Владимир Рогов: Србија је као дрво са којег је опало лишће и не знамо да ли је умрло или хоће да живи

Неки људи извјештавају старајући се да по сваку цијену остану на „правој“ страни. Има и оних који коментаришу тако да их не можемо ухватити за ријеч, они нас заводе и уљујкавају фразама, површним свођењем стварности на привидно , али добро упакавано, наводно свезнајуће, лепршаво сазнање; успјешно нас пасивизирају и обамрле остављају на милост и немилост пред „вулканом историје“. А, хвала Богу, има и оних који говоре онако како јесте, оних који развејавају прашину са слике, усредсређују пажњу на суштинско, буде наду, кријепе вољу. Мој интервју са Владимиром Роговом, вођом Славенске гарде, предсједником Комитета државне изградње Новорусије, добро познато лице за све оне који су у могућности да прате руске ТВ канале, представља више од од разговора– братски сусрет.

vladimir-rogov

Владимир Рогов 

Владимир Рогов је у Бањалуци, у организацији Фонда Гочакова и удружења Српско-руски мост (тема: Обојене револуције у Украјини и Србији), излагао два пута: на Факултету политичких наука и у Академији наука и умјетности Републике Српске. И, сваки пут, његово излагање је обиљежио отворен, јасан и директан, рјечник: добровољна колонија је добровољна колонија, слабост је слабост, лаж је лаж , окупација је окупација, вриједност је вриједност, гадост је гадост.

Када бисте требали изабрати једну, пресудну, грешку Русије, везано за развој дешавања у Украјини, коју бисте изабрали?

Основна грешка је одсуство рада са Русима, руским људима, а који су за 20 године претворени у антируске људе. Нажалост, готово све руске државне организације, почевши од амбасаде Русије а закључно са фондовима, нису довољно радиле, већ су радили са страним фондовима и у интересу страних држава. Шта је то било – непрофесионализам или издаја – нећу да судим. Али је доста добар примјер федерална агенција Россотрудничество (Рускасарадња), која је позивала на своје догађаје,и плаћала им, особе које су биле проглашене персона нон грата у Русији. То јест, људи које су спецслужбе у Русији изгнали из Русије долазили су на ове догађаје у Украјини и радили са омладином. Зато имамо одговарајући резултат.

Ако је цијели овај догађај усљедован, између осталог, несарадњом са правим људима да ли можемо да закучимо да је можда један од главних проблема руског друштва огроман јаз између државног врха и самог народа, било у Русији, било у руској дијаспори?

Овај проблем је заиста постојао до Путина, а од доласка Путина на власт тај проблем је почео да се смањује, мада не толико колико би се жељело. Прави чиновници су доста удаљени од народа и све добро се дешавало не захваљујући њима, него упркос њима.

Ако пођемо од претпоставке да су елите у Русије већином, још увијек, глобалистичке елите, да ли постоји и у чему би се садржала околност промјене, повратка на неоднарођене елите какве су постојале у царској Русији, наравно не мислим на посљедњу фазу царства?

Руски народ је у ствари, у својој већини, монархистички. За нас је, као и за Србе, карактеристично додавање неког светог обиљежја власти. Зато је вертикала власти увијек била снажна и сва власт се концентрисала око једне особе, а то је могао бити цар, император, генерални секретар или предсједник.

Гдје видите излаз из ситуације у Украјини?

Излаз је веома једноставан – побиједити фашизам. Јер, док је он тамо мира бити неће.

Фашизам је побијеђен 1945. године снагом оружја, али сада видимо да побједа оружјем није довољна, ако се не створи и неки нови свијет, неки противотров…
Наравно, ако причамо о класичном фашизму он је тада био побијеђен, али морамо да разумијемо да се италијански и њемачки фашизам, који је постојао у 20. вијеку, преобразио у украјински фашизам на основи бандероваца. Вашем народу је то добро познато на примјеру усташа, догађаја у Републици Српској Крајини и у Републици Српској.

