Алексеј Мењшов: У Србији су на власти отворени русофоби

Проституција и љубав: Балкан се спрема да одбије удар „непријатељске“ Русије

(ИА Регнум, 7. 1. 2015)

У Бугарској се  од 5-30 јануара одржавају заједничке бугарско-америчке војне вежбе „Platinum Lion — 2015“, у којима ће такође учествовати јединице оружаних снага Румуније и Србије. Осведочени „пријатељи Русије“ – Бугарска и Србија, која је недавно приредила сјајан пријем председнику Русије, спремају се да заједно са САД одбијају „напад непријатеља“. А непријатељ је познат – то је Руска Федерација.

r-1012015

Али, ипак – хајде да попричамо о пријатељима. Од Срба и Бугара се често може чути: „Ма, то нисмо ми, криве су наше власти. Ми волимо Русију….“. Добро, а ко је то бирао те власти? Ма, нека  су и на бирачка места тих земаља терали бираче са лисицама на рукама, зашто онда нема никаквих масовних протестних акција против политике њихових садашњих власти према Русији? Појединачне акције и митинзи са малим бројем учесника немају значаја. Зашто су на последњим изборима у Србији на власт дошли патриоти на речима, а на делу – отворени русофоби? Ко је гласао за њих – зар  то нису учинили Срби?  Да ли је неко од противника власти дао изјаву о нелегитимности тих избора? Да ли је неко, као крајњи аргумент, узео оружје у руке? Ма, немојте… доста о томе!

Постоји још једна често понављана тема: Американци добро плаћају своје присталице у Србији, Бугарској и Црној Гори – зато их тамо и подржавају. Ако и Русија буде тако плаћала – и њу ће подржавати. А зашто би плаћала? Зашто руски порески обвезници треба да плаћају неког српског или бугарског друштвеног радника или експерта за љубав према њима? А где су ту принципи? Или – данас плаћају једни и удаћемо се за њих, а сутра други – па ћемо и за њих [да се удајемо]? Како се зову такви једнократни бракови продавани на ситно? Зашто би Русији за „пријатеље“ била потребна проституисана друштва?! Нације које се данас куну у пријатељство – сутра ће за паре прећи у службу непријатељу. Али, уз то ће стално указивати прстом на своју власт. У совјетском периоду су у Бугарску већ улагани огромни ресурси који су данас или продати, или прешли у НАТО. Постоји осећање да просторима Русије тумара гомила друштвених делатника Србије и Бугарске у потрази за џаковима са златом које им је наменила влада Русије. Господо, смирите се, Русији пријатељи за новац нису потребни. То је прерогатив САД – ако хоћете, идите тамо. Али, за последице по вашу земљу ћете морати одговарати ви. То ће бити ваш избор! А ви већ и одговарате – распадањем своје земље, сиромаштвом и ропством.

И на крају – зашто да се намећемо за пријатеље земљама које подржавају наше непријатеље и стално нас издају? Има много држава на свету чији народи и власти искрено желе да сарађују са Русијом, а за своју независност од САД воде стварну вишегодишњу борбу, и са оружјем у рукама. Истекло је време брбљивцима.

Наслов и посрбљавање с руског: Стање ствари


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-35E



Categories: Посрбљено

24 replies

  1. Видео сам текст на Новом стандарду и ту стоји да је преузет са руског блога. Да ли је чланак самостално преведен или су путеви преузимања са сајта на сајт мало замршенији :)?

  2. @ Milos

    Стање ствари уредно потписује кад је и од кога шта узето. Текст смо ми посрбили још пре два дана, али је одлука била да се не ради на Божић, па је текст морао сачекати: колико год да је ексклузива, нема веће, ексклузивније и радосније вести коју смо прослављали три дана.

    Но, текст се појавио у међувремену на Фонду стратешке културе, али тамо има и „објашњење за читање“ у фусноти, па смо сматрали да треба да објавимо наше посрбљивање. Одакле је тачно узео Нови стандард не знамо.

  3. Волио бих да прочитам мишљење Мењшова о поклоњењу Лукашенка и Назарбајева Порошенку. Они су демократски изабрани предсједници народа који са Руском федерацијиом направише економску заједницу. За Мењшова има једна руска пословица „ништа није заборавио и ништа није научио“.

  4. Не знам да ли је то руска пословица (спомиње се у разним контекстима а ја сам је први пут чуо у вези са француским белим терором). Лукашенко је добио неке озбиљне пацке из Москве поводом његовом кокетирања са западом (није му први пут) и не верујем да би му Руси допустили да се превише размахне у својој спољној политици па макар био сто пута демократски изабран. А што се наших тиче мислим да је Мењшов све погодио: то су западне публице сто посто и летеће кад не буду више користили њиховим интересима. Везе са Русијом су свечарске, пригодне и парадне а о озбиљној сарадњи ни код нас ни код Бугара нема речи. Сумњам да би руски аналитичари имали разумевања када би Белорусија учествовала у НАТО војним вежбама?

