Жандарм Стеван Синђелић (1984-2014)
Лажљива штампа (друге скоро да и нема) мисли да су Срби веверице и не памте дуже од јуче. Па да се подсетимо:
Фебруар 2012: Српска жандармерија, по наређењу министра Ивице Дачића, силом руши српску барикаду на Јарињу убрзо после Сретењског референдума на којем су се преостали Срби на КиМ определили за останак у Србији.
Новембар 2012: Српска жандармерија штити изградњу граничног прелазаЈариње – од Срба.
Април 2013: Влада Вучи-Дачи потписује „Бриселски споразум“ којим de facto признаје Независну Државу Косово и тамошње становништво (Србе, Горанце, итд.) препушта Тачију и Харадинају.
Новембар 2013: Фарса од локалних „избора“ на којима Београд присиљава Србе на КиМ да гласају за „косовијанске“ институције. Једноцифрена излазност се проглашава за успех.
Август 2014: На граничном прелазу Мердаре, хитац испаљен са „косовијанске“ стране убија припадника Жандармерије Стевана Синђелића. За то време, Политика јавља да Немачка од Србије „очекује признање Косова“.
Детаљ са Ћеле-куле, Чегар, Ниш
Срби су Жутог октобра 2000 похрлили да руше Милошевића зато што је „издао Косово“ – како су им суфлирали Отпораши и остали плаћеници Империје – и тако на велика врата увели тројанског коња квислиншког култа на власт у Србији… Досманлије, Жутократија, Назадно-сендвичари, нема везе – сви иду по бефел у Амбасаду (зна се коју), и сви су већи издајници од претходних.
Војска се покорно самоукида и предаје генерале хашком минотауру. Жандармерија се куне у српско Косово, а онда поступа по наређењу – и силом спречава Србе да се за то Косово боре. Народ се дави у блату – што стварном, што дужничком и ропском – а ћути и трпи. Државе скоро па нема, медији лажу чим зину, а влади је најпреча „воља“ страних господара.
Не би ме чудило да Синђелићева лобања у капели на Чегру однекуд пусти сузу. Хероји Великог рата се већ преврћу у гробу.
Јасни су ми они што су узели пушку и отишли у Новорусију. Нису ми јасни они што су остали, а пушке се не лаћају…
Categories: Сиви соко
“Јасни су ми они што су узели пушку и отишли у Новорусију. Нису ми јасни они што су остали, а пушке се не лаћају…”
Угледали се на аутора, само им није “дато” да се против србских душмана боре у срцу Империје, на интернету, измишљајући крупне речи и текбирећи “Русија екбер”.
И једна мудрост из отаџбине (или ће ипак бити “домовине”?!) аутора: “Боље је свашта јести него свашта причати”.
“Дато”? Ја сам овде доведен као јаничар. Да сам пристао на то, уместо да се отргнем с ланца, могао сам да будем “другосрбијанац”, функционер неке “невладине организације”, можда чак и икебана-министар у неком “мултиетнистану”. Не бих био ни први ни последњи.
Али сам другачије одгојен. Није ми могло под кожу. Па сам одбацио “свијетлу јаничарску будућност” и одлучио да се у самом срцу Империје (а ко ју је тако прозвао?) ЊИХОВИМ принципима борим против њихових непочинстава. Па сам учествовао у стварању интернет-новинарства, 15 година критиковао америчку политику не само према Србима већ и у Ираку, Авганистану, Либији… О свом “руху и круху” – не мислите ваљда да се од родољубља живи? Од Руса досад ни рубљу нисам узео. Кад се појавим на РТ, то радим из принципа.
Знам, “будала”. Јер по мерилима данашње Жуто-Назадије, човек прво и једино мора да мисли на “у се, на се и пода се,” а ако то значи да мора да кињи, саплиће и пљује друге око себе, нема проблема. Ја одбијам тако да живим, па макар био бескућник. Неке ствари немају цену, без обзира шта мислили Американци.
