Владимир Јанковић: Писмо блаженопочившег оца Тадеја Витовничког из 1994.

Скенирано писмо блаженопочившег Архимандрита Тадеја игумана и духовника манастира Витовница код Петровца на Млави од 21.04.1994. године послато мени, тада 24-годишњем Владимиру Јанковићу из Београда, као одговор на моје писмо. Испод скенираног писма прекуцао сам текст писма и написао објашњење.

Отац Тадеј Витовнички

Отац Тадеј Витовнички

Прекуцано писмо о. Тадеја Владимиру Јанковићу од 21.04.1994.

Господу омиљена племенита Душо,

Све потиче од мисли и добро и зло а каквим се мислима бавимо такав нам је живот.

Остави се медитације источњачких религија јер су све прожете магијом, ма колико оно изгледало да има нешто слично са Православљем, и не слушај лажи подлих духова, него припадни скрушеним срцем у смирењу пред Господом и моли се од срца Господу.

tadej-pismo-1

Прва страна писма оца Тадеја Витовничког 1994. (Кликните за увећање)

Човек врло споро сазрева духовно јер је окружен многим саблазнима са свију страна и потребно му је дуготрајно искуство док не сазри и док не дође у крајње смирење, јер је крајње смирење савршенство хришћанског живота, а не васкрсавање мртвих и чинити разна чудеса.

Свети Оци објашњавају три степена молитве док само Свети Исак Сирин објашњава и четврти степен молитве својствену само Анђелима, а нама даје се с времена на време само као утеха.

Анђели непрекидно чезну срцем за Господа, тамо где престаје свака мисао и реч, то је молитва Анђела.

tadej-pismo-2

Друга страна писма оца Тадеја Витовничког 1994. (Кликните за увећање)

Буди у свему послушан својим родитељима и не смеш вређати своје родитеље ни мислима, а речима, опхођење и понашање према њима да о томе и не говоримо.

Свака увреда родитеља било то понашање или опхођењем, или делом или мислима то нас кошта вечног живота, зато пази на свој живот и на своје мисли јер свака мисао која није основана на љубави, правди, Истини, чистоти и племенитости од пакла је и треба је одбацити.

У свему смири себе и у смирењу припадни у молитви пред Господом.

Трећа страна писма оца Тадеја Витовничког 1994. (Кликните за увећање)

Трећа страна писма оца Тадеја Витовничког 1994. (Кликните за увећање)

Теби су живци ослабели због напетости у будистичку медитацију, то одбаци и опусти се и нестаће проблеми које имаш.

Од Господа и Пресвете Богомајке мир и радост и све најлепше жели Свима

Архим. Тадеј и братија

Објашњење Владимира Јанковића 23. 6. 2012.

Владимир Јанковић

Владимир Јанковић

Своје писмо нисам сачувао јер је оно послато у Витовницу а ја га нисам копирао. Писао сам о. Тадеју да сам раније био комунистички васпитаван и да сам тражио Бога па сам се бавио мало и источњачком медитацијом и да ме на будистичке монахе подсећају православни монаси исихасти (тиховатељи) који практикују Исусову молитву, па да ми о.Тадеј напише мало о разликама између та два. И написао сам му о мом неслагању са родитељима.

Само на то прво моје писмо ми је о. Тадеј одговорио. Касније сам му писао још ваљда два пута али није одговорио.

Ја сам ишао у то време у цркву Светог Ђорђа на Чукарици (на Бановом брду) у Београду, а они су често организовали одласке у манастир Витовницу код о. Тадеја на литургију и разговоре са њим. Био сам и ја пар пута. Једанпут се сећам да је о.Тадеј нама за трпезом беседио, једном сам чак и фотографисао њега са народом и манастир неколико фотографија које тренутно не могу да нађем, а први пут ваљда кад сам био у Витовници у организацији поменуте цркве аутобусом са групом верника уз вођство једног свештеника из те цркве, после литургије сви су ишли редом да попричају са оцем Тадејем насамо за столом у дворишту. Ја тада нисам знао шта бих причао. Боље сам се изражавао тада писањем, било ми је глупо што су многи очекивали од о. Тадеја да им прориче будућност као тада многи видовњаци, астролози и магови на Телевизији, итд. После неколико дана разговарао сам са једним професором не сећам се чега и не сећам се његовог имена, који је долазио у поменуту цркву Светог Ђорђа и често је ишао код о. Тадеја. Рекао сам му како ја једини нисам разговарао са о. Тадејем када смо били у Витовници и професор ми је саветовао да напишем писмо о. Тадеју, да у њега убацим коверат на коме ћу налепити поштанску марку и написати своју адресу а он ће замолити о. Тадеја да ми одговори. Тако је и било и о. Тадеј ми је одговорио што ме је веома обрадовало.