  5. Тог Мењшова – осим овог његовог (?) текста је немогуће наћи на Јандексу као аутора других текстова. То сугерише да је он само један псеудоним редакције Регнума ( а Регнум је руска федерална информативна агенција, дакле не блогер, него државни орган). Жучни тон и речник тог текста је до сада, и на том нивоу – од времена 1949тих-50 тих година, још из времена најжешћег џапања Тито-Стаљин, незабележен – упркос „објашњењу за читање“ на сајту Фонда Стратешке Културе, које звучи заиста шупље. То опет указује на могуће заоштравање и званичне политике Кремља према Србији. А за @ Александар Живковић, који каже: „Волио бих да прочитам мишљење Мењшова о поклоњењу Лукашенка и Назарбајева Порошенку“, ево – прочитајте: та чињеница речито казује да Кремљ више није у стању да контролише ни своје најближе савезнике.

  6. Шта овде није истина?
    Када нам неко каже у лице какви смо, онда налазимо оправдање у Лукашенку?
    Шта мене брига Лукашенко, он је Путинов проблем.
    Наш проблем су ови олоши који се убише од лизања англосаксонских ду*ета у тој мери да то на крају личи да то ради цела Србија.
    Они лижу па нам се тако смрдљиви уносе у лице и свој смрад преносе на нас док и нас не усмрде.
    И онда се љутимо када нам неко каже да смо почели да смрдимо и да они то одавно осећају.

  7. najabitnija stvar: ne tražimo mi od Rusa da oni plate Srbe, mi Srbi smo već debelo platili Ruse! Platili smo Rusima tako što smo im dali najvredniju srpsku kompaniju Naftnu Industriju Srbije po ceni 10 puta manjoj od tržišne! Poklonili smo vam NIS za 300 miliona evra, koji vredi 3 milijarde evra! MI SMO PLATILI VAS! Platili smo vas da nas branite od NATO i ostalih zlikovaca a šta ste vi uradili? Podržali ste Vučića i Nikolića koji su doveli NATO pakt u Srbiju?! I sada još vi spočitavate nama što smo mi navodno izdali vas? Vi Rusi stvarno nemate obraza!

  8. БОБАН • pre 5 minuta
    Кажите овом Руском мрсомуду да кад су Срби ратовали против целог света, они су требали да гледају у брда да се орјентишу.

    Кажите му такође, да ми из Србије сад видимо да та силна Русија са силном војском и економијом опет се нешто много устеже и двоуми да против истих тих направи конкретан потез, већ им тепа: наши западни партнери, наши западни пријатељи…

    Ј***** вас пријатељи кад сте толико силни!

    Докле ћемо ми Срби да будемо већи Руси од Руса?

    Докле?

    Гледали сте на ТВ- у, 20 година како Србина бомбардују, цеде санкцијама, ј*** у здрав мозак преко свих медија и психички и економски и физички га истребљују и сад кад су нас скроз сломили, кад није имао помоћ ни од кога, НИ ОД КОГА, а ви то лепо из топлих фотеља посматрали и болео вас је ******, и сад кад је заиграла мечка код вас, ви: – наши западни пријатељи, наши западни партнери….

    Што бре сило Руска не бомбардујеш Брисел?

    Што бре не окупираш Украјину?

    Што бре?

    Што не уништиш долар?

    Ево га долар се дуплирао а рубља?

    Ма лакше је да се се*е по Србима, то је најлакше.

    Што сте мрсомуди једни истерали владику Артемија кад је дошао да тражи помоћ код вас у амбасади, кад су га НАТО потурице са Косова истеривале?

    Што га нисте подржали?

    Ни у најмањој ситници ви нисте помогли! Ни у најмањој! ТО ЗАШТА ОВАЈ МРСОМУД ОПТУЖУЈЕ СРБИЈУ, ТО МИ СЛОБОДНО МОЖЕМО РЕЋИ ЗА РУСИЈУ!

    Што не подржите патриотску опозицију у Србији, Двери на пример, него не могу да скупе динар да залепе плакату?

    Што бре јунаци?

    Ја ћу да вам одговорим зашто!

    Јер вам требају пројекти и долари и еври и није економски исплативо!

    Е зато јуначине. И немој да ми мрсите муда овде по Србији о патриотизму!!

    Лако је да се се*е, из далека, ал најпаметнији Рус је онај који је овде био добровољац 1999 године, јер је овде он бранио не Србију него Русију, а таквих је било МААЛЛООО! а

    А таквих мрсомуда ко што је сад овај горе колко оћеш.

    Пошаљите овом Руском мрсомуду ово моје писаније и кажите му да се бави Бугарима а нас Србе да не узима у уста!!

  9. Djokus Maximus

    Није 300 мил. него 450 мил. а после су уложили још 800 мил.
    Да ли си ти био у НИС-у и видео на шта то личи?
    То нема нигде у Србији, свемирски брод.
    И нису Руси бирали овај данашњи олош, ми Срби смо их бирали јер смо идиоти без мозга. Не изврћи чињенице, све је познато.

  10. Одговор је једноставан драги брате: не требају паре Србима да би вас волели. Већ да се боре против империјалистичког маркетинга и цензуре. Ако тако размишљате у Русији, никада нећете добити ниједан медијски рат.

  11. Изгледа да појединцима на овом сајту се привиђа опадање руске моћи па им се привиђају и органи Кремља по блоговима. Господин Јоан некаквим опскурним методама долази до невероватних закључака. Ето он не може да нађе аутора икс на Јандексу па одатле следи да је вероватно у питању псеудоним блога који опет није блог него орган Кремља. Наравно, РУси су толико глупи да не могу да дају рецимо 100 или 200 евра/доалра неком средње познатом блогеру да објави било шта – таквих знамо код нас има па не треба да нас чуди да их има било где на свету. Наравно Руси су толико суманути да ће свој полузванични став да објаве под псеудонимом “ОвонијезваничниставКремљакојижелимодапротуримонаинтернет“’.