Учесници скупа у Бањалуци у организацији Фонда Гочакова и удружења Српско-руски мост

Учесници скупа у Бањалуци у организацији Фонда Гочакова и удружења Српско-руски мост

Сада се не ради толико о снази оружја , него о снази информационог и медијског рата и вјере. Посљедњих година Запад је стекао довољно искуства и технологија за вођење асиметричних ратова, а то је у ствари принцип подијели и владај. Потребно је (морамо да схватимо) да се за Запад ви Срби и ми Руси не разликујемо нимало од становника Авганистана или Ирака. Зато, чак и господин Обама нуди Украјини да гради државу по моделу Авганистана. Технолошки, Запад се уморио и банкротирао и то банкротство је потребно ставити на наша рамена. Живе бахато, али рачун за њихову бахатост добијамо ми. Најчешће улазе у наше друштво путем корупције, пропаганде и инструмената тзв. грађанских друштава и НВО.

Када нам причају о грађанском друштву морамо да знамо да се ради о грађанском рату, а ми смо отворен народ и стога да се сазна и нашим проблемима не представља неки велики посао. Зато можемо да не разликујемо ни курсеве страних језика, ни курсеве разних вјештина (бизнис тренинзи и сл.), ни евростандарде, и сви могући проповједници само представаљају различите начине проналажења болних тачака у друштву.

Како се обранити? Некако изгледа да ми тај православни, византијски потенцијал, на нивоу друштвене и државне свијести, не користимо довољно?

Ми га у ствари уопште не користимо. У ствари, да вам кажем – напад је најбољи начин заштите. Не говорим о сили оружја, него о употреби „меке“ или боље да кажем „паметне“ моћи. Ми, за разлику од данашњег Запада, имамо шта да понудимо и да покажемо људима. Нама сада лобирају европске вриједности, али ми морамо да називамо ствари својим именима, јер то нису европске вриједности већ европске гадости. И не само да говоримо, него и да објашњавамо шта оне значе. Сјетимо се да је Римска империја била огрезла у преждеравања и истополони секс, и знамо како се то завршило. Дошли су Варвари који су се доста добро опходили и захватили су ту територију. У ствари, и овдје у региону се дешава иста демографска бомба коју ви имате у муслиманским подручјима.

Но, да се вратимо, шта бисмо све требали урадити да побиједимо, односно да спријечимо или превентивно дјелујемо на то ширење лажних вриједности?

Пазите, имали смо у току II свјетског рата наш Велики отаџбински рат. У ствари рат се није завршио, он се трансформисао у велики медијски и информациони рат. И, сада, ми морамо да дјелујемо много активније и ефикасније. Морамо да радимо са младим људима. Имам то искуство већ више од десет година и млади људи су ми захвални за квалитене информације и квалитетан рад са њима. Морамо компликоване ствари објашњавати једноставним ријечима. Морамо да ујединимо, актуелизујемо, наше вриједности и да покажемо омладини шта су европске гадости, а шта истинске вриједности. Како показује искуство, ми имамо доста добру сарадњу са НВО у Финској, Њемачкој и Француској. Највећи број људи тамо, оних који нису изгубили главу због пропаганде, слаже се око тога да Русија представља једину наду, јер је код нас мајка – мајка и отац – отац, а не родитељи број 1 и број 2.

Да ли нам тек главна борба предстоји?

Апсолутно. Све тек почиње.

С обзиром на смо ми на рубу православне цивилизације…

Ви сте на оштрилу.

Како оцјењујете рад Русије у Републици Српској и Србији?

Што се тиче Републике Српске ја дефинитивно још нисам видио никаквог рада овдје и видим да овдје све то тек почиње, ако причамо о системском раду наравно. Треба да се ради и то је потребно свима. Ако наши народи нису изгубили нагон за самоочување онда морамо да дјелујемо брзо и да се удружујемо. Опет понављам ми морамо да актуелизујемо наше вриједности и објаснимо их једноставним доступним ријечима. Да објашањавамо дјеци да се из истополних бракова не рађају дјеца, да продукти ГМО стерилизују човјека и да баш зато Запад лобира те продукте за наше тржиште и захтијева организовање геј параде. И морамо опет да објашњавамо једноставним језиком шта се у ствари дешава у друштву. Технологије нису нове, срећемо их већ више пута и оне иду из државе у државу. Само се сада смјењују накити које су некада давали колонизатори домороцима када су их освајали. Тако сада шире тзв. европске, а у ствари више западне вриједности, које се оснажују огромном медијском подршком, и војном наравно. А, ако говоримо о односу према колонијама, у односу на прошли вијек, морамо да се разумијемо да – колоније не постоје, то припада прошлости. Сада су то формално готово добровољне колоније. Најупечатљивији примјер је Украјина коју су убиједили да је уговор о асоцијацији са ЕУ користан за њу. А, у ствари, ако ствари зовемо правим именима, то је уговор о евроокупацији. Тај уговор подразумијева затварање стотине предузећа у Украјини и милионе незапослених. Ми смо свједоци суицида. Ради се о томе да ли мораш скочити кроз прозор или се објесити. Али, у многим случајевима, нема избора како да урадиш самоубиство, јер често теби дају канап и кажу објеси се. Али Република Српска још увијек има шансу, јер су се Срби у Републици Српској изборили за своју земљу и та мобилизација је још остала у сјећању људи, а становници Украјине су практично живјели 70 година без рата и опустили су се.