Владимир Јанковић

vjbgdser@eunet.rs, vladimir.jankovic@mail.ru

Цео прилог прочитајте ОВДЕ

(Православна србска заједница)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Uh



Categories: Поново прочитати/погледати

6 replies

  1. Шта ли ће да кажу, сви они који причаше о „тајности“ и кривичној одговорности откривања приватне преписке? Тешко да ће им у овом случају откривање „приватне преписке“ засметати. Сам текст ће им бити допадљив, па ће и „кривична одговорност“ бити заборављена. Неће се јавити ни „стручњак“ за кривично право. А аутор пише „фотографија које тренутно не могу да нађем,“, „ваљда кад сам био у Витовници“, „не сећам се чега и не сећам се његовог имена,“. Чега се уопште аутор сећа?

  2. Г. Млинар(евић)у,

    Како сте Ви од свега овог дивно писцма оца нашега Тадеја извукли сасвим двадесете ствари око „кривичне одговорности“? И то што је аутор био искрен и што се после двадесетак година није сећао неких ствари и то отворено признао не треба да скрене пажњу са суштине, а у овом тексту су то одличне поуке оца нашега Тадеја Витовничког

  3. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Мислио сам, да потсетим коментаторе на лавину која се обрушила на објављивање преписке из СПЦ. Завирите у архиву и видећете, како је многима засметало, оно о чему мој коментар говори. Да се тих острашћених ставова доследно држимо, како би сазнали за ову преписку? Да ли би сазнали за дилеме младог човека, коме је отац Тадеј помогао? Очигледно, да нисте разумели, или нисте пратили коментаре по питању објављивања „приватне“ преписке у претходном случају. Лично сматрам, да интернет преписка не претставља никакву тајну, ако није изричито захтевано од неког укљученог у преписку. Ово је случај, који потврђује мој став, односно коментар у претходном случају.. Сећање је сећање, али ако се неко не сећа детаља на које се позива, доводи у сумњу сопствено сећање, а то није безначајно. Или мислите, да то није важно и да је селективно сећање права ствар?

  4. „После неколико дана разговарао сам са једним професором не сећам се чега и не сећам се његовог имена, који је долазио у поменуту цркву Светог Ђорђа и често је ишао код о. Тадеја.“
    Име тог професора је ДУШАН ПАВЛИЧЕК, који се упокојио пре више година.
    Био је професор на Саобраћајном факултету у Београду и један је од чланова
    тима који су пројектовали железничку станицу “Прокоп“.
    Били смо кућни пријатељи и врло често смо одлазили у Витовницу.
    И он и блаженопочивши отац Тадеј помогли су мом сину свјоим писмима док
    је преживљавао нимало лаке тренутке у току служења војске 199о/91.
    Отац Тадеј је написао писмо на пар страница, а професор на више од десетак страница, па је са мном заједно ишао да посетимо мог сина у Нови Сда и помогао му својим личним саветима и пренео усмено савете Оца Тадеја, уручивши му и Његово /Очево / писмо.
    Једна ретка племенита душа.
    Захвалан сам о. Тадеју и професору Душану Павличеку на саветима и утеси
    мом сину и његовим родитељима – мајци, оцу и његовој сестри.
    Ето, брате Владимире Јанковићу, сада знаш име тог професора, па када одеш
    у цркву, припали му воштаницу и удели милостињу за његову и душу о. Тадеја.

    Драган Славнић

  5. Не знам да ли ако неко објави сопствену преписку потпада под кривичну одговорност? И не знам коме је пало на памет да птиво које има духовну вредност подводи под такве баналности? Многа класична дела духовности су настала као савети духовника њиховим духовним чедима или савети свештеника парохијанима. Преписка Јелене Балшић са Никоном Јерусалимцем је ремекдело српске епистоларне књижевности. Верујем да ће се и писане поуке оца Тадеја једном прикупити и послужити као ослонац и водич за оне који нису живели у његовом времену.

  6. @Milos
    Изгледа да сте пропустили преписку свештеника повученог из Јужне Африке, који се придружио Артемију и владике „бившег шефа кабинета“? У вези коментара који су уследили у вези објављивања те преписке сам написао и ове коментаре. Као што видимо нико не протестује против објављивања, а онда је био општи протест. Какво једноумље! Када нам се приватна преписка свиђе, не смета нам објављивање, а када нам се не свиђа онда смо против објављивања!!??

Оставите коментар