    За руске савезнике се не брините, све иде као подмазано а Евроазијске интеграције су од почетка ове године подигнуте на виши ниво. Тако да испади харизматичних политичара са којима Путин сарађује не могу да наруше та савезништва. Наравно, да их Путин притегне наши русофоби би дигли глас и говорили: ето видите како Путин тлачи своје савезнике и не да им да писну. Па да смо амерички савезници барем би нам дали мало слободе (тако нешто је писао новинар Бошко Јакшић пре неколико месеци – ето сви ограничавају слободу али америчким савезницима остаје ипак више слободе).

  12. @Milos: Алексеја Мењшова (Алексей Меньшов) и даље на Јандексу нема као аутора-коментатора на политичке теме… Ја сам до мојих невероватних закључака дошао овом опскурном методом: Отишао сам на http://www.regnum.ru/information/about/ и видео ово: „Информационное агентство REGNUM — федеральное информационное агентство, распространяющее новости России и ближайшего зарубежья от собственных корреспондентов, дочерних агентств и партнеров..“ Дакле, то је федерална информациона агенција, a не неки опскурни блог. А ко је на њеном челу? .“Главный редактор — Колеров Модест Алексеевич“. А – шта је (по чину/класи) он? Ево – „Действительный государственный советник России 1 класса (с 2006 года)“ – то је највиши ранг високог државног чиновника Руске Федерације (http://gossluzhba.narod.ru/ranks/ru). А сада имам једно опскурно питање за Вас: Колико је 1+ 1 = …. ?

  13. Леле, ала боли истина! Надам се, да су коментатори имали искуство, да мада, чак и добром другу, пријатељу, кажу нешто на „терет“, а претставља доказљиву чињеницу, најчешће изгубе пријатеља. Тако и сада. Шта ће све појединци замерити Русима! И тачно и нетачно, али са „правим“ погледом из мишје рупе. Тако, Иоанн Дубињин налази проблем, не у тексту, већ је проблем што не може да нађе податке о аутору! Писмен човек, ако је то толико важно, могао је, а зна руски, да пресавије табак и директно пита сајт на коме је то у оргиналу објављено. И још открива рупу на саксији, да је то „државни“ портал. Питам ја Вас, а који то озбиљан извор информација на „слободном“ Западу није „државни“? А шта ако аутор користи псеудоним, као и многи, рецимо Ви и на овом порталу. Други, Александар Живковић се пита, шта би било кад би било, односно шта би аутор рекао и написао о посети Лукашенка и оног другог Украјини. Какве то везе има? Ја могу да понудим одговор. Можда су тамо ишли по задатку? Или сви ми „врсни“ аналитичари, мислимо, да сви они на Истоку, а и шире, праве ново светско „друштво“, а раде један другом иза леђа? Хало дозовите се! О двојици „нових“ коментатора не вреди трошити речи, с обзиром, да се користе лажним пропагандним подацима из кухиње плаве министарке. Они доказују, да је СТАЊЕ СТВАРИ после Е-новина регистровано и на другим „надлежним“ местима. И сада се јављају „трабанти службеници“ са одговарајућим задатцима. А истина боли ДО БОЛА!
    Видим да почињу и друга питања да боле, па Иоанн Дубињин наставља. Питам опет, па који амерички дипломата није био ЦИА-момак? И што Вам толико смета, што Руси не крију, да је државни чиновник на челу агенције?
    А већ је доказано, да 1+ 1 могу бити свашта, ако то Амери кажу. Напредујемо, јављају се и трик питања, а на обична свима разумљива одговора нигде?

  14. Прочитах негде да је била анкета у Русији о томе који народ је пријатељ Русима. Далеко на првом месту Кинези, па Казахстанци, а далеко иза те двојке Белоруси. Они музу Русију као Словенци Југославију. Добијају јефтину енергију. Живе много боље од Руса, јер ови много издвајају за војску.
    Кад се јаве људи као Бобан, прилика је да се објави мишљење Св.Николаја Велимировића о руској објави рата Аустрији и Немачкој 1914.г. Дотад, ја ћу заћи мало дубље у историју , до 1810.г. ово :
    Године 2002. моја фирма изводила радове у Варварину, а ја мало обилазио околину и делио вињете ОСТАНИ СРБИН – ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ. Нисам имао неког успеха. Тако, директорица школе у Бошњанима није хтела да их прими уз образложење „доста нам је ратова и крви“. Али зато сазнам да на месту где се састају сестре Мораве има споменик руским јунацима из 1810.г.
    Споменик подигао народ села Варварин 1910.г. Био је ограђен кованом челичном оградом у разваљеном стању. Постамент је био пред рушењем , јер је вода улазила у пукотине и смрзавала се, па се у шупљину могла гурнути шака. Део изнад постамента је био очуван , али је поцрнео. Око споменика шикара и трава са коњском балегом. Две клупе разваљене.
    Одем у општину и понудим да поправим споменик. Кажу да не може без одобрења неког завода за споменике из Краљева. Зовем их и питам , али одобрење не стиже. Онда ја на своју руку урадим посао, односно све доведем у приближно првобитно стање. Помогли ми један занатлија из Варварина звани Мујко и власник радње из суседног Ћићевца који се бави израдом кованих ограда.
    Мислио сам да ће ме 2010.г. општина позвати на свечану седницу скупштине.
    Позива није било па одем са сином директно до споменика.
    Непосредно уз споменик Русима подигнут је још један нови, и то локалном јунаку Јовану Курсули, иако он већ има споменик у градском парку. Помислим- овако треба кад су Срби и Руси браћа. Кад оно – Курсулин споменик већи !Љубитељ САД Шутановац у улози министра војног имао је потребу да умањи помоћ браће улана и козака који оставише своје животе у Србији. Можда је тако мислио и Конузин кад је сво време стајао и немо ћутао.
    Аутобуси из Београда довезли војни оркестар и неку фолклорну групу. Много деце из Варварина . Одраслих нигде. Из Београда беху пријехали поред мене и сина још Младен Обрадовић из Образа са супругом и једним другом.
    Биће наставак !

