Нереди у Кијеву су измакли контроли, због чега је Европска унија у обавези да одреагује онако, као што је претходних седмица и најављивала. Пошто је насиље измакло контроли, Украјина мора да се суочи са санкцијама.

Управо се то и догодило. Након консултација на релацији Берлин-Париз-Варшава, из седишта ЕУ је саопштено се Украјини уводе санкције, које обухватају забрану издавања виза и блокирање имовине, онима који су одговорни за насиље у тој земљи.

“Одлука ће бити примењена врло брзо, у наредних неколико сати, а односи се на забрану издавања виза и замрзавање имовине онима који су починили насиље”, изјавила је шефица италијанске дипломатије Ема Бонино, након ванредног састанка шефова дипломатија земаља ЕУ и додала “Донели смо одлуку, у координацији са тројицом министара који преговарају у Кијеву, да што пре, у наредним сатима, ускратимо визе и замрзнемо средства онима који су упрљани крвљу”.

Очекиваној одлуци су претходиле и консултације са председником Украјине, Виктором Јануковичем и лидерима опозиције. Циљ је, како се наводи у Бриселу, да се што пре оконча насиље на улицама, а онда да се коначно крене са решавањем политичке кризе у земљи.

Министри спољних послова Немачке, Француске и Пољске – Франк-Валтер Штајнмајер, Лоран Фабијус и Радослав Шикорски остали су у четвртак у Украјини дуже него што су планирали како би са властима преговарали о смиривању ситуације у Кијеву и изласку из кризе.

У Кијеву се поново гине

У Кијеву је поново дошло до нових, жестоких сукоба између радикалних демонстраната и полиције. Медији преносе да је у сукобима погинуло више десетина, неки, наводно, и од снајперске ватре.

Украјинско Министарство унутрашњих послова позвало је становнике Кијева да не излазе из кућа и не долазе у центар града где су поново јутрос избили жестоки сукоби у којима је, према последњим извештајима, погинуло најмање 25 демонстраната и два полицајца. Окршаји су избили упркос примирју договореном синоћ између председника Виктора Јануковича и лидера опозиције и доласку изасланика ЕУ и Русије да разговарају о кризи која се распламсала ове недеље.

„У овом тренутку боље је ограничити кретање личним возилима и не излазити на улицу. Има наоружаних људи са агресивним намерама на улицама Кијева“, наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова. Агенције стално издају нове извештаје о броју мртвих. Агенција Франс прес наводи да су њени новинари избројали двадесет пет тела на три разна места око Трга независности (Мајдана) у центру Кијева где је главно окупљање опозиције од почетка протеста пре три месеца. Агенција АП исто наводи извештаје својих новинара да су избројали преко 20 тела.

Украјинско министарство здравља је јавило да је убијено седам особа од којих два полицајца у данашњем насиљу док је Министарство унутрашњих послова навело да је један полицајац убијен метком из ватреног оружја. Полиција је јавила да је један снајпериста пуцао на полицајце. Лекари добровољци навели су да је велики број демонстраната убијено само једним метком што указује на деловање снајперисте. „Тринаест демонстраната убијено је само једним метком, нико нема две или три ране“, рекао је један од лекара.

Градоначелник Кијева најавио је да напушта владајућу партију председника Виктора Јануковича после извештаја да је близу 30 људи погинуло данас у борбама између опозиције и полиције у главном граду. Градоначелник Володимир Макејенко навео је да напушта Партију Региона из протеста због овог „крвопролића и братоубилачке борбе“, и да је спреман да учини све да се то заустави. „Морамо се искључиво руководити интересима народа, то је наша једина шанса да спасемо људске животе“, написао је он и додао да ће наставити да обавља своју дужност док год буде уживао поверење народа.

Скривена рука Москве у Украјини

Русија пребацује Западу да се меша у унутрашње проблеме Украјине. Када је реч о кризи у тој земљи, Кремљ се, званично, држи по страни. Међутим, очигледно је да Москва, из позадине, све више повлачи конце.

Одговорност за најновију ескалацију насиља у Кијеву Москва пребацује Западу. „То је ‘директна последица’ западне политике према украјинској опозицији“, саопштило је у уторак (18.2.) руско Министарство спољних послова. У Кијеву је ове седмице дошло до најтежих сукоба демонстраната и полиције од почетка протеста. Иначе, протести су почели крајем новембра 2013. године.

Москва се у случају Украјине држи по страни – у најмању руку званично. Водећи руски политичари не путују у Кијев. Председник Владимир Путин и премијер Дмитриј Медведев не позивају сваки дан сукобљене стране у Украјини на дијалог. Другим речима, Русија не ради оно што раде представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава.

На путовања западних политичара у Кијев у Москви гледају критички. „Не делује ми коректно и пристојно када се свакодневно шаљу емисари“, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров након недавног сусрета са немачким колегом Франком-Валтером Штајнмајером. Председник Путин у јануару је рекао да се Русија у Украјини „неће никада мешати“. Он је пре свега мислио на савете из иностранства.

Посматрачи наводе да је Москва у Украјини активнија него што је била у последњих 20 година – само што Руси утичу мање јавно од Европљана. Руске активности одвијају се на више нивоа. Руси са украјинским политичарима воде разговоре на сопственом тлу. Украјински председник Виктор Јанукович састао се са руским председником Владимиром Путином на церемонији отварања Зимских олимпијских игара у Сочију почетком фебруара. Резултати њихових разговора нису познати. Неколико украјинских министара у јануару је посетило Москву. Украјински министар спољних послова крајем фебруара ће такође посетити Русију

На челу председничког кабинета у Кијеву, од краја јануара је Адриј Клујев. Неки украјински и западни стручњаци верују да је тиме руски утицај на украјинску политику постао већи. Шведски стручњак за Украјину Андерс Аслунд, каже да је Клујев доста близак Кремљу. Аслунд је у интервјуу интернет издању кијевског листа „Украјинска Правда“ рекао да шеф кабинета председника директно сарађује са Владиславом Сурковим. Сурков је Путинов саветник за односе са земљама некадашњим чланицама Заједнице независних држава. То је била политичка и економска заједница 11 земаља бивших чланица Совјетског савеза.

И други саветник шефа Кремља, Сергеј Гласјев, у последњих неколико месеци је активан у односима са Украјином. Гласјев је задужен за интеграцију и постсовјетски простор. У једном интервјуу индиректно је позвао украјинско руководство да примени силу против демонстраната.

Повећан утицај Русије посебно је изражен у аутономној републици Крим на југу Украјине. Руси у Криму чине две трећине становништва. Невладина организација Севастопољски координациони комитет пре неколико дана саопштила је да постоји могућност да се Крим одвоји од Украјине уколико у Кијеву дође до „државног удара“. Посланик у руском парламенту и председник „Отаџбинске странке“, Алексеј Шурављов, основао је на Криму „Словенски антифашистички фронт“. Под појмом „фашисти“ мисли се на опозиционе демонстранте у Кијеву.

Кијевски недељник „Зеркало Тижнија“ у последњем издању пише да је Русија отворила „Кримски фронт“. У тексту се износи бојазан да би могло доћи до ескалације сукоба као у Грузији 2008. године. Лист наводи да би Крим, на крају, могао да се одвоји од Украјине. Таква опасност сада је знатно повећана. Због тога политичари са Крима често путују на разговоре у Москву. Двадесетог фебруара у Русију путује председник кримског парламента Владимир Константинов.

Немачки политиколог Кристијан Виперфирт, који поред осталог ради и за Немачко друштво за спољну политику (ДГАП) у Берлину, каже да је страх од могућег отцепљења Крима претеран. „Никада се у питање не доводи територијални интегритет Украјине“, изјавио је Виперфирт за Дојче веле. Русија није заинтересована за комадање Украјине јер би то могао да буде пример и за друге постсовјетске земље.

Русија и на медијском плани има велику улогу у Украјини. „Да би се информисали о дешавањима у земљи, више од 22 одсто Украјинаца гледа програм руских телевизија“, наводи се у резултатима испитивања јавног мњења. Руски медији говоре о „покушају државног удара“ у Украјини који је инспирисан са Запада. Дијана Дузик из кијевског листа специјализованог за медије „Телекритика“ изјавила је за Дојче веле да „Русија до сада никада није издвајала толико времена за Украјину као сада. То значи да је за Русију од стратешке важности да ту земљу задржи у својој интересној сфери“.

Руски утицај на украјинске медије наредних седмица би могао додатно да порасте. Наиме, једна радио станица у Кијеву и осталим градовима почиње да емитује програм на ултракратким таласима. Директор програма тог радија је из Русије.

Јануковичеви људи за „прљаве послове“

Реч „титушковац“ не може се пронаћи ни у једном речнику. Па ипак, у Украјини је сви користе. При том се мисли на снажне младиће који се у тренеркама боре на страни полиције и против демонстраната.

Кијевски парк у четврти у којој се налази зграда владе. Ту већ месецима, уз полицијску заштиту, кампују хиљаде присталица украјинског председника Виктора Јануковича. Реч је о такозваним анти-мајданским демонстрантима. Демонстранти из редова опозиције до сада се ту нису могли видети. У уторак (18.2.) то се променило када су хиљаде њих покушали да пробију полицијске барикаде код зграде парламента.

На једном видео снимку објављеном на Јутјубу види се како демонстранти опозиције бацају камење и молотовљеве коктеле. Чују се пуцњеви и експлозије. Одједном један човек узвикује: „Срам вас било титушковци“. Маса га подржава. Мисли се на младе мушкарце у тренеркама који се, заједно са полицијом, боре против демонстраната. У народу их зову „титушковци“.

Онај ко жели да схвати актуелну политичку и друштвену кризу у Украјини, не може да заобиђе „титушковце“. Та реч се истина не може пронаћи ни у једном речнику, али је данас користе не само украјински медији и политичари, већ се све чешће употребљава и у иностранству.

Чак је и Стејт дипартмент у једном саопштењу објављеном овог месеца упозорио америчке држављане на опасност од напада „младих људи које у народу зову титушковци“. Министарство спољних послова у Вашингтону указало је на нападе тих група на новинаре и демонстранте опозиције у Кијеву, али и у другим градовима.

Реч „титушковци“ (титушки) потиче од украјинског презимена „Титушко“. Вадим Титушко је 20-годишњи спортиста који се бави борилачким вештинама из провинцијског градића Била Церква код Кијева. Осамнаестог маја 2013. он је, заједно са пријатељима из свог спортског клуба, учествовао у демонстрацијама присталица владе у Кијеву, које су биле усмерене против опозиције. Титушко, одевен у црну тренерку, иначе популарну на тој сцени, том приликом је претукао два новинара, међу којима је била једна телевизијска репортерка. Касније му је суд изрекао условну казну. Од тада се млади, снажни људи који демонстрирају у знак подршке украјинској влади и председнику Јануковичу, и који су неретко спремни на примену силе, називају „титушковци“.

Неки од њих су, након што су их заробили опозициони демонстранти, причали да за свој ангажман добијају новац. Дневница износи између 25 и 50 евра. Они нису активни само у Кијеву, већ и у провинцији. Када су противници владе у јануару заузели више скупштинских зграда, стотине „титушковаца“ помогло је полицији у нападима на демонстранте.

Тешко је проценити колико заиста има „титушковаца“, али се може претпоставити да их има неколико хиљада. Они у Кијев обично стижу аутобусима и возовима. Како наводе украјински медији „титушковци“ потичу са истока и југа Украјине где су бастиони владајуће странке.

Неке индиције указују и на то да у редовима „титушковци“ нису само спортисти већ и криминалци. У то верује и опозициони политичар Виталиј Клитчко из странке УДАР. Карактеристично за „титушковце“ јесте да су са полицијом изградили заједнички фронт, изјавио је Кличко крајем јануара. Опозиција их се ипак не боји. Протеклих седмица они су организовали прави лов на „титушковце“ у Кијеву и више њих протерали из центра града.

„У Украјини Кличка нико не схвата озбиљно“

Последњих дана, слика догађаја у Украјини се у немачким медијима унеколико променила. Левичари у Бундестагу подсећају да међу демонстрантима у Кијеву има фашиста. А новине износе и друге занимљиве детаље.

Марина Вајсбанд је политичарка странке Пирата. Рођена је у Украјини, а читаву прошлу недељу је провела на тргу Мајдан. У разговору за Шпигел онлајн, она је рекла да је слика демонстраната на том тргу врло шаролика, да ту има националиста, ултралевичара, пензионера. Према њеним речима, сваки други демонстрант је маскиран и носи импровизовану заштитну одећу. „Тако су опремљени јер насупрот њима стоје добро наоружане полицијске трупе које раде за ауторитарни режим.“ Вајсбандова каже да је у почетку била уплашена јер су свуда наоколо људи са палицама, али да је већина њих била врло љубазна – двојица маскираних мушкараца су је чак отпратила до једне улице у чијој близини је био један полицијски одред: „Моји пратиоци су били врло уљудни, и веровано нису били пунолетни“.

Млада политичарка даље преноси да демонстранти нису јединствени а да се могу најгрубље поделити у две велике групе: у припаднике опозиционих странака и чланове грађанског покрета „Мајдан без политике“. Већина ових потоњих, каже, сматра да би опозиционе странке, када би дошле на власт, била исто тако корумпиране као и садашња влада. Што се тиче Виталија Кличка, кога немачки медији стално представљају као лидера украјинске опозиције, Марина Вајсбанд каже да је Кличкова улога у Немачкој врло прецењена. „Опозиционе странке су део Евромајдана али нису врх копља. Кличка као појаву нико не схвата озбиљно. Ја лично нисам срела никога ко је њиме одушевљен. Он ни не говори украјински језик, када се појави на бини, каже само неколико реченица. Људи су на улицама да би протестовали против корупције а не да би демонстрирали за неку странку или против неке странке – то је бар мој утисак…“

„Русија вуче конце иза кулиса“, пише дневник Зидојче цајтунг, који наводи да је Русија званично саопштила да се неће мешати у сукоб, али да то ипак чини и то врло интензивно: „Прошле недеље је у Украјини више пута био Владислав Зурков. Он је један од људи који вуку конце за Владимира Путина. Годинама је из позадине управљао политичким процесима у Москви. Важи као творац кремаљске омладине Наши и привидне опозиције Праведна Русија. Током зиме 2011/2012. је накратко нестао са политичке сцене, да би се у септембру вратио у Кремљ – као саветник председника за Грузију и Абхазију. Посматрачи у Украјини његово присуство виде као сигнал да би Кремљ у Украјини могао да примени грузијски сценарио: ако та држава окрене леђа Москви и приклони се Европској унији, бар нека њена подручја би требало да остану под контролом Русије чиме би била блокирана права интеграција у Европу. Најновија ескалација би могла да допринесе таквом развоју догађаја.“

А саговорник листа Цајт је био стручњак за Источну Европу Едвард Белке. Он тврди да украјински председник Јанукович не само што неће, већ и не може да промени своју политику. Јер, „када би то учинио, изгубио би образ политичког махера“. На питање новинара о санкцијама за које се залаже ЕУ, Белке је одговорио да би санкције појачале неповерење између владе и опозиције, те да би обе стране натерале да још тврђе заступају своје позиције. По његовом мишљењу, санкције само доприносе ескалацији: „Успех санкција у последњих 20 година је раван нули – то знамо из Ирана, из Северне Африке, из многих крајева света. Увек је народ тај који трпи.“ Ова стручњак каже да Европска унија жели да Јанукович поднесе оставку, јер више не репрезентује већину становништва Украјине; „при томе ми уопште не знамо шта је мишљење већине. Јанукович је демократски изабран. То морамо имати у виду ако не желимо да изборе ставимо сасвим ван снаге.”

(Дојче веле)

Categories: Вести над вестима