Не пада ми на памет да “туђим млатим глогиње.” Нисам никад ни од кога тражио ништа за шта лично нисам спреман. Нити очекујем титуле, награде, захвалнице или параде за свој рад. Али неко елементарно људско поштовање би било лепо. Ако ћете да се бацате блатом на свакога ко није у назадној каљузи, из зависти или једа што ви јесте, онда немојте да се изненадите кад ама баш НИКО – ни остали Срби, ни Руси, ни било ко трећи – не буде хтео да таквим намћорима пружи руку. Зашто, да у њу пљуну?
Ако нећете да се борите за своју слободу, за своју државу (док је још имате), за своје породице и народ… Ако вам смета што се неко бори… Ако је лакше да се бацате камењем на тог неког, јер је он један и не може да се брани, а Квислиншког Култа се накотило и на све су спремни… Добро, да знам. И да посудим паролу “Пашчаника” у сасвим ироничном смислу – ако вам је добро, онда ништа.
“Знам, „будала“.
Ма јок, море. Будала бисте били да сте се доселили у Србију, завршили школе и покушали да живите од свог рада. Овако, Империја каква је-да је, својим грађанима, чак и противницима политике коју води њена администрација – омогућава да раде, зарађују и боре се против ње, тако да то што Ви радите и није нарочито јунаштво.
И ја овде у срцу Србије, испред носа Жутнику, Невладницима, Чедовишту, Оликсандру (тако ли беше?) …са блога сличног Вашем свакодневно пљујем по властодршцима – па ништа. Можда нисам довољно релевантан? Или их једноставно није брига, “пас лаје, каравани пролазе”… Биће да је тамо “док Вас” друкчије, да Вам ФБИ кампује пред кућом, а да Обама увече не може да заспи док му не прочитају шта је данас било на Соколу.
Да се не лудачимо, знате Ви одлично о чему ја говорим. На прошлим и оним препрошлим “изборима” србијански народ се одлучио за секс без пенетрације, мислећи да Вучић то може да му приушти. Наравно преварио се, али народ на то има право. И тај народ не можемо да мењамо, оно што можемо, то је приступ проблему. Очигледно је да Срби воле Русе али је исто тако очигледно да руски начин живота, животни стандард у РФ и начин на који та држава води политику према Србији Србијанце не импресионира. Притом уопште не улазим у то да ли су они у праву или нису, једноставно – бирачи (онолико њих колико је било довољно да Вучи победи) су се приклонили “царству Западном”. На нама је да то царство раскринкавамо у његовим намерама, да Србе и остале Србијанце убедимо како у плановима Империје за нас нема ништа добро, али је потребно учинити да нам људи верују. Као што Ви не волите да вас ја прозивам као интернет патријоту, тако ни србијанци не воле да их третирате као будале које никако да убоду, и васпоставе србску монархију (са неким Русом као монархом). Значи, ако хоћете да Вас озбиљно схвати још неко осим гледалаца РТ и претплатника на Сивог Сокола, мењајте приступ и уздржите се од оваквих текстова.
Синђелић је погинуо на дужности коју је сам изабрао. Исто тако је (можда) рушио и барикаде по наређењу својих шефова, а вероватно би и пуцао у Вас и мене када би му било наређено. Жандари су увек били кербери и ударна песница разних режима, а уздати се у њихов карактер може само онај ко је на власти. Опозиција, ма колико била патриотска – не. У Србији није време (а надам се да никад више неће ни бити) за узимање пушака и окретање истих према другим Србима, ма они били и жандарми. Овде је потребно активирати целокупну површину мозга, и не подилазећи читаоцима објаснити шта нам је чинити. Тек тада савест може да нам буде чиста и да кажемо да смо учинили своје. Пацијенту који има емфизем не саветујете да промени фризуру већ да престане да пуши дуван. Ако ме разумете. Поздрављам Вас.
Обојица сте у праву.
