Социолог Валериј Фјодоров: Руски грађани сматрају да је Србија де факто признала Косово

Руски грађани нису против права нације на смоопредељење и референдуме, истина, то се пре односи на државе са антируском реториком. При томе за већину распад великих држава и даље је непожељан. Такви су подаци последњег анкетирања јавног мњења које је извео ВЦИОМ (Савезни центар за проучавање јавног мњења). А како се у тај систем вредности уклапа Косово?

Валериј Фјодоров (Фото: РИА Новости)

Валериј Фјодоров (Фото: РИА Новости)

42% анкетираних руских грађана позитивно оцењује тежњу одвајања од великих држава. 71% сматра да то треба чинити преко општег референдума. У највећој земљи на свету са федеративним уређењем то је мало чудно чути… Ипак објашњење постоји, каже директор ВЦИОМ Валериј Фјодоров:

У совјетско време сматрало се да је право нација на самоопредељење, све до отцепљења, свето. Ипак 1991-1992. године признање тих права довело је до распада СССР, што је постало озбиљна траума за наше друштво. Даље је почела Чеченија, која је довела у питање територијалну целовитост Русије. Тада се траума само пооштрила, а право нација на самоопредељење било је дискредитовано. Али 2014. године негативна квалификација овог права као „сепаратизма“ била је поколебана извесним догађајима.

Реч је о паради референдума, и није важно колико су незванични (као у Каталонији) или неуспешни (као у Шкотској) они били. Али главна вакцина против „алергије на самоопредељење“ били су догађаји на Криму.

Све ове референдуме руски грађани тумаче као праведну реализацију права становништва на избор сопственог пута, објашњава социолог Валериј Фјодоров. И очување територијалне целовитости по сваку цену, између осталог гушењем сецесионистичких расположења, више није актуално. Општег става у принципу нема, свет је постао сложенији, зато се бира у сваком конкретном случају. Логика руских грађана је следећа: ко је са нама, кога симпатишемо, тај је у праву, а са ким нам се путеви не укрштају због антируског курса, њега не подржавамо.

Чинило би се, „ко је наш симпатизер, тај је управу“. Ипак у Србији се сада бележи занимљива кампања, на пример скоро 100% гарантовано чланство Косова у МОК нека издања представљају као издају Русије и Кине, које ће се очигледно суздржати од тога да блокирају ову одлуку. Мада, и то се већ много пута подвлачило, Србија се сама Бриселским споразумом обавезала да не омета чланство покрајине у међународним организацијама. Руски грађани одавно нису били анкетирани о проблему Косова, мада на нивоу 2008. године све чешће је превладавало мишљење да друге земље не треба да се мешају у проблем покрајине, али сама подршка става Београда је опадала, и судећи по динамици, може се претпоставити да је сада она још нижа. Директор ВЦИОМ Валериј Фјодоров објашњава то на следећи начин:

Први и главни разлог је то што се променио однос самог српског руководства према Косову. Ако је раније оно стајало на чврстој позицији, сада се види да се на речима ранији став чува, а реално власти су пристале на де-факто независност Косова. Нажалост, то је тако. Зато се руски грађани неће борити се за оног ко неће сам за себе да се бори. Сам званични став Русије о Косову не могу да прокоментаришем, то је питање за стручњаке за дипломатске односе.

Занимљиво је да наводећи најпријатељскије земље у условима конфронтације са Западом, руски грађани су у целини испољили завидни прагматизам: воде на списку партнери из Евроазијске економске заједнице и БРИКС. Србија се нашла у средини таблице, али Валериј Фјодоров позива да се из тога не извлаче исхитрени закључци, већ да се предузму реални кораци:

Са Србијом нас много тога повезује, ако говоримо о историји, али тренутно економске везе нису толико јаке, робна размена није висока. Треба радити на томе, тада ће и пажња руских грађана бити већа. Али треба узети у обзир да ограничење везано за величину земље увек ће постојати. Ту Срби не треба да се вређају. Имамо верног савезника као што је Јерменија, учесник евроазијских интеграционих процеса. Али и Јерменија у рејтингу пријатељских земаља заузима не баш високо место једноставно зато што је земља врло мала и људи не могу све да прате.

Тимур Блохин

(Глас Русије, 19. 11. 2014)



Categories: Преносимо

9 replies

  1. Овдје можете да видите резултате истраживања поводом референдума о Шкотској и Каталонији који је провео Сверуски центар за истраживања јавног мнења (ВЦИОМ) Валерија Фјодорова:
    http://wciom.ru/index.php?id=459&uid=115055
    Никаквог питања о Косову није било, не зна се уопште одкуд толико тумачење, на чему се заснива и зашто се Глас Русије тек 19.11. о.г. бави овим знатно раније урађеним истраживањем.
    Поучен искуством да и западни медији смишљено пласирају полуистине о иначе добро спроведеним истраживањима (Тако је TIME љетос објавио да су по резултатима америчког центра за истраживање религиозности у САД најпопуларнији Јевреји, мада су исте популарности, према том истраживању, и римокатолици и протестанти: питам се чему ова манипулација „Гласа Русије“?
    Има ли истине у ономо што се прича у Бгд да Руси и Кинези не спречавају пријем Косове у Међународни олимпијски комитет због Вучићевог одбијања, у посљедњи час да потпише екстериторијалност спасилачке базе у Нишу и ради попут Орбана на „Јужном току“? Ако је тако руска влада нема изговора за пребацивање кривице за de facto признавање Косова на владу Србије и одступа од принципијелног Путиновог става, као коментар на заиста недостојно шибицарење предсједника и премијера Србије, „да руски принципијелни став о Косову не зависи од трговине.“

  2. Нисам сигуран да је упоређивање ситуације у МОК-у исто као у Савету безбедности. Имају ли Руси и Кинези у МОК право вета? Да ли је вест о томе објављена у „нашим“ новинама тачна? Или је та „прича“ пуштена, да се прикаже да су Руси и Кинези отступили од досадашњег става. Шта уопште значи „прича се у Бгд“ и који део београдске чаршије то прича?

  3. Провјерио сам, г. Млинаревићу, имају нешто што се зове „право приговора“ у МОКу на пријем етнитета који нијесу чланице УН. То се формално не зове вето, али има снагу уложеног вета. Још није касно да га уложе. Зато ме је изненадило ово „социолошко објашњење“ на „Гласу Русије“.

  4. @ Александар Живковић
    „То се формално не зове вето, али има снагу уложеног вета“. Из овога се може закључити, да је то Вама неко тумачио прописе МОК. Питао сам се, да ли имају вето. Из Вашег „имају нешто што се зове „право приговора““, сада могу да закључим, да немају право вета. Значи и вест у нашим новинама је вест, коју власт користи у борби против Руса и Кинеза. Треба ми као „глуп“ народ и непотпуно обавештен, поверујемо, да Руси и Кинези могу зауставити пријем Косова у МОК. А МОК као МОК, можда и донесе неку сличну одлуку. Па ФИФА или УЕФА нас избацише са превенства у фудбалу. Зар смо то заборавили? Да ли су и онда Руси били криви? Не наседајмо на „вести“ у медијима.

  5. @ Александар Живковић
    Натерасте ме, да и ја проверавам. У Извршном комитету МОК нема Руса!
    Predsednik: Tomas Bah (Nemačka)
    Potpredsednici: G-đa Naval El Mutavakel (Maroko)
    Ser Kreg Ridi (Velika Britanija)
    Džon Kouts (Australija)
    Zaiking Ju (Kina)
    Članovi: Ugur Erdener (Turska)
    Gunila Lindberg (Švedska)
    Čing Kou Vu (K. Tajpei)
    Rene Fazel (Švajcarska)
    Patrik Džozef Hiki (Irska)
    Klaudija Bokel (Nemačka)
    Huan Antonio Samaranč Jr. (Španija)
    Sergej Bubka (Ukrajina)
    Vili Kaltšmit Luhan (Gvatamala)
    Anita DeFranc (SAD)
    Према томе, једино је било тачно, да је Косово тражило пријем и да ће то бити на дневном реду. Као што видимо, све „пријатељске“ државе су на окупу, те можемо очекивати нови преседан, да држава, која није члан Уједињених нација буде и примљена.

  6. Врло је могуће да сте у праву. О неискрености наших власти и њима наклоњених медија, сигурно јесте.

  7. У исти час смо писали, надам се да смо помогли читаоцима „Стања ствари“ да се потпуније информишу.

  8. @ Слободан Млинаревић
    Драги господине, по извештају РТС-овог Другог дневника (1.12.) и изјави Владе Дивца, Ви сте били у праву, а не моји познаници стручњаци за „спортско право“: у МОК се прима територија коју је као државу признало више од половине чланица УН и прихватило најмање 5 спортских међународних федерација. Тако да Русија нема право „приговора“. Разумије се, Извршни одбор МОКа је у томе имао велику улогу и изразио неку врсту „саучешћа“ ОК Србије. Утолико су ми нејасније објашњење Фјодорова и редакцијске интервенције у вијести „Гласа Русије“.

  9. @ Александар Живковић
    Одувек сам сматрао, да коментари треба да буду усмерени на тумачење и разумевање текстова, сазнавање непознатих чињеница и проширивање знања. Као и проверу изнетих чињеница. Коментари, који у већој мери изражавају субјективна осећања и који су искључививи по садржини и тону, не користе. Мислим да је наш разговор пример, за такав разговор. Овим не желим, да кажем да није било коментара који су били изузетно корисни. Желим да кажем, да уношење емоција, изазива емоције код других, а онда нема правог разговора и нема нових знања. У разговорима који су до сада вођени на СТАЊУ СТВАРИ за то има доста примера.

Оставите коментар