Застава Славенске гарде

Застава Славенске гарде

Веома је битно да постоји повјерење у односу између владе и обичних људи, зато што је један од основних начина дестабилизације ситуације у држави сијање неповјерења међу људима, потом се укључују емоције, а емоције су страсти, а када људи потпану под страст они се понашају у складу са страстима, и онда су под влашћу ђавола. Узимајући у обзир историјско понашање Запада, и сагледавајући Содому и Гомору те легализацију дроге, одлично видимо одакле то долази. Ово је аргумент за вјернике, а за атеисте ми можемо да кажемо да би мјесто у друштву, које би заузимали, било слично мјесту које имају Авганистанци и Иранци. Ако пристају да живе као што се живи у Авганистану и Ираку, а уствари да гину као што се гине у Авганистану и Ираку – онда могу да изаберу да се не боре. Опет, говорећи о региону, овдје мора бити присутан економски национализам, што значи да српска економија мора да подржава Србина, као што Срби морају да подржавају Русе и Руси морају Србе.

Можете ли за крај рећи какав је Ваш утисак Србије, а какав Републике Српске?

О Србији ми се створио утисак као о држави у којој људи живе као у сну и депресији. Србију можемо да упоредимо са дрветом са којег је опало лишће и сада не можемо да разумијемо да ли је оно умрло или хоће да живи и да се развија. А у Република Српска ме подсјећа на једну грану на том дрвету, која има мало горе услове, хладније јој је, има одређене притиске са страна, али се уствари виде зелени листићи на њој. Зато сам увјерен да ће баш та грана напунити читаво дрво животом и направиће шуму гдје ће сваки листић ће бити честица српског или руског народа. А та шума ће расти испода сунца православља.

А то би значило да се Русија врати својој историјској мисији заштитнице православља…

Хвала Богу, патријарх је већ ту, то је важан али није једини од ових корака. Поводом актуелизације, ево на примјер Русија се дуго спремала и, напокон, направила је један телефон који се зове јотафон. За њега се каже да је то нови корак у технологији. И број људи који су наручили тај телефон може да се упореди са најновијим ајфоном. То је нови квалитетан продукт са два екрана и новим трендом схватања технике као такве. Морамо да се сјећамо и увијек држимо у глави да је за наш народ карактеристична продорна свијест, да он види ствари преко границе. Говорећи о нашем народу ја наравно говорим о српско-руском народу. У прилог ове тезе су карактериситични примјери Ломоносова и Тесле. У ствари, у једном тренутку, ми можемо да пођемо испред читаве планете чак иако је у једном моменту прије изгледало као да заостајемо и да никада нећемо стићи свијет. Али, важно је вјеровати у Бога и себе.

Милана Бабић/Евроазија.инфо

Наслов и опрема: Стање ствари

(Евроазија.инфо, 24. 11. 2014)



Categories: Преносимо

11 replies

  1. Грешке руске политике у Украјини, посебно у ослањању на олигархе, треба добро проучити, чему г. Рогов даје значајан допринос. Да се „мека моћ“ Русије у РС не осјећа није сасвим тачно на нивоу народне свијести, али да Русија подручје западно од Дрине никада није сматрала својом „сфером утицаја“, па и сада слабо ради на том простору, то је тачно.