Тешко, да обојица могу бити у праву! Можда ниједан није у праву? Ако би се опредељивао, више ми се допада, када неко пише под именом и презименом. Овако коментар ПРЕВРАТОВ, схватам само као покушај, да се одговарајући сајт рекламира. Ко је од ове господе аутор:
Драгослав Павков – уредник и администрато
Бранимир Марковић – аутор
Драгомир Билић – аутор
Драган Томић – аутор
Миљан Радоњић – аутор
Ненад Булаја – аутор
Коментар показује и незадовољство, што се текстови из ПРЕВРАТА не преузимају. Имамо шест аутора и нема њихових текстова, а овамо, мало мало, па Небојша нешто напише, а ја са задовољством прочитам, па и пренесем даље. Господо из ПРЕВРАТА, напишите нешто вредно, па ће ваљда негде и да се објави.
Иначе ми се чини, да сте на истој страни, без обзира ко где живи. Небојша, нас оправдано “прозива”, јер су нам “резултати рада” незадовољавајући, с обзиром на резултате избора. Мислим, да се томе нема шта приговорити. Претпостављам, да свако од вас, који има сајт, има право, да објављује текстове по свом избору?
@Слободан Млинаревић
Лупетате ко Максим по дивизији, али до задњег даха борићу се за ваше право на лупетање. 🙂
Када неко уређује сајт, обично се улогује на исти ујутро чим укључи компјутер, и остане активан до краја радног дана. Тако је и са уредником и админом Преврата, тј. са мном. Преврат је иначе место где се сарађује из чисте доколице, нико (па ни ја) не прима никакве паре, донације не тражимо и не видим одакле вам идеја да логовање под ником “Преврат” треба да послужи за рекламирање сајта?!
Ви наравно имате сва права света да се дивите оним што ради г. Малић као и да запишавате оно што раде други, оно на шта немате право – то је да након тога очекујете одговор у рукавицама. Према свецу и тропар. Ви ћете да ми кажете да ли је нешто вредно…
драгослав павков ср.
Господине Павков, хвала Вам што сте ми указали која све ја права имам и што сте ми одобрили коришћење истих. Читао сам Ваше текстове и изгледали су ми вредни пажње. Ваше коментарисање, текста који је написао Небојша, није било на истом нивоу. Симпатично је, како је тешко чути истину и како истина, која не одговара, лако буди лоше у човеку.
“Ваше коментарисање, текста који је написао Небојша, није било на истом нивоу. ”
Али господине, овде није битно моје коментарисање већ текст г.Малића. Ја коментаришем његов текст а ви мој коментар, и то на начин да потпуно неосновано закључујете како ми је намера да кроз коментар рекламирам Преврат. Само одговарам на Ваш безобразлук. Не видим шта је у томе лоше, али није ни битно. Ово је толико уобичајено да стварно није вредно даље приче. Пре пар година онај радикал, Тодоровић је на седници Скупштине нешто прозвао ненада Чанка, а овај је устао и рекао: Али господине Тодоровићу – Вама смрде ноге!
Ово што Ви радите је у длаку исто. Довиђења.
“Читао сам Ваше текстове и изгледали су ми вредни пажње. Ваше коментарисање, текста који је написао Небојша, није било на истом нивоу.”
Можда би боље разумели мој коментар, ако би ово заједно читали. Наравно, да је могуће Ваш коментар схватити и као рекламирање. Ја нисам знао, да посоји сајт ПРЕВРАТ. Па сам погледао. Нисам знао, да га Ви водите. Као што рекох, истина буди лоше у човеку. Шта сте све на мој рачун написали!!!
“Читао сам Ваше текстове и изгледали су ми вредни пажње.”, са посебним освртом на перфекат: “изгледаЛИ”. Више Вам “не изгледају” након што сте утврдили да се по неком питању не слажем са г.Малићем? Зар то није мало комунистички? Знате оно: “Књигу нисам читао али се од ње одлучно ограђујем…”.
Маните се човече Преврата и мојих текстова, реците шта Вам се свиђа у Небојшином тексту а против чега тачно сте у мом првом коментару. Није лепо користити туђи балконза јутарње истресање сопствених крпара.
Драгославе, имаш право да ти се не свиђају моји текстови. Имаш право и да мислиш да је проблем у народу. Али и ја имам право да тако не мислим. Сећам се наше разлике у мишљењима по питању оне поштене конобарице. Паметном доста.
