Концентрисани адреналин
Јао, овај добија посебне коктеле, не добијам ама баш ништа. Ујутру попијем једну таблету Ц витамина и ништа више. Не узимам креме за сунчање, не држим дијетe, што се види, ништа, То је до мозга, то је до адреналина, то је до енергије, то је до жеље. До жеље да побеђујете, до жеље да идете напред, да гурате земљу напред, да остављате дела иза себе. Само до тога. Некада, када сам био млађи, када сам могао и да седим са друштвом и да попијем више, само ја не бих био пијан, или можда још један или двојица у друштву. То је ствар концентрације, како да вам кажем. Ствар је ваше главе.

Александар Вучић, председник Србије, обилазећи Србију
Више изјава на izjave.net
У беседи коју сам имао (не)срећу јуче да слушам није се причало овако, акценат је био на Богородичиној „слободној вољи“ – а није био на Промислу и на објашњењу да је Богородичина слободна воља заправо изразжена у потчињавању Божјој:
„Pravilno i tacno ispunjavanje Bozije volje nije moguce bez poznavanja sudova Bozijih. Sta su Bozije zapovesti? To je Bozija volja, koju je Bog objavio ljudima da bi se rukovodili u svom delovanju, a ono zavisi od njihove slobodne volje. Sta su sudovi Boziji? To su dejstva ili dopustenja Bozije volje, na koja covekova slobodna volja nema nikakvog uticaja. Da bi potpuno ispunio Boziju volju, covek, ocigledno, mora da zauzme pravilan stav i prema Bozijim zapovestima i prema Bozijim sudovima.“
(SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV, ASKETSKI OGLEDI)