  15. У сваком случају не треба заборавити ни русофоба Јосифа Висарионовића Џугашвила Стаљина, 1879-1953, сина ђурђијанског обућара из Тифилса, који је избачен из богословије због ширења марксистичке летературе и због дружрња са реакционарним и мрачним подземним покретима и организацијама преко којих су западно-европски и амерички тријалисти оличени у идолатриском друштву чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара, кабалиста, тз. “великих изабраника” и њихових моћних чланова великих финансијера поткопавали и потпаљивали Царску Русији кроз цело деветнаесто столеће, све док је нису уништили и себи обезбедили месијанску улогу у данашњем свету. Да ије тога, данас би Царска Русија била држава са преко 500 милиона душа… Православно словенство је осуђено да остане народ другога или трећега реда, како то лепо рече Јован Бањанин. (Види: Јован
    Бањанин, Политика југословенског јединства против пунктација, раздора и мржње, Београд, 1933, стр. 5). Стаљин је у току револуције 1905. године постао првак револуционарног покрета свога краја. Посебно се истакао у Октобарској револуцији 1917, и грађанском рату 1918 – 1920, био је уредник “Правде”, између осталог био је уз Троцког организатор црвене армије, касније и комесар за националности. Oд априла 1922. године био је генерални секретар СКП (б), а од 1925. и члан Извршног комитета Коминтерне. Лењинова тешка сифилистичка болест одвајала га је у извесним моментима од утицаја у странци и држави и омогућила је Стаљину да оствари своју жудњу за влашћу, што и сам Лењин сведочи у тестаменту, где дословно стоји: “Ја верујем, да је је главни узрок садашњих опасности и кључ за ново учвршћење партије код таквих чланова контролне комисије какви су Стаљин и Троцки. По моме мишљењу њихови међусобни односи чине половину опасности цепања парије… Друг Стаљин је тиме што је постао генерални секретар сјединио у својим рукама огромну моћ и ја уопште нисам сигуран, да ће он увек знати ову моћ искористити са довољно обазривости… Стаљин је безобзиран, па иако ова погрешка може бити трпљена у односима између нас комуниста, она је апсолутно неподношљива у радној соби генералног секретара. Зато предлажем друговима, да се изнађе пут да се Стаљин одстрани од овог положаја и да се он преда другом човеку, који се од Стаљина мора разликовати тиме да је бољи, него он, – наиме, стрпљивији, лојалнији, углађенији и пажљивији према друговима. Да није тако зловољан…” Када је Лењин умро, Стаљин је успео да се истакне у партији као његов главни наследник и најдоследнији теоретичар тз. марксизма-лењинизма. Он је у време обрачуна са тз. скретњима у Партији и крваве борбе у странци, спровео
    масовне ликвидације истакнутих револуционара и бољшевика, као и обичних грађана. Настојао је да по принципу надградње прошири марксизам-лењинизам са стаљинизмом. У току 1925. године истако је генералну линију, када је дословно рекао: “…Морамо нашу земљу преобратити из аграрне земље у индустриску земљу, која је у стању да сама производи потребне продукте наоружања: у томе се састоји суштина и основа наше генералне линије…” Врхунац Стаљиновог индустриског успеха била је производња атомске бомбе. Управо, у септембру 1949. године извршена је прва експолозија атомске бомбе у Совјетском Савезу, што је одмах регистровано у америчкој, британској и канадској штампи. Вест је регистровао и информбировски лист “Под Заставом интернационализма”, где дословно стоји: “Москва, 25 септембра, (Тасс), – 23 септембра, претседник Сједињених Америчких Држава Хари Труман, објавио је да се према подацима којима располаже Влада САД, у Совјетском Савезу, пре неколико недеља догодила атомска експолозија. Истовремено дале су сличне изјаве владе Велике Британије и Канаде.
    После објављивања ових изјава, у америчкој, британској, канадској, као и у штампи других земаља, појавиле су се многобројне вести, које сеју узнемиреност у широкој јавности…” (Види: Совјетски Савез поседује атомско оружје још од 1947 године – Комунике агенције ТАСС поводом изјава влада САД, Велике Британије и Канаде, Под Заставом Интернационализма, Број 10 од 1. октобра 1949, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији). У вези са совјетском атомском бомбом, не треба заборавити ни допринос једног Србина, који је рођен у Београду и који се презивао Месарош. У америчкој јавности је познат као Стив Нелсон, студирао је у Лењиновом Институту у Москви, где се налазио од септембра 1931, до јула 1943. године.
    На крају ваља споменути и студију професора Љубе Д. Јурковића “Комунисте и национално питање”, која има посебну вредност за наше читаоце, где дословно стоји:
    “Више се је пута у историји, нарочито најновијој, догодило да су разни марксисте служили директно или индирекно интересима капиталистичке реакције, односно капитаистичком империјализму. Али не само појединци, марксисте по убеђењу, него и читаве марксистичке странке отворено
    су се залагале за интересе реакције. Нарочито за време светског рата имали смо довољно прилике да видимо и опробамо марксисте свих врста и разних нација…
    Да су комунисте служили интересима реакције ја сам увек осећао, и многа су ме факта на то упућивала, осећао сам то некако инстинктивно, – а сигурно је да у политици инстинкт важи скоро једнако као и научно утврђене истине, – па сам у једном чланку “Национализам и Социјализам” отраг неколико година писао:
    Нама изгледа да је ‘диктатура радника’ фатална не само за поједине
    националне целине, него и то у првом реду, и за сами пролетаријат. Шта више. Нама, чак, изгледа, и многи нам знаци за то дају за право, да су баш сами капиталисте формулисали и створили све могуће ‘Интернационале’ и ‘Социјалне револуције’, разуме се, у нади да ће из хаоса, који тиме настаје, баш сами капиталисте извући коначно највише користи…
    Једнако тако, у истом смислу, писао сам у чланку ‘Пред великим догађајма’: ‘Ја некако инстинктивно осећам да је велика и крвава руска револуција дело
    капиталистичке Америке и Европе. Капитализам је употребио идеалну душу Словена да у првом реду ослаби снагу Словена и да им тако запречи пут у свет’.
    Али доћи ће дан када ће Руси ту крваву игру својих непријатеља врло добро разумети, и када ће се ослободити опасних експеримената на живом телу свога народа.
    Овакви крвави експерименти доиста могу, за сада, да троше енергију Словена, али ти експерименти могу коначно да буду фатални за оне који су их проузрочили…
    Ово сумњичење комуниста изгледа невероватно, смело и парадоксално, али само на први поглед, јер је светски интернационални … капитализам у стању да у свом интересу, у интересу капиталистичког империјализма и експанзије,
    у конкурентској међусобној борби, употреби и најрискантнија средства, најкрвавија и најодурнија средства. У ту сврху он ће да употреби науку, лепе умености, технику, националне и социјалне осећаје, разредне борбе, ратове, револуције, крв и покољ милиона невиних душа, у једну реч све само да дође до циља! За време светског рата, у којему су, без сумње, играли велику, ако не и одлучну, улогу капиталистички интереси, био је згодан моменат не само да се ослаби и уништи немачко-аустријско-маџарски империјализам, него и опасност отрганизовања руског капитализма, који би могао да буде опасан за западно-европски и амерички капитализам, или, и кад се тај неби организовао, требало је ослабити словенску расу, чија је елементарна снага на свим пољима људске активности у то доба почела задавати озбиљних брига западном и америчком свету. Немачку је требало ослабити, да тако кажемо, легалним ратом, а Русију социјалном револуцијом. Уништење Немачке и Аустрије имала је да изврши енглеска, француска и америчка војничка снага на копну, мору и зраку, уз помоћ оних малих народа којима је тај рат обећавао несумњиве користи и који је имао да задовољи њихове националне тежње, ствар која капитализму Запада и Америке не може да изгледа опасна, пошто су ти народи више мање присиљени да буду економски овисни тако да ће их се на другој страни моћи увек притисути у случају да би постали опасни по њих и њихове интересе. Да су ти капиталисте доиста тако мислили, што се овог последњег тиче, види се јасно из фамозног
    чланка Лорда Ротермира, чланка који је некако узбудио цео политички свет заинтересаованих земаља, а нарочито је живо заинтересовао и нашу земљу, а у којему тај господин отворено и безобразно каже:
    ‘Румунија, Чехословачка и Југославија морају подређивати свој национални развитак и напредак кредитима, које примају из иностранства. То значи, да морају подлећи ако им не дођу у помоћ велике банке у Лондону и Њујорку….’, па даље: ‘На мир и на стабилизацију средње Европе могуће је утицати преко новчаних завода у Њујорку и Лондону…’
    Други задатак, уништење Русије, извршити ће тако звана ‘Социјална Револуција’. На тај начин уништити ће се руска народна привреда, руска индустрија, руска култура, руски утицај на остале Словене, и коначно руска снага, пред којом су имали стваран респект сви народи света. Томе циљу служити ће Црвена Интернационала најзгодније. Иза малих перипетија и озбиљног ризика за комунисте који су проузрочили саму руску револуцију, Совјети бити ће присиљени да пре склапају трговинске уговоре са енглеским и осталим капиталистима, а после ће руска земља постати опет предмет пљачке светског капитализма. Тада ће капитализам опет доћи на свој рачун. Руски ће народ тада бити без организоване економске одбране и пут капиталистичком империјализму бити ће опет широм отворен у велику и богату руску земљу.
    На жалост, како видимо, бољшевици су до сада савршено срушили све шрто се је срушити дало, – они су тај поверени задатак извршили да боље нису могли: сада је Русија опустошена и гола, народ је гладан, – Русија требује помоћи, требује продукте светског капитализма, и Совјети то траже, и разуме се примају. Ту скоро у Женеви делегат Совјета тражио је помоћ капитализма, говорио је на дуго и широко о ‘коегзистенцији оба система’, што ће да буде од обостране користи, и капитала и пролетаријата!…” ( Види: Професор Љубо Д. Јурковић, Комунисте и национално питање, Љубљана,
    1928, стр. 26-28).