Данас нађох овај текст новинара са КиМ; чисто сумњам да је икада видео мој текст око којег се овде споримо, али се бар мени чини да има сличну структуру, полазишта – и закључак. Просудите сами.
Нисам знао, које време, да употребим, па сам употребио прошло време. Ако нисте разумели, покушаћу поново. Ваше текстове сам СА ЗАДОВОЉСТВОМ читао. Ваш коментар није на нивоу текстова. У Небојшином тексту ми се свиђа доза оптимизма, док у Вашем коментару има сувише личног и то у односу на Небојшу. Верујем, да је наша преписка показала и нешто од Вашег карактера, који је мени, до сада, био непознат.
Видите, кад неко са десетак хиљада километара удаљености од места где је кризна ситуација сматра да је сасвим јасно зашто неки његови сународници одлазе у Новорусију да би се борили против Украјине, АЛИ МУ НИЈЕ ЈАСНО ЗАШТО НИКО ОВДЕ, У СРБИЈИ НЕ УЗИМА ПУШКЕ У ШАКЕ, ја то доживљавам врло лично па у складу с тим и одговарам.
Наиме, не знам како Ви, али ја сам ветеран ратова из деведесетих и имам два сина – војна обвезника. Било ко у Србији да “узме пушке”, нас тројица бисмо били п(р)озвани да учинимо исто. Ако би се неко оружано побунио против режима који штити своје “албанске партнере” шумокрадице, разбојнике и терористе, не видим како би нас могла мимоићи “част” да се придружимо. Јер нама Павковима избегавање борбе једноставно није опција.
Са друге стране, оружана побуна против режима који представља државу (јер није успостављен државним ударом или инсталиран споља, већ су га грађани извикали на “изборима” које подсетићу – нисте хтели да бојкотујете никако друкчије до апстинирањем) је тешко кривично дело, за чије учеснике су у случају да режим победи запрећене озбиљне казне.
Најмање што онај ко у овом односу снага заговара “узимање пушака” може да учини, то је да дође овамо и поведе побуњенике тамо где мисли да треба и на начин за који мисли да је најефикаснији, са савезницима за које не сумња да ће се однекуд појавити.
Дакле то јесте лично, а Ви, када већ толико залежете за Малићево виђење “стања ствари” прузмите на себе ово за шта прозивам њега, па да на тапет ставим Вас. Јер интернет и Стање ствари ипак нису плот на који може да се качи било шта, нека одговорност према изреченом/написаном ипак мора да постоји.
Тек сам сада схватио о чему се ради. Хвала Вам. Мој проблем је, што нисам буквално схватио последњу реченицу у Небојшином тексту. Имао сам утисак, да је “а пушке се не лаћају…” само израз, који нас позива на акцију, борбу, удруживање и слично.
“…само израз, који нас позива на акцију, борбу, удруживање и слично.”
Небојша Малић је толико образован и искусан у овоме што ради да – ако је рекао “пушка”, онда је на пушку и мислио. У Новорусију нико није отишао да се бори на неки недефинисани начин, да се удружује у акције прављења оригамија, већ да се на тачно одређен начи и тачно одређеним средствима бори за оно што мисли да је исправно. Исто тако, аутор је сасвим сам сигуран – свестан и одговорности за јавно изречено/написано, нарочито када се зна да ово читају како добронамерни тАко и злонамерни људи, они који схватају шта пише између редова, као и они који немају обичај да траже скривени смисао већ се држе изреченог/написаног к’о пијан плота. Мрзим кад морам да цртам поенте али – кључна реч је О Д Г О В О Р Н О С Т.
Тако да нема потребе за наставком овог разговора угодног. Поздрављам Вас.
Уместо “Небојша Малић” ставимо Драгослав Павков. Како бих ја морао да се осећам после свега што сте на мој рачун изговорили. Да схватим, да сте све баш тако мислили и да нисте никакву одговорност имали према написаном? Верујем, да није све потребно буквално читати и да аутор, а и читалац имају нешто слободе у томе.
