу у том периоду број запослених истовремено морао је да буде смањен за 45.000 људи (укључујући и јавна предузећа), што је мало вероватно. Да ли је то заиста било тако у Влади Србије нисмо успели да сазнамо.

Без одговора је остало и наше питање о томе на којим позицијама су највише запошљавани људи, упркос забрани запошљавања.

Фискални савет израчунао је да је последњих годину и по дана из јавног сектора (без јавних предузећа) отишло 18.000 људи. Број запослених смањен је за 10.000, јер је 8.000 радника „замењено”, јер су на упражњена радна места примљени нови „извршиоци”. Рачуница Фискалног савета се у великој мери поклапа са подацима које је новинар „Данаса” добио из владе, по којима је 8.744 новозапослена у јавној управи.

„У Србији ништа ново”, овим речима професор Економског факултета Љубодраг Савић коментарише реформу државне управе.

– Показало се да имамо неискрену и непоштену државу која себи поставља циљ за који се унапред зна да неће моћи да га испуни. Али то није специјалност само ове владе. То су радили сви, од СФРЈ на овамо. Цинизам прве врсте је смањити пензионерима примања, а са друге стране дозволити бахаћење у јавном сектору, првенствено у јавним предузећима, која нису обухваћена реформом државне управе – казао је Савић.

Он сматра да држава треба јасно да утврди шта су њене потребе и могућности, као и колико службеника може да плати. Рационализација, каже, не подразумева само отпуштање, већ и повећање ефикасности.

– Не можемо поредити медицинске сестре на клиникама које раде тежак и одговоран посао за малу плату, са послом неких чиновника за које су измишљена радна места. Или, како може инспектор да седи у канцеларији, а да му пред очима ниче нелегална зграда од 2.000 квадрата. Недовољан број инспектора није изговор. Реч је о томе да онај ко је задужен за тај део града терен није обишао најмање шест месеци, а можда и дуже – каже Савић.

Он додаје да, за разлику од класичне државне администрације, у школству и здравству на пример уопште нема вишкова. Како држава мисли да отпушта учитеље и наставнике ако нам је низак ниво образовања, пита се он.

– С једне стране говоримо да у просвети имамо вишкове, а са друге да су одељења од 30 ђака прегломазна. Трећи сегмент су јавна предузећа која су рупа без дна, тамо се запошљава мимо сваке мере и измишљају се радна места за удомљавање страначких кадрова. Првенствено мислим на чиновнике, а не на раднике – каже професор Савић.

Немогуће отпуштање 75.000 људи

Фискални савет оцењује да је мало вероватно да ће се остварити амбициозно планирано смањење броја запослених за 75.000 у наредне три године и оценио да би реално било да се број запослених у јавном сектору смањи за 30.000 до 40.000. Додају да у економском смислу не би било ни пожељно да се толико људи отпусти у тако кратком року. Зато предлажу да се још једном преиспитају планови и смање циљеви за отпуштања до 2017.

Економски би било оправдано да се нешто боља фискална кретања током 2015. искористе за ублажавање средњорочних циљева за смањење броја запослених у општој држави уместо за најављено повећање плата и пензија крајем 2015.

М. Авакумовић – А. Телесковић

(Политика, 4. 10. 2015)

Чланак у листу Данас

Чланак у листу Данас

Министри штедро запошљавали, а шкрто се о томе изјашњавају

Министарка за државну управу само што је саопштила да је утврђен вишак запослених  – 9.000, а сама држава дала је податак да је за време трајања забране практично запослен истоветан број људи. Резултат двадесетомесечне забране запошљавања је зато споран. „Политика“ је одмах тражила коментаре ресорних министара, али мало њих је било спремно да одговори.

Да ли су запошљавали у време трајањa забране и зашто су то чинили, питали смо министре спољних послова Ивицу Дачића, привреде Жељка Сертића, финансија Душана Вујовића, трговине, туризма и телекомуникација Расима Љајића, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорану Михајловић, енергетике Александра Антића, правде Николу Селаковића, здравства Златибора Лончара и просвете Срђана Вербића. Жељко Сертић, министар привреде каже да у његовом ресору од почетка 2014. године до данас није било новог запошљавања.

– Насупрот томе, због гашења агенције СИЕПЕ и спајања са Агенцијом за регионални развој до Нове године ћемо имати мањи број запослених од планираног – наводи министар привреде.

Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација признаје да је добио сагласност од владине Комисије да запосли троје нових људи.

– На крају нисмо запослили ниједног зато што систематизација још није готова – рече Љајић.

Министарство здравља је на неодређено време запослило 1.951 здравственог радника, од чега је 834 лекара, наводе у овом министарству. То су, како кажу, учинили после одобрења Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава владе.

У Министарству здравља објашњавају да је циљ овог запошљавања био да се попуне радна места у здравственим установама која су остала упражњена после одласка медицинара у пензију. Строго је поштован план Мрежа здравствених установа Србије и тврде да није било запошљавања немедицинског кадра.

Такође је и Министарство правде запослило 11 службеника, углавном са виском стручном спремом, од којих је само један са средњом школом. Како наводе, прошле године је за потребе судова и тужилаштва запослено 189 извршилаца на неодређено време.

У Министарству просвете, како нам је незванично речено, није било новог запошљавања, али је у току конкурс за инспекторе.

Министарство финансија нас је упутило на Генерални секретаријат владе, који нам није одговорио до закључења овог броја.

Д. П.

(Политика, 4. 10. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5TF



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. У логору, који још понеки необавештени зову Република Србија, где има 11.134 ( 18.10.2014 године ) без података за војску и полицију-државна тајна ???? оних који имају решење да саветују веће будале од себе, све је то НОРМАЛНО.

    http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/U-drzavnoj-upravi-11_134-savetnika.lt.html

    Али, толика концентрација антрополошког шљама ( извињавам се појединцима који часно обављају одговорне послове ) је неопходна за спровођење пројеката “ Будућност у коју верујем “ па “ Свом снагом против корупције “ и сличних будалаштина у које су поверовали само ометени у развоју..
    И треба.
    Њима су и намењени.
    Које ће платити, пензионери, труднице, мала дечица, разне социјалне групе, стари, болесни, они једном ногом у гробу од својих нередовних бедних примања.

  2. Можда грешим али мислим да Кори Удовички тренутно нема баш много времена да се бакће са бројањем кадровских вишкова, јер је преокупирана даноноћним бројањем премија добијених од криминалаца који су задужени за увоз месног отпада у Србију.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading