Redakcija e-novina koja je pre mnogo godina stala na stranu Stanka Subotića, znajući još onda da je reč o montiranom procesu od strane države koju su vodili Milošević, Koštunica i Tadić – ima zadovoljstvo da javi: Stanko Subotić oslobođen je optužbi u Specijalnom sudu u Beogradu
“Posle sedam godina farse od suđenja oslobađajuća presuda je bila jedini logičan i očekivani ishod ovog procesa”, izjavio je Subotić neposredno po izricanju oslobađajuće presude. On je dodao da tužilaštvo ne samo da nije ponudilo nijedan validan dokaz koji bi njega doveo u vezu sa delima koja su mu stavljana na teret u montiranoj optužnici, već da je i odbrana nedvosmisleno dokazala i dokumentovala njegovu nevinost.
“Falsifikovane fotokopije i lažni iskazi svedoka nisu mogli biti validni zakoniti dokazi koji bi potkrepili lažnu montiranu optužnicu. Razloge zbog čega su ti svedoci lagali zna samo tužilaštvo”, rekao je Subotić ukazujući na polaznu tačku neke buduće istrage o hajci koja je brutalnom zloupotrebom državnih isntitucija vođena protiv njega punih sedam godina.
Prema obrazloženju predsednika sudskog veća Dragana Miloševića, postupajuće sudije su jednoglasno donele odluku da se Stanko Subotić i ostali optuženi u celini oslobađaju optužbi koje su im stavljane na teret u optužnici. Sudsko veće je ustanovilo da tužilaštvo nije uspelo da dokaže konstrukciju optužnice koja je Subotića teretila da je zloupotrebom ovlašćenja u privredi, ranije službenog položaja, a zarad šverca cigareta i sticanja protivpravne imovinske koristi organizovao kriminalnu grupu.
Veće je ustanovilo da tužilac Saša Ivanić ne samo da nije dokazao postojanje organizovane kriminalne grupe, već ni da se, prema priloženim dokazima, ne može utvrditi direktna niti indirektna veza Subotića sa krivičnim delom koje mu se u optužnici stavljalo na teret.
Sudija Milošević je najpre objasnio odluke suda da se uprkos prigovorima odbrane proglasi nadležnim u ovom slučaju kao i pitanje retroaktivne primene zakona koji je stupio na snagu mnogo nakon dela koja su pominjana u optužnici. Veće je konstatovalo da, iako postoje izvesne sumnje da je retroaktivna primena prava u suprotnosti sa odredbama važećeg ustava, sam Ustavni sud ipak u nekoliko ranijih spornih slučajeva potvrdio da je ova vrsta retroaktivne primene prava dozvoljena.
U proj tački optužnice koja se odnosila na dela koja su navodno izvršena 1995. godine sud je konstatovao da je za ta dela nastupila relativna zastarelost zbog čega uopšte nije ni razmatrao dokaze koji su u vezi sa tim periodom podneti. Razmatrajući pak dokaze tužilaštva, a koji se odnose na 1996. godinu, Veće je navelo da po nalogu Apelacionog suda u dokazni materijal nije moglo da uvrsti sporni iskaz Đorđa Subotića, koji je od strane policije tokom istrage bio uzet na nezakonit način. Odbrana je i tokom prvog suđenja više puta upozoravala da je taj iskaz bio lažan i fingiran kao deo montirane optužnice. Pošto ranije sudsko veće, pod očiglednim političkim pritiscima, ove opravdane primedbe odbrane nije uvažilo, to je kasnije ipak učinio Apelacioni sud, a pre nekoliko dana to je potvrdio i Vrhovni sud nakon što je tužilaštvo, u očajničkom pokušaju da se izbori za osuđujuću presudu, pokrenulo postupak za zaštitu zakonitosti koji je najviši sudski organ konačno odbio.
Ceneći validnost i kvalitet dokaza koje je podnelo tužilaštvo, sudsko veće je ukazalo da se ne može utvrditi nedvosmislena veza između šverca cigareta koji se događao u to vreme i poslovanja Subotićeve firme “Mia” iz Uba koja je legalno obavljala poslove veleprodaje cigareta u svojim frišopovima. Sud je ukazao i na svedočenje Brane Peševskog koji je, kao bivši službenik “Makedonija tabaka” objasnio kako je u to vreme tekla gotovinska isplata za kupljene cigarete, što je bila praksa koja je nastupila kao posledica sankcija koje su tada postojale.
Sud je kao klučne i najkvalitetnije u ovom predmetu ocenio dokaze koje je u vidu originalnih dokumenata sudu podneo Jordan Ristovski bivši likvidacioni upravnik komapnije Makedonija tabak. Ristovski je sudu doneo originalna dokumenta, čiju su validnost potvrdili i zvanični makedonski državni organi, a koja su nedvosmisleno dokazala da je fantomska firma “Success”, za koju je tužilaštvo tvrdilo da je u vlasništvu Stanka Subotića, zapravo bila pod kontrolom bezbednosnih službi Vojske Jugoslavije. Sudija Milošević je naglasio da je ovo jedini originalni dokument koji je kao dokaz dostavljen sudu tokom ovog suđenja koje je inače obeležilo obilno korišćenje fotokopija od strane tužilaštva. Sud je na ispravan način protumačio i odgovor Ministarstva odbrane koje je saopštilo da nema podataka o fantomskoj firmi i švercu cigareta tokom devedesetih za potrebe Vojske Jugoslavije. Iz same činjenice da Minsitarstvo nije kategorički negiralo postojanje takve firme, sud je ispravno zaključio da je makedonska dokumentacija verodostojna.
Sud je istovremeno odbacio i zamerke tužilaštva u pogledu zakonistosti načina na koji je ta dokumentacija pribavljena, ocenjujući da je ona Ristovskom, kao likvidacionom upravniku, bila dostupna na zakonit način.
Govoreći o jemstvu koje je prošlog leta odobrio za subotića, sudija Milošević je pojasnio da se na takav potez odlučio u trenutku kada je Interpol doneo odluku da ukine poternicu za Subotićem što je bio jedinstveni slučaj koji gotovo da nije zabeležen u dosadašnjoj praksi. Tu odluku Interpola Subotić je, u izjavi za e-novine, okrakterisao kao jasan znak da je čitava Evropa bila svesna farsičnosti montiranog procesa koji se protiv njega vodio u Beogradu.
U tim okolnostima, sudija Milošević je doneo jedinu moguću ispravnu odluku da Subotiću omogući da umesto u medijima, svoju odbranu iznese pred sudskim većem čime mu je omogućeno samo ono što mu je kao osnovno građansko pravo zagarantovano Ustavom Srbije.
Политика: Суботић ослобођен због застарелости
Суд одбио оптужбу јер је утврдио да је застарело кривично гоњење Станка Суботића за злоупотребу одговорног лица, док за организовање криминалне групе за шверц цигарета није било доказа, па је 14 оптужених ослобођено
Специјални суд у Београду јуче је, због застарелости, одбио оптужбу против бизнисмена Станка Суботића Цанета, која га је теретила за злоупотребу положаја одговорног лица, почињену шверцом цигарета 1995. и 1996. године, чиме је прибављена незаконита корист од око 28 милиона евра. Истом пресудом суд је Суботића ослободио оптужбе да је организовао криминалну групу за кријумчарење цигарета са још 13 особа, јер за то није било доказа.
Станкo Суботић Цане (Извор: Политика)
Суд је сматрао да је према одредбама новог Кривичног законика, према коме је оптужба прошле године преквалификована са злоупотребе службеног положаја на злоупотребу одговорног лица, рок за застарелост 10 година. Због тога је, како је образложио председавајући судија Драган Милошевић, застарелост наступила 2006. године, односно пре 7. јуна те године, када је покренут кривични поступак.
Суд је одлучио да трошкови седам година дугог поступка падају на терет буџета Србије, а тужилаштво је најавило жалбу на пресуду.
Ово је епилог поновљеног првостепеног поступка у једном од најстаријих предмета Специјалног суда, а коначну реч даће Апелациони суд.
„Тужилаштво је понудило доказе о шверцу цигарета, али се суд њима није бавио због застарелости кривичног гоњења. Став је већа да су постојали докази одређеног квалитета, али нећемо добити одговор на питање да ли би они били довољни за осуђујућу пресуду. Суд је уверен да су оптужени Михаљ Кертес, Стеван Бановић, Небојша Николић и други починили неке незаконите радње, али није било доказа за навод оптужбе да су то предузимали у корист Суботића. Суд није могао да их осуди по овако постављеној оптужници”, рекао је судија Милошевић.
Судско веће је, на основу документације добијене из Македоније од предузећа „Македонија табак”, утврдило да су цигарете продаване фирми „Сукцес” из Новог Сада која је у то време била под контролом Војске Савезне Републике Југославије, а не под контролом Станка Суботића. Суд није придавао значај признаницама које доказују плаћање Суботићеве фирме предузећу „Македонија табак” јер се, како је рекао судија, ниједан износ није подударао са износима наведеним у оптужници. Суд, како је образложено, није стекао закључак о несумњивој кривици Станка Суботића. Утврђено је да је Суботићева фирма „Миа Уб” имала дозволу за рад.
Председник већа осврнуо се и на прву првостепену пресуду којом је Суботић осуђен на шест година затвора. Он је указао да је постојала велика разлика у доказном материјалу у време када је окончан тај поступак у односу на оно што је суд имао током поновљеног суђења.
„У време када је донета прва пресуда, кривична дела из 1995. године нису била застарела. Суд у првом поступку није имао документацију из Македоније, као ни исказ сведока Ивана Ристовског. Желим да истакнем да ово веће, као ни претходно, али ни тужилаштво, нису били под било каквим политичким утицајем”, саопштио је судија.
Поред Суботића, оптужби су ослобођени Михаљ Кертес, бивши директор Савезне управе царине, као и оптужени међу којима су и радници царине, МУП-а и државне безбедности Стеван Бановић, Никола Милошевић, Милан Ранковић, Небојша Николић, Милан Милановић, Јовица Ранђеловић, Драги Додевски, Милован Попивода, Миодраг Завишић, Мирослав Пешић, Лука Ненадић, Ивана Олујић и Ивана Крчмаричић.
Суботић је средином септембра прошле године први пут изнео своју одбрану пред судом када је негирао оптужбе да је организовао криминалну групу која је кријумчарила цигарете, тврдећи да је поступак против њега монтиран како би му политичари изнуђивали новац. Њему се до тада судило у одсуству јер је до јула 2013. био недоступан правосудним органима Србије. Тада му је одлуком суда укинута потерница, а притвор замењен јемством.
Седам година био је у бекству, од покретања истраге за шверц цигарета у Србији 2006. године до полагања јемства.
Одлукама Специјалног суда Суботићу су привремено одузете некретнине и локали у Србији и Црној Гори и те одлуке остају на снази до правоснажног окончања поступка.
Јемство
Судија Милошевић рекао је да је он пре годину дана донео одлуку да се прихвати Суботићево јемство од 538.000 евра за укидање притвора и могућност одбране са слободе.
„Догодило се нешто што нисам доживео у досадашњем судијском искуству. Интерпол ме је обавестио да су суспендоване све међународне потернице за Суботићем без икаквог образложења. То је значило да он може да путује по целом свету, сем у Србију, и то је заслуга његовог правног тима. Суд је сматрао да треба да се прихвати јемство јер српски органи другачије не би могли да дођу до Суботића”, рекао је судија.
„Седам година фарсе”
„После седам година вођења фарсе, ово је била једина логична одлука која се могла очекивати. Могли сте видети шта су били докази тужилаштва. То је била компилација фалсификованих фотокопираних докумената и лажних сведока који су наговорени да лажно сведоче, као и доказа који су у току ових годину дана донети у суд и који су показали да ја немам везе са овим кривичном делом”, рекао је окупљеним новинарима Станко Суботић после изрицања пресуде.
„Ова фарса је била исконструисана од политичара, првенствено од кабинета Војислава Коштунице, па до Бориса Тадића, са циљем да се стравичном медијском кампањом прикрије намера да будем рекетиран и да ми се отме имовина”, казао је Суботић.
Тужилаштво најављује жалбу
Специјални тужилац Миљко Радисављевић најавио је жалбу на јучерашњу пресуду.
„Сматрамо да закључци суда не стоје. Наша је оцена да се суштински ништа није променило у новом поступку, да исти докази стоје и данас, што ћемо покушати да докажемо у жалби”, казао је тужилац.
Тужилаштво за организовани криминал тражило је у завршној речи да суд Суботића осуди на казну од осам година затвора, а за његове сараднике тражене су казне од две до шест година затвора. Предложено је да се Суботићу трајно одузме имовина укупне вредности од око 56 милиона некадашњих немачких марака и шест милиона америчких долара, за колико је кријумчарењем дувана оштећен државни буџет.
Доротеа Чарнић
Блиц: Цане сад тужи Србију за 80 милиона евра
Станко Суботић је, по свему судећи, знао да ће бити ослобођен оптужбе да је узео милионе од шверца цигарета.
Он је још пре јучерашње ослобађајуће пресуде тужио државу за накнаду штете због одузимања фирме „Футура плус“ и тражио одштету од невероватних 80 милиона евра, открива „Блиц“.
– Суботић тражи и да му се врати 100 хектара земљишта код Аеродрома „Никола Тесла“. Спреман је да се нагоди с државом и за мању суму. Прихватио би 20 милиона евра – каже извор „Блица“.
Адвокат Радослав Тадић, који брани Суботића, каже за „Блиц“ да не зна ништа о одштетном захтеву.
Специјални суд је јуче ослободио Суботића за шверц цигарета. Такву пресуду је очекивао и Суботић, што се видело из његовог понашања приликом изношења завршних речи, када је лежерно слушао како тужилац хоће да га пошаље у затвор на осам година.
Цане је и јуче био смирен. С рукама скрштеним на леђима, без узбуђења, слушао је пресуду. Након тога је славодобитно поручио новинарима: „Таква пресуда је очекивана и једино могућа“.
Драган Милошевић, председник трочланог већа судија, оценио је да је шверц цигарета из 1995. застарео, док за кријумчарење из 1996. није било доказа.
– За ово застарело дело тужилаштво је и прикупило највише доказа. Шта би било да није застарело, нећемо се сад изјашњавати – рекао је судија.
Он је напоменуо да апсолутна застарелост за шверц из 1996. наступа 2016, али да за то нема довољно доказа, и да се не могу користити докази за кријумчарење из 1995.
Судија је нагласио да није коришћен исказ Ђорђа Суботића јер је Апелациони суд оценио да није узет по закону. А Ђорђе Суботић, који је као припадник паравојске у Хрватској чувао магацине с цигаретама, причао је о заробљавању у Руменци финансијских полицајаца који су открили шверцоване цигарете.
Судија Милошевић је рекао да је веће поверовало сведоку одбране који је донео документа у којима се наводи да је предузеће „Саксес“ било под контролом Војске Југославије, а не Суботића. Преко те фирме је и ишао увоз цигарета 1996.
Судија је рекао да је ова пресуда различита од претходне, којом је Суботић осуђен на шест година, јер су се у међувремену неке ствари промениле. Он је нагласио да није било политичког притиска у том случају.
Вук З. Цвијић/ Мома Илић
Суботићев адвокат: Суботић није тужио Србију
БЕОГРАД – Станко Суботић није поднео тужбу за накнаду штете против Републике Србије, саопштио је данас његов пуномоћник, адвокат Радослав Тадић који је истовремено оптужио дневни лист ”Блиц” да својим писањем позива на јавни линч против Суботића.
Суботићу је због тога угрожена сигурност и мораће да тражи заштиту од надлежних државних органа, наведено у саопштењу његовог адвоката достављеном медијима.
Адвокат Тадић се у саопштењу осврнуо на текстове у јучерашњем издању Блица – „Цане сад тужи Србију за 80 милиона евра”, са наднасловом „Скандал: Станко Суботић није шверцер”, и „Цане ослобођен, тражи 80 милиона евра од државе”, са наднасловом „Суд опростио Станку Суботићу шверц цигарета”.
„У наведеном чланку објављена је измишљена, неистинита и крајње злонамерна ‘вест’, коју ‘открива’ Блиц, не наводећи при том никакав извор, да је Станко Суботић, дан пре објављивања пресуде којом је ослобођен оптужбе, тужио Републику Србију захтевајући накнаду штете у износу од 80 милона евра.
Такву лаж ”Блиц” је објавио, иако је пуномоћник Станка Суботића, у телефонском разговору обављеном дан пре објављивања чланка, новинару ”Блица” Вуку Цвијићу рекао да за такву тужбу први пут чује и да би он, као генерални пуномоћник Суботића, за исту морао знати”, наведено је у саопштењу адвоката Тадића.
Како је оценио Тадић, Блиц „очигледно очајан” због ослобађајуће пресуде, називајући судску одлуку скандалом, у поменутом чланку „покушава да уз помоћ недозвољеног доказа, белешка СУП-а прибављена од сада покојног Ђорђа Суботића, који је правоснажним решењем суда издвојен из списа, ‘докаже’ неправилност пресуде, не марећи при томе што се у наведеној белешци уопште не помиње име Станка Суботића”.
Он додаје и да Блиц, грубо кршећи претпоставку невиности, у наведеном чланку позива два криминолога и једног адвоката који коментаришу да је поступак исполитизован, да је пресуда веома интересантна и да су пресудом изненађени иако, како каже, са самим предметом немају никакве везе.
„Из свега изложеног се може закључити да поменути чланак Блица представља очигледан позив на јавни линч Станка Суботића који се ‘дрзнуо’, и поред тога што је ‘скандалозном’ пресудом неосновано ослобођен оптужбе, да од Државе потражује штету у износу од чак 80 милиона евра”, сматра Тадић.
Према његовим речима, на тај начин Блиц сугерише читаоцима да „тиме што му је ‘опростио’ шверц, суд није у стању да се избори са Станком Суботићем, због чега народ и улица треба да узму ствар у своје руке и да му пресуде онако, како он то, по мишљењу Блица, заслужује”.
Тадић је указао да је таквим писањем Блица угрожена сигурност Станка Суботића и његове породице, због чега ће, како је нагласио, бити принуђен да од таквог „злонамерног и противзаконитог поступања Блица и њему сличних” затражи заштиту од надлежних државних органа.
„Станко Суботић против Републике Србије није поднео никакву тужбу за накнаду пштете, што не значи да после правоснажности пресуде такву тужбу неће поднети против свих оних, укључујући и Блиц и његове новинаре, који су му грубим кршењем закона, причинили штету у протеклих седам година, колико траје овај монтирани кривични поступак”, поручио је адвокат Тадић, пуномоћник бизнисмена Станка Суботића.
Танјуг
E-novine: Poziv na linč Stanka Subotića
Ne prihvatajući notornu činjenicu da je montirana optužnica protiv Stanka Subotića nepovratno srušena pred Specijalnim sudom u Beogradu, ostaci medijske mafije, koja je poslednjih osam godina verno služila odmetnutim policijskim, pravosudnim i političkim strukturama, organizovali su pravu vikend hajku protiv svoje omiljene žrtve, iznoseći novi set laži o Subotiću i otvoreno osporavajući jedinu moguću odluku koju je, u vidu oslobađajuće presude, sudsko veće donelo. U histeriji nastaloj usled panike onih koji su, zarad ostvarenja kriminalnih interesa, čitav slučaj Subotić svojevremeno i konstruisali, očekivano je prednjačio mafijaški tabloid “Blic” i njegov honorarni uposlenik, “novinar” Vuk Z. Cvijić, poznat kao portparol smenjenog načelnika UKP Rodoljuba Milovića Papaje, ali i još uvek nesmenjenih tužilaca Saše Ivanića i Miljka Radisavljevića.
Pokušavajući da zamuti kristalno jasne činjenice koje je u svojoj odluci prezentovalo i sudsko veće konstatujući da Stanko Subotić nije kriv ni po jednoj tački iz montirane optužnice, mafijaški tabloid Blic je, po već uhodanoj matrici, prvo silovanjem činjenica, tendencioznim izveštajima i pogrešnim interpretacijama, a zatim i brutalnim izmišljanjem nepostojećih “informacija” o Subotiću, serijom novih tekstova nastavio svoj debelo naplaćeni krstaški rat protiv Subotića.
Sledeći uhodanu matricu, Blicov novinar na specijalnom zadatku, Vuk Z. Cvijić, prvo je u samom naslovu izveštaja sa izricanja presude odluku suda nazvao skandaloznom, da bi potom, uz pomoć kontroverznih sagovornika i manipulacijom njihovim odgovorima, presudu nazvao ispolitizovanom. Zanimljivo je da prethodnu presudu, donetu pod očiglednim i neskrivenim pritiskom režima Borisa Tadića, Cvijić i Blic ni jednom jedinom rečju nisu dovodili u pitanje. Zanimljivo je da čak i razlozi koje je Apelacioni sud kasnije naveo u odluci o obaranju te političke presude, u Cvijićevim i Blicovim izveštajima sa suđenja tokom montiranog procesa nikada nisu ni pomenuti!
Pošto je već u izveštaju osporio zakonitost zvanične sudske presude, Cvijić je već sledećeg dana proširio radijus svojih optužbi i to brutalno izmisljajući “vest” o nepostojećoj tužbi Subotića protiv države Srbije i navodnom odštetnom zahtevu od 80 miliona evra, ali i ponuđenoj nagodbi od “svega” 20 miliona. Tako je, u skladu sa besmislenim zapažanjima iznetim u izveštajima sa završne reči tužioca i samog Subotića, Vuk Z. Cvijić ponovo neinteligentno zaključio kako je Stanko Subotić “po svemu sudeći, znao da će biti oslobođen optužbe da je uzeo milione od šverca cigareta”. Cvijić je ubrzo nakon početne tvrdnje otkrio i svoj pravi motiv, ali i smehotresne razloge za svoj idiotski, ali itekako maliciozni zaključak.
“Specijalni sud je juče oslobodio Subotića za šverc cigareta. Takvu presudu je očekivao i Subotić, što se videlo iz njegovog ponašanja prilikom iznošenja završnih reči, kada je ležerno slušao kako tužilac hoće da ga pošalje u zatvor na osam godina. Cane je i juče bio smiren. S rukama skrštenim na leđima, bez uzbuđenja, slušao je presudu. Nakon toga je slavodobitno poručio novinarima: Takva presuda je očekivana i jedino moguća“, napisao je Cvijić, začuđen odsustvom suza i teatralnog čupanja kose kod Subotića u trenutku kada je zastupnik montirane i dokazima nepotkrepljene optužnice, Saša Ivanić, za svoju žrtvu zahtevao kaznu od osam godina zatvora. U interesnoj iznudici i mentalnom rastrojstvu Cvijić nije uspeo, ili se samo pravi da nije, čak ni da razume da se iza Subotićevih očekivanja nije krilo to što je sigurno znao kakva će presuda biti, već iznad svega to što je znao da optužnica ne samo da nije potkrepljena validnim dokazima, već naprotiv, da su odbrana i svedok koji se sam prijavio sudu, nedvosmisleno dokazali njegovu nevinost, što je kasnije, u svojoj oslobađajućoj presudi, konstatovalo i sudsko veće. Upravo zbog tih saznanja, a ne nekakvih skrivenih dilova koje imputiraju mafijaški medijski glasnogovornici, Subotić je presudu ocenio kao očekivanu i jedino moguću.
Cvijić se, međutim, u svojim opsesivnim konstrukcijama nije zaustavio samo na tendenciozno interpretiranim Subotićevim rečima, mirnom izrazu lica i skrštenim rukama, već je nastavio sa bestijalnim izmišljotinama objavljujući kao vest nešto što se, van glava njegovih mafijaških gazda, u realnosti nigde više nije dogodilo.
“On (Subotić) je još pre jučerašnje oslobađajuće presude tužio državu za naknadu štete zbog oduzimanja firme ‘Futura plus’ i tražio odštetu od neverovatnih 80 miliona evra. Subotić traži i da mu se vrati 100 hektara zemljišta kod Aerodroma ‘Nikola Tesla’. Spreman je da se nagodi s državom i za manju sumu. Prihvatio bi 20 miliona evra”, izmislio je Papajin i Ivanićev “novinar” Vuk Z. Cvijić, pozivajući se na, takođe izmišljeni, “neimenovani izvor” Blica. Ono što je potplaćeni ili ucenjeni Cvijić u svojoj grozničavoj hajci očigledno prevideo, jeste sitnica da Subotić ne samo da još uvek nije podneo tužbu protiv države Srbije, već i da sporno zemljište niko nema potrebe da mu vraća pošto je ono njegovo i nikada mu nije ni bilo oduzeto. Bilo je, naravno, pokušaja u vreme Borisa Tadića da se to uradi, u kojem su prednjačile banke pod kontrolom tadašnjeg režima, ali osim zabrane otuđivanja imovine, zemljište mu ipak nije bilo oduzeto. Da je Blicu i Cvijiću sve to ne samo moglo, već i moralo biti poznato, najbolje svedoči i demanti koji je tom mafijaškom glasilu uputio Subotićev pravni zastupnik Radoslav Tadić, koji Ringijerov dnevni list pod dirigentskom palicom Veselina Simonovića, uprkos izričitoj zakonskoj obavezi, ipak nije objavio.
Za razliku od zemljišta, kompanija “Futura plus” mu je oduzeta pomoću nezakonite političke odluke o stečaju i za štetu koja je Subotiću tom prilikom učinjena odgovorni će morati da snose predviđene zakonske posledice. Od toga ih neće spasiti ni Blic, ni Vuk Z. Cvijić niti bilo koji plaćeni portparol koji bi zloupotrebom javne pisane reči pokušao da utiče na donošenje konačne presude pred Apelacionim sudom.
Pritisak na Apelacioni sud
Da se iza površnih opservacija i brutalnih izmišljotina krije očigledni pokušaj pripreme terena za kampanju čiji je osnovni cilj kontinuirano vršenje pritiska na Apelacioni sud prilikom razmatranja najavljene žalbe korumpiranog specijalnog tužilaštva i donošenja konačne presude u ovom predmetu, nedvosmisleno je potvrđeno trećeg dana Blicove vikend hajke kada je Cvijić “analizirao” montirane dokaze tužilaštva i UKP koje sud, prema slovu zakona, nije smeo da razmatra.