  2. Сада неолиберална елита ради на томе да Срби и Руси разговарају између себе на енглеском, да се облаче као Енглези и да користе латиницу.

    Пример 1: „Osnovni jezik komunikacije u NIS-u je engleski, ali iako sam ja Rus i patriota i volim Rusiju i ruski jezik, odredili smo da engleski bude jezik komunikacije, jer je to u skladu sa celim poslovnim svetom“, izjavio je generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko na predavanju u Novom Sadu. Prema njegovim rečima, ako neki direktor želi da napreduje, mora da vodi računa i o tome kako se oblači i o načinu na koji govori.

    Пример 2: Руска Сбербанка је одлучила да на тржишту Србије са својим клијентима послује искључиво користећи латиницу као писмо. На сајту српске Сбербанке нема опције за ћирилицу.

    Директор НИС-а, после 5 година живота и рада у Србији, и са Русима и са Србима у својој компанији говори на енглеском, Сбербанка послује само на латиници. И Газпром и Сбербанка су у већинском власништву руске државе.
    Са друге стране, већина српских компанија користи искључиво латиницу, српски престолонаследник течно говори енглески али не говори српски…

  3. @Varagić Nikola
    Констатовали сте, а шта сте желели да нам кажете?

  4. @слободан млинаревић

    Не можете да схватите и да нацртам.

  5. Никола, да смо у школи учили руски уместо енглеског, споразумевали би смо се на руском. Или бар да смо редовно у цркву ишли и слушали црквенословенски, све би било боље. Но, тренутно је тако, како је. Али, хвала Вам, слатко сте ме насмејали, замислио сам нашег човека у нашој ношњи, а руског у руској, који причају свако својим братским језиком и (не) разумеју се. Има истине у свему што сте рекли, али разграничите употребу од злоупотребе.Јер и глобализација и глобализам су учинили своје, постоје прироритети кад се мењају односи у свету. Не оспоравам да је добро указати на неке ствари, али није добро кад се пренаглашавају одређене појаве.

  6. @Јован Илијин

    Кравченко је у Србији можда и више од 5 година. Зашто не би радили као са амбасадорима, где се учи језик домаћина? Да ли је ово пут да једни друге боље разумемо ако је енглески правило? Зар они српски не би користили за пословање у свим државама региона?
    Какве везе са учењем руског у школи има одлука руске банке да у Србији користи искључиво латиницу?

    Зашто одмах ношње? И зашто би било смешно? Где је креативност? Зашто се се само ИМИТИРА? Да ли сте видели недавно у Кини како и Путин и Обама и остали гости носе одећу у кинеском стилу, коју су добили од домаћина? Да ли арапски шеици облаче одела? Када сте видели званичника Ирана да је ставио кравату?

    Наравно да ја разумем Кравченка и подржавам учење страних језика, разумем донекле и банку – Руси знају да су се Срби одродили од традиције и желе да покажу да нису националисти, да су модерни као и сви Европљани, желе да се наметну оном еврофилском делу Србије. Зато НИС даје паре Б92. Али, где то води? Докле тако?

    Не заборавите да су у последња два месеца Руси долазили у Београд на разне конференције и годишњице и сви до једног, од Решетњикова па редом, указивали да се сада унутар Русије ломи да ли ће победити либерали/еврофили или православци/словенофили. То се на неки начин и у овом тексту истиче:

    На питање госпође Бабић “можемо да закључимо да је можда један од главних проблема руског друштва огроман јаз између државног врха и самог народа, било у Русији, било у руској дијаспори?“ Владимир Рогов одговара: “Овај проблем је заиста постојао до Путина, а од доласка Путина на власт тај проблем је почео да се смањује, мада не толико колико би се жељело. Прави чиновници су доста удаљени од народа и све добро се дешавало не захваљујући њима, него упркос њима.“

    “мада не толико колико би се жељело. Прави чиновници су доста удаљени од народа“

    То је суштина мог коментара.

  7. Неоспорна чињеница је да је енглески језик – а не руски, светски језик у науци, економији, политици – и чему све не… То се може некима не допадати – али, они могу да дубе на глави, и ипак то остаје тако до…. (видеће се када ). То није ни од јуче, ни прекјуче. Видите, ја сам у Холандију доспео као (тада) тражени специјалиста у истраживачко одељење тадашње највеће холандске фармацеутске индустрије, лоциране у малом градићу (40.000 становника) у сред пољопривредног центра Холандије – и то пре више од 40 година. У фирми је (због међународног значаја и пословања) једини језик унутрашње и спољне комуникације био енглески – пазите: пре ВИШЕ од 40 година!. Холандски ми ми ни у граду није био неопходан… сви су се трудили (па и пиљари на пијаци) да ме услуже на енглеском. Холандски смо ја и супруга научили не зато што смо морали – него зато што смо то желели, а фирма нам је платила најскупљу школу тог језика (мада нам то за посао није било неопходно). Шта хоћу да кажем? Руски језик ми је био први и једини до моје пете године, а тек у основној школи сам научио српски – међутим, ни један, ни други језик ми у послу, научној литератури, међународним комуникацијама, тотално ништа нису значили. Ма – ни француски, ни немачки (које сам довољно пре тога савладао). С друге стране, мислим да је достојно најдубљег презира то што постсовјетске Сбербанка и НИС- Гаспром са Србима у Србији комуницирају хрватском латиницом. Али Срби, на жалост, никада неће схватити да праве Русије од 1920 г. више нема, неће је више никада ни бити – а то што они садан сматрају Русијом није ништа друго него њена жалосна постсовјетска имитација.

  8. Pitanje gnu Dubinjinu :
    U vasem komentaru Vi pominjete hrvatsku latinicu.
    Sta podrazumevate pod HRVATSKOM LATINICOM ?

  9. @ Deda Djole : Pitanje gnu Dubinjinu : „U vasem komentaru Vi pominjete hrvatsku latinicu.
    Sta podrazumevate pod HRVATSKOM LATINICOM ?“. Хвала на питању! Видите, постоји нормална латиница коју користе велике културе, и постоје подешене врсте латинице, које користе мали народи – хрватска латиница је једна од тих, са разним кукама и мотикама накалемљеним на слова нормалне латинице или састављеним од два нормална латинична слова (нпр.: lj, nj, ć,đ, š, ž, а “најлепше“ им је оно dž). Српска азбука (ћирилица) има своје посебне графеме за то – па је и зато савршенија од хрватске латинице. А зашто кажем “хрватска латиница“? Па – једноставно зато што не постоји “српска латиница“! Српски језик има само једно писмо – а то је српска ћирилица, а они Срби који користе ту латиничну наказу само обогаљују свој језик. Знам да међу Србима још увек опстаје велики број јадних југоносталгичара који су ожалошћени нестанком те неприродне државе и лече свој јад илузијама о некакавом југословенству и сличним бесмислицама – али ваљда је већ време да се освесте? То никако не значи да сам против знања латинице и језика који је користе – али ова “српска латиница“ свакако заслужује да се баци у ЛАТРИНИЦУ, и тако одбаци – а после тога обавезно повући воду и опрати руке!

  10. @Иоанн Дубињин
    Мада се понекад не слажем са Вашим ставовима о Русима и Русији и мада и сам повремено (виша сила) пишем коментаре са свог мобилног на “хрватској латиници“, овај Ваш претходни коментар ми је разгалио душу!
    Браво!
    Још само да ми, Срби, направимо нови Правопис срБског језика у коме не би важило правило прелаза Б у П код придева срБски!
    Разлог: како ствари сада стоје са Правописом из 1955. г. именица срп нема свој присвојни придев, јер су га СрБи и СрБија узурпирали!
    “Хрвацка“ је у том смислу далеко испред нас:
    http://www.rab.hr/grad-rab/vijest/video-rabska-fjera-2014

  11. Ioanne, hvala na odgovoru

    Hrvatsku latinicu bi ja ipak zvao JUGOSLOVENSKOM LATINICOM, obzirom da je u zvanicnoj upotrebi u 4 bivse jug. republike.
    Jos 1818 god Vuk je u svom prvom srp. recniku, pod ALPHABETI SERBORUM, naveo cirilicu i latinicu.

    Meni se cini da se danas Srbi sluze vise latinicom nego cirilicom.
    Ali, nemam dokaza za to.
    Mislim da to nema veze sa jugonostalgijom. To je trend koji osvaja svet.

Оставите коментар