  16. Мучило ме то како да ја , давнашњи русофил, нисам знао за Варваринску битку. Нисам био лош ученик па је мало вероватно да је то писало у некој историји а ја прескочио да научим. Почнем онда испитивати познанике. Није знао ниједан. Тек у Удружењу књижевника Србије међу неких двадесетак људи нађе се један архитекта који је знао за ту битку. Наспрам турске војске од 35000 војника нашло се 4000 Срба и 3000 Руса, али оних који су прекаљени у бојевима са Турцима. Од Неготина их довео хајдук Вељко са артиљеријом. Био је ту и Карађорђе, али је командовао генерал гроф Орурк. У сусрет Турцима је слао само руске коњичке одреде. Видевши да пред собом имају руску војску, Турци се нису смели ни упустити у одсудну битку, него су се повукли према Нишу. Онда ми дође под руку дневник Достојевског, из којег сазнам да је 1876.г. стигло у Србију 7000 руских добровољаца да помогну у ослобађању Старе Србије. Међу њима и чувени руски јунак генерал Черњајев, звани Лав од Ташкента.Достојевски је писао да су два месеца кампање у Русији да се помогне „браћи по вери“ највеличанственији период у целој руској историји. Док су једни ишли да ратују, други су давали новчане прилоге. Кнегиње су ишле улицом са малим касицама и примале прилоге. Народ је говорио :“Опет смо једно.“
    Иначе , руски цар је саветовао Србима да причекају годину дана па да крену у рат кад Руска војска пређе преко Дунава у Бугарску. Срби нису послушали, а кад је Турска прешла у контраофанзиву, Русија је спасила Србију дипломатијом ( ултиматумом).
    После дневника Достојевског дође ми под руку књига Историја српског народа. У њој је поменута и битка на Ђуниском вису 1876.г. На уском делу фронта затекло се 1000 Руса. Од јаке турске артиљерије изгину их 650. Преостали су се повукли тек кад су се повукли Срби.
    А кад је руска војска ушла у Бугарску наредне 1977.г. руски цар је затражио од Србије да уђе у рат. Док су Руси силно гинули освајајући Плевен читавих месец дана, у Србији се догодила Тополска буна, па је она ушла у рат тек кад су Руси завршили главни посао.
    Бугари су се осрамотили о Русију у два светска рата, као и данас, али су 1853.г. у време Кримског рата послали у помоћ Русима 7000 добровољаца. Србија није послала ниједног . У Софији се главни трг зове по Александру Невском , а у Београду су руски генерали и маршали истерани из центра. Руском улицом се зове улица преко пута Београдског сајма, у рангу неке Пазинске или сличне улице.
    Недавно је писано о руском војнику који је и данас жив, а једну ногу је изгубио у Београду 1944.г. Ушао је у Београд у тенку са још тројицом другара. Како се примицао центру, губио је једног по једног. Напустио је тенк кад је остао без ноге.
    Слава браћи Русима за вјеки вјеков !

  17. @Иоанн Дубињин
    У суштини је потпуно небитно ко је аутор овог текста, а да припада садашњој руској државној управи – више сте него јасно доказали. Оно што је најбитније у свему је то да се кроз овакве текстове можда и најјасније види величанствена блиставост Свете и кроз њу, Беле Русије, као једине могуће, сакралне, вертикале – за разлику од Црвене – било комунистичке, било демократске, било неолибералне, или ове постсовјетије – како сте је потпуно исправно назвали.
    И то је најважније – то је пут. Потрајаће, али ће васкрснути. Желим срећну наступајућу годину.

  18. Хвала свима на вриједним информацијама, посебно г. Дубњину и г. Видићу. Слажем се са гђа Светланом: са „Мењшовима“ медијски рат се не добија, али не мислим да они још увијек имају неку тежину на руској интелектуалној сцени. Што им се оштрије и прије супротставимо мања ће се хранити русофобија у нашим, сад личим на Вучића, од евроатлантиста плаћеним медијима. Г. Василије исправно наводи податке о НИСу, само бих их допунио тиме да је руска страна прихватила и годишњи губитак од 2 милијарде долара, који су направили Тадићеви сатрапи, који су, између осталог, у своје вријеме бесомучно рекламирали једно монополско предузеће, на тадашњем информативном монополисти Б 92. Ова афера је, као и остале у Србији заташкана.

  19. Autor verovatno ne zna
    – da Srbija, i pored pritiska, nije uvela sankcije Rusiji
    – da je u sred Beograda pre dva meseca podignut spomenik ruskom caru

  20. @Deda Djole: “Autor verovatno ne zna….– da je u sred Beograda pre dva meseca podignut spomenik ruskom caru“. А @Deda Djole вероватно не зна да Срби нису тај споменик подигли за свој новац, већ да га је Русија ПОКЛОНИЛА Србији. Иначе не би ни био подигнут, као што му никакав споменик ни није био подигнут све до 100-годишњице Великог рата…. Друга ствар је, наравно, Француска – не само да су јој сами Срби после Великог рата подигли на Калемегдану о свом трошку огроман и патетични споменик како “хрли у помоћ Србији“, него су јој и текстом изјавили љубав – као што је и она наводно њих волела (ха, ха, ха), не схватајући да је та “љубав“ Француске била изнуђена претњом руског императора Николаја II да ће Русија закључити сепаратни мир са Немачком и Аустроугарском уколико исцрпљени последњи остаци српске војске и избеглице не буду хитно евакуисани са обала Албаније где су свакодневно масовно умирали од болести, глади и хладноће.

  21. Zanimljivo vidjenje stvari…Istina ima puno,ali da su Srbi krivi za nesposobnu vlast?Nisu…jednom smo nedavno menjali vlast na silu i sta smo dobili…sjasi Kurta da uzjase Murta,tako se kod nas kaze!Isto bi bilo opet,iste face gledam godinama i nikome od njih nije stalo do Drzave i naroda vec uglavnom do fotelje i lepih slika u novinama!Rusija je puno puta pumogla Srbiji to je tacno,ali gospodo veliki Rusi gde ste bili 99 kada nas je NATO okupirao i bombardovao???Imali ste nesposobnog predsednika zar ne???Pa zar nisu Rusi glasali za njega???Kako se raspao SSSR?Imali ste opet nesposobnog predsednika zar ne???Pa zar nisu Rusi glasali za njega???Poenta price je da sve zavisi od Vlasti a mi nazalost nemamo Putina ni na vidiku!!!Drzavu nam terorise Zapad svakodnevnim ucenama,i da imamo sposobnu vlast pitanje je sta bi bilo?Okruzeni smo sve samim neprijateljima koji na rade o glavi,i toga smo svesni,ali prijatelja je malo na vidiku!Srbski narod voli Rusiju jer nam je krv ista,mi smo jedan narod i iste vere,i mnogo puta smo se nadali da ce nam Rusija pomoci ali mnogo puta pomoc nismo dobili…i ne krivim za to Ruski narod,krivim Vlati koje su u tom trenutku bile aktuelne!Jedni lizu du*e zapadu drugi se nesto bune ali sve u svemu kako vetar duva tako se gora povija-Rusija gleda samo svoj licni interes,sto je i logicno isto kao i Srbija,zato nema smosla govoriti o prijateljstvu dve Drzave vec samo o prijateljstvu dva naroda-Srbskog i Ruskog!!!Interesi dve drzave su razliciti u datom trenutku…Car nikolaj je poslednji Ruski vladar koji je nesebicno pomogao Srbskom narodu u nevolji,znao je istoriju odlicno i osecao moralnu odgovornost nasuprot interesu svoje zemlje i zasluzio je svaki pomen i priznanje!posle njega…nema prijateljstva samo interes…Ni mi nismo srecno sto ne mozemo samo upravljati svojom drzavom vez u mnogome zavisimo od istoka i zapada,pre svega finansijski,i to bi se moglo resti ali nemamo sposobnu vlast koja bi radila u korist drzave a ne u svoju licnu korist!Zato ne trazite od nas da zrtvujemo sebe radi nekakvog dokaza prijateljstva,pokazali smo mi mnogo puta sta mislimo prema Ruskom narodu!!!Gospodo,Srbiji nisu potrebni „prijatelji“koji nude samo novac,vec poudani partneri koji ce uzajamno stititi interese obe strane,a takvih danas nema!Nas narod je prosao Golgotu u ovom veku,i nesumljam da ni u sledecem nece biti bolje jer djavo ne miruje,ostaje nam da se nadamo da ce neki „Putin“koji ce voleti svoju drzavu i svoj narod,a ako se to desi,znamo mi kako-mi smo slobodan narod i kod nas rob…nije solucija!!!To smo rekli i Hitleru Bolje grob nego rob!Srbska drzava postoji bez prestanka gotovo 4000 godina,mi smo Evropi dali pismenost,kulturu,civilizaciju…ne plasimo se mi nikoga!!!sa nama je sve pocelo…i bez nas se nece zavrsiti!!!I jos da dodam…nismo mi slepi,vidimo…Francuska i Engleska nam nikada nisu bili prijatelji!!!Ni jedan prijatelj te ne bombarduje a SAD su samo velika sila kojoj ce doci kraj a mi cemo ga docekati sa radoscu jer svaka Srbska vodenica,starija je od njihove drzave koja je stvorena genocidom nad neduznim indijanskim plemenima,a cifra od 90.000.000 indijanaca koje su poubijali ne daje im za pravo da pokazuju prstom ni na koga!!!a nemacka je sa NATO postigla sve ono sto nije sa Hitlerom!!!I to je neko dopustio…a ponajvise nesposobni predsednici jedine sile koja je mogla da je kontrolise…pogodite koja je to sila!!!

  22. Ukratko… Rusija ne sme da ostavi narod Srbski na cedilu istorije. Analiza koja je data je krajnje nepotpuna, nesveopbuhvatna pa je i zakljucak takav… Nekako na oruk dat. Narod u Srbiji je prosao mnoge teske godine. Dok je Milosevic koliko god ga kritikovali dobro razumeo kuda ide svet, koga smo mi to imali u Rusiji? Gorbacova i Jeljcina. Rusija tada nije bila slobodna u pravom smislu a Srbija je prosla kroz sankcije Zapada, siromastvo, izgubljene ratove koje je potpuno sama ako ne vodila ali svakako odobravala ili makar nije imala izbor, potom je doslo bombardovanje NATO-a, pa uspesna generalna proba obojene revolucije, pa divljacka drp privatizacija, dodatno osiromasenje stanovnistva i medijski spin u kojem su dopusteni kaziprsti koji pokazuju iskljucivo na Zapad kao na spas iz krize i beznadja. Ishodiste svega toga su danasnje marionete Zapada koje glume nacionalni ponos i patriotizam a izdaju Kosovo. Kada neko izda Kosovo, moze da izda bilo koga gospodine Menjsov. Istroseni smo, nemamo snage a tako nam je potrebno da se desi preokret. Taj preokret ne budimo naivni ne moze se desiti spontano. Danas je Srbija zemlja okupirana iznutra. Mi smo taoci rezima. Postoje izbori, da, ali kriticna masa ce podleci medijskom spinu i vrtimo se u krug… Umesto da reagujete gubitnicki trazeci da Rusija napusti makar i ovakvu Srbiju bilo bi bolje da smo mogli cuti strategiju za uspostavljanje neke Ruske ako ne dominacije a ono makar prave ravnoteze. Ako bi Rusija napustila bitku za Srbiju to bi bio znak da u Moskvi nesto nije u redu, a kada u Moskvi nesto nije u redu onda je Zlo vec uveliko na vratima. Srbija, Crna Gora, Makedonija i Bosna moraju biti stalne teme gde ce se Rusija pitati, sta ovde mozemo da uradimo? Ili ne moraju biti teme, ali… Gde je onda i sta zeli Rusija?

  23. Горан и Алекс, пре кукљаве и критиковања другог, почните да пишете ћирилицу. Када то питање решимо, што је у директној надлежности свакога од нас, можемо кренути у исправљање других кривих Дрина. Учинимо, свако од нас, оно минимално, што можемо и то би била пуна капа!

  24. @ Александар Живковић

    Нашао сам књигу о рату из 1876.г. Назив је : ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА, Пета књига први том, СКЗ 1981, стр.389. Пише овако :
    „…Турци су 29.октобра одлучно наставили непосредни напад на Ђунис. Снажном артиљеријском ватром разбили су ђуниске одбрамбене линије и припремали се за јуриш пешадије. У том одлучујућем тренутку , руски добровољци, искусни у одбрани утврђених положаја, сјајно су се држали и херојски гинули (њих 650 од 1000), али се малодушна српска посада , састављена од народне војске, потпуно обезглавила и дала у бекство. То је и малобројне Русе натерало на повлачење , Па су Турци освојили Ђунис лакше него што су се надали.“
    Даље пише : “ На телеграфску молбу Србије да хитно посредује за примирје, Русија се одазвала веома журно. Генерал Игњатијев је већ 31.октобра предао Порти ултиматум са роком од 48 сати : примирје од два месеца, или прекид дипломатских односа. Заплашена таквом руском одлучношћу, Порта је одмах пристала : 1.новембра 1876.г. прихватила регуларно двомесечно примирје и са Србијом и са Црном Гором, а примирјем су обухваћени чак и устаници у Босни.
    Занимљиво је и то да су српски историчари за пораз Србије оптужили углавном
    генерала Черњајева. Као, није знао да процени ситуацију . Он је у Русији био велико име , и то не као штапски генерал, него као јуришни.Који је на лицу места процењивао ситуацију. Кад је освојио Ташкент са релативно малим одредом Козака ,тамношњи народ га је прогласио Лавом одТашкента. После неколико дана у пратњи само двојице козака слободно се кретао градом и залазио у чајџинице.
    По писању Достојевског, чим је тај чувени генерал стигао у Србију и примио српско држављанство, одмах су у Београду почеле интриге против њега од стране либерала, а све су покренули Енглези.
    Жена Черњајева је поживела, па је организовала медицинску помоћ Србима кад их је напала Аустроугарска. Тако су се понеле и супруге преминулог руског амбасадора у Београду Хартвига, Трубецког и многе друге. Све су то Срби заборавили, па о томе у Србији није написана ниједна књига . Као што су заборавили да подигну споменик мученику Цару Николају Другом, све док га Руси нису поклонили.
    Постојећа приврженост Срба према Русима није заслуга сведочења и записивања школованих Срба, јер су они за запад, него је то чисто народно сећање. Тако ,на пример, у оном рату 1976.г. у турској војсци су били и Чечени , који су учинили невиђена зверства у селима где је одступила српска војска, али их српски новинари нису окривљивали. Напротив, били су пуни разумевања за њих , окривиши Русију која је покорила Чечене, а они се онда масовно иселили у Турску.
    Тако је Русија радила кад је могла, а данас је Срби пљују кад има против себе целу Европу, и САД са својим политичким прирепком Канадом. Замера се Русима чија је држава деведестих година била у таквом расулу да су војници пецали рибу да не би гладовали. Они сваки дан гледају како гине њихов народ у Донбасу, а не одлучују се за војну акцију. Прогутали су и спаљивање Руса у Одеси. А ми им замерамо што нису ушли у рат са НАТО због Србије , и то кад су били несразмерно нејачи него данас.Закерамо са НИС-ом којег су толико уздигли да пуни 15% српског буџета ! Дали су милијарде долара Украјини, а Белорусији дају и данас. Увек је слобода Руса била много скупа, али се Срби понашају као да је Русија дужна да за њих гине.

Оставите коментар