Пан Павков мене довољно добро познаје да зна како за свако реч апсолутно одговарам – али и да често користим метафоре. Није ми било јасно зашто га је моја последња реченица толико заболела док није објаснио:
“Ако би се неко оружано побунио против режима … не видим како би нас могла мимоићи „част“ да се придружимо. Јер нама Павковима избегавање борбе једноставно није опција.
Са друге стране, оружана побуна против режима који представља државу … је тешко кривично дело, за чије учеснике су у случају да режим победи запрећене озбиљне казне.”
Је ли то разлог што људи неће да бране не слободу – јер су је давно изгубили – него своја основна права, укључив и на живот? Добро, онда. Читао сам и ја Његоша. Сад ми је јасно питање из последње реченице. Ето, научисмо нешто сви.
Ни мањег текста ни више коментара:))
Соколе, ја се све више питам зашто се малтретирам: издаје ме здравље, не зарађујем јер радим на овим стварима, оките ме разноразним епитетима… Потпуно те схватам. Држи се, али је ово само оптатив, а не императив.
@zoran djurovic
Да Вам није криво, што Ваши текстови немају више коментара? Ово је само доказ, да није потребно употребити гомили речи, па и страних, да би текст био занимљив. Неће бити, да постоји аутоматизам у преласку квантитета у квалитет.
Млинар, ово су лепи коментари, када сте духовити.
Иначе, на овом има 28 коментара: http://stanjestvari.com/2014/05/13/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA/. Можда на неком и више…
Ништа нисте укачили… није поента у овоме. Ја на мом фб и пренех Сокола у позитивном смислу. Пренех и његов први одговор у коме се види очајање над слепоћом веселијех Срба. Ви заиста немате душе, да не кажем мозга, јер нешто производите а личи на речи. Не капирате да су нам говна дошла до гуше.
@malic
“Пан Павков “?
@malic
А у каквој колизији је текст кога си линковао са мојим коментарима – ако смем да питам? Шта ти није јасно у: “Синђелић је погинуо на дужности коју је сам изабрао. Исто тако је (можда) рушио и барикаде по наређењу својих шефова, а вероватно би и пуцао у Вас и мене када би му било наређено. Жандари су увек били кербери и ударна песница разних режима, а уздати се у њихов карактер може само онај ко је на власти. Опозиција, ма колико била патриотска – не. ” Недостају гусле да појачају утисак?
И не рече, шта би требало да значи оно “Пан Павков”? Где си ме то сврстао, међу неке Чехе, Пољаке, антиРусе канда?
@ Prevrat
Драгославе,
Жалости ме што си покренуо ову расправу (свађу?) међу (бившим?) пријатељима или познаницима…
Не знам да ли ти нешто лично код деловања Н. Малића смета (ако је тако – дај ја ћу да га замолим да не пише више ништа и да живимо “срећно до краја живота”) или начелно имаш против да они који нису у Србији имају било шта да се питају и/или пишу о Србији? Нешто треће?
Ако је ово друго – ми, Србијанци, нека смо врста рањене звери, која је сада још и завезана, нисам сигуран да добро и исправно видимо стварност, ни ову најближу ни ону нешто даљу. У том смислу, неће нам ништа помоћи ако Сиви соко Н. Малић постане још “један од нас”, истог размишљања, ма колико да нам његови ставови не пријају понекад…
У крајњем случају, да не знаш где аутор живи (а сигурно има таквих доста на Интернету које читаш), да ли би то променило схватање Малићевог текста?
@ Небојша Малић
Небојша,
Оно твоје “пан Павков” је и мени засметало, па молим обојицу да мало сви смиримо лопту и да се сви усредсредимо на АРГУМЕНТЕ а не на то где неко живи.
@ С. Млинаревић, З. Ђуровић
То важи и за остале учеснике расправе, па и да вас двојицу замолим за мало више поштовања према Другом и Другачијем.
ˇ@ domaćin
Prihvatam kritiku i izvinjavam se što sam pokušao da razgovaram.
Lično, mislim da, istomišqenici pevaju ili guslaju jer su zbog jednomislija onemogućeni da vode ozbiqne razgovore i sučeljavaju stavove. ups – gajevica
Неће се поновити, уживајте у биткама које водите. Поздрав свима.
Не знам што је толико жучи просуто поводом овог текста, иако је поента сасвим јасна: полиција укључујући жандармерију спроводила је, између осталих, и неке одлуке Владе које су благо речено у колизији са српским уставом. При томе се мисли на укидање последњих остатака српске државе на северу Косова (ово је само један, најзначајнији случај). Подржавајући ово безакоње према сопственом наорду постали су лакше мете за безакоње других, у овом случају неких Албанаца, чије намере нису, барем мени, до краја познате (не верујем да овакве акције имају неку дубљу политичку позадину). Аутор је текст завршио надахнутим речима али верујем да нико не мисли да је буквално позвао људе да узму оружје у руке и почну да нападају органе власти. Хаос грађанског рата је последња ствар која нам је потребна.
Господин Павков је критиковао то што аутор живи у САД а притом пише са позиција српског национализма. Напротив, у томе не да нема ничег проблематичног него је потребно да такве људе имамо у свим престоницицама, тинк тенковима, универзитетима, новинским редакцијама и другде где се формира став о неком питање, где се формира интелектуална елита и јавно мњење.
Што се тиче пронационалних портала, из ове расправе се изродила једна интересантнта ствар – први пут сам после дужег времена посетио ”Преврат” који сам готово у потпуности заборавио. Такође, још једна ствар у овој расправи која ми није јасна је зашто се сви посипају пепелом како од свог рада немају никакву финансијску корист, како не траже донације (или их траже а не добијају) или да им ови или они ништа нису дали. То што у нашој јавности не постоји пракса да се донацијама или претплатом финансирају медијски и/или аналитички портали (или било шта што не морамо да платимо силом закона или физиологије) ја пре видим као проблем и делимични узрок што се рад пронационалних медија не подигне на један виши ниво а не нешто чиме би требали да се хвалимо.
Драгославе, претпоставио сам на основу оног “текбирења Русија акбар” да би “пан” приличило. Има право домаћин, није био ред. Моје извињење.
Мада опет, нити ја коме оспоравам право да мисли и дела како му драго, нити кога позивам да чини било шта што ја лично нисам спреман да учиним сам. Рат не призивам – далеко било! Својевремено сам писао о интернету као “калашњикову нашег доба” за слободу говора; ту “пушку” свако може и треба да узме у руке.
Конкретно, изузетно ми се допала она идеја о бојкоту што видех код тебе на Фејсбуку пре неки дан. Може ли то да се преточи у неки текст, па да пренесемо? Ко зна, можда се “прими”. Далеко је смисленије од поливања леденом кофом…
@небојша;
“изузетно ми се допала она идеја о бојкоту што видех код тебе на Фејсбуку пре неки дан. ”
То је старо http://wp.me/p1SoCk-4xc и у оно време имало је повод. Као и обично, није наишло ни на какав одзив јер Срби најбоље обожавају да пазаре на “одложено” и буду виђени са пуним колицима (да комшије поцркају од зависти) а то је немогуће ако купују на пијаци или у малим, приватним бакалницама иза ћошка.
Уосталом, све ће доћи на своје место кад се сибирска мечка пробуди и поослобађа сву своју браћу (и сестре) тако да нема потребе да се деранжирамо бојкотима и којекаквим индиј(ан)ским беспослицама.
Или простије – ми више волимо Кока Колу него што мрзимо САД, и више волимо Вегету него што се гнушамо Хрватске. Зато нема смисла дангубити са некаквим текстовима; вас пар који их читате и без њих знате шта мислим о целој ствари тако да …
Мислим да ови што су ” остали” не осјћају довољно јаку потребу за том пушком јер их ближа историја учи да од тога нема ништа .Сваки пут дођу још гори а и већина народа се укњижило у разне партије а буранију свакако ко шиша .Једноставно и оно мало Срба који би шта да раде је залегло у неку летаргију и чекају да неко други уради посао за њих.
Мада и гомила страних агената (политичара) одлично одигравају своју улогу батине а мркве у облику ЕУ ни на видику … Надамо се да ће магарац изгурати и ово у животу.