Cvijiću je pri tome, zasmetao izostanak nezakonito uzetog iskaza Đorđa Subotića, koji su zaobilaženjem zakonom propisane procedure uzeli pripadnici UKP pod direktnom kontrolom Rodoljuba Milovića Papaje, kojima je neposredno rukovodio njegov kasniji zamenik Bogdan Pušić. Cvijić je, u beznadežnom pokušaju da stvori privid kako je taj iskaz bio od odlučujućeg značaja za osudu Subotića, ustvrdio da je odlukom Vrhovnog suda bilo naloženo da se taj iskaz uvrsti u dokazne spise iako je istina potpuno drugačija. Naime, samo nekoliko dana pred donošenje presude, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti koji je tužilac Saša Ivanić podneo u pokušaju da ovaj nezakoniti i od strane korumpiranog UKP fingirani iskaz nametne kako legitimni dokaz u postupku, čime je najviša sudska instanca podržala odluke Apelacionog suda i postupajućeg sudskog veća.
Pored tog čisto procesnog aspekta priče, Cvijić je prevideo i okolnost da se čak ni u tom spornom i nezakonitom iskazu ime Stanka Subotića nigde ne pominje, zbog čega čak i da je, uz kršenje zakona, taj iskaz i korišćen, presuda ne bi bila drugačija. Ovu činjenicu Cvijić je, otkrivajući ko stoji iza njegovog pisanja, stidljivo indirektno priznao u poslednjoj rečenici svog teksta navodeći da u Specijalnom tužilaštvu smatraju da taj iskaz nije bio od odlučujućeg značaja za sam proces. Zašto je onda Cvijiću bilo bitno da taj iskaz navede u svom spisku “dokaza protiv Subotića koje je sud odbacio” poznato je samo njemu i njegovim nalogodavcima iz korumpiranog i očigledno instrumentalizovanog Specijalnog tužilaštva.
Cvijiću i njegovim stvarnim šefovima zasmetalo je i to što su optužbe za 1995. godinu od strane sudskog veća proglašene zastarelim, što je prema slovu zakona više nego jasno. Zasmetalo im je i to što su sudija Dragan Milošević i njegovo veće poverovali u originalnu dokumentaciju iz Makedonije koju je sudu doneo i predočio Jordan Ristovski, svedok koji se sam prijavio sudu sa dokumentacijom od značaja za postupak koji se vodi i utvrđivanje prave istine.
Pri tome, neobavešteni i od strane tužioca Saše Ivanića instrumentalizovani Cvijić, preneo je notorne laži da autentičnost originalne dokumentacije nije potvrđena od strane makedonskih državnih organa kao i da je sam Ristovski na sudu, navodno izjavio da je dokumentaciju ukrao, što je nečuvena izmišljotina! Sama činjenica da su zvanični državni organi Makedonije potvrdili funkciju koju je Ristovski obavljao, uz dokumentaciju koju je doneo, bili su više nego dovoljni dokazi da je reč o autentičnim papirima. Uostalom, tužilac je imao mogućnost da, umesto besmislenog osporavanja zakonitosti načina na koji su pribavljeni dokazi koje je u sud donelo privatno lice iz druge države, od suda zatraži veštačenje u cilju utvrđivanja njihove autentičnosti. Znajući da je dokumentacija u potpunosti autentična tužiocu Ivaniću to, naravno, nije palo na pamet da uradi.
Na kraju, posle debakla koji je doživela pred Specijalnim sudom, ovoj kriminalnoj družini preostalo je jedino da svoj konačni krah pokuša sprečiti iznova pokrenutom kampanjom, koja će se, u nedostatku institucionalne podrške od strane političke vlasti, sve više bazirati na očiglednim izmišljotinama. S obzirom da će ovakav pristup samo ubrzati razotkrivanje Cvijićevih i Blicovih stvarnih nalogodavaca iz senke, ostaje nam samo da medijskoj mafiji poželimo punu doslednost i istrajnost u ovom nečasnom poslu. Uostalom, vreme za njihovu odgovornost neumitno se približava i tu neminovnost ni na koji način neće biti u stanju da spreče.
Marko Matić
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар