Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић

Читајући описе усташких дела можемо се следити над оним што се чинило. Али можемо се следити и пред појединачним реченицама које су остале забележене

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац

Размишљам о иницијативи да Република Србија прогласи целу територију данашње Хрватске и БиХ ПОДРУЧЈЕМ ГЕНОЦИДА над Србима у XX веку и да се обавеже на спровођење одређених активности с тим у вези

Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво

У документу Хрватске академије наука и уметности као услови помињу се одрицање од великосрпске пропаганде, промена односа према Алојзију Степинцу и питање границе на Дунаву

„Ђурђевдан“ је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац

Можда су усташе ’41. биле заведене ко зна чим, па побише људе, жене и децу на правди Бога. Али, шта „заведе“ ове Бобеткове „хероје“ па минираше 1992. године мртве људе?

Зашто су убијене девојчица Мартина и њена бака и ко су људи који су их убили и зашто нису убили и Жељка, питања су на која ових дана, када је започео још један рат, тражим неки рационалан одговор

Усташки легионари први пут су у октобру 1941. упали у село Будинскаја. Овде, али и по другим местима, пљачкали су, силовали, док су их Немци, због суровости, хвалили „за храброст” код битке у Харкову

Велики број унесрећених који су преживели покољ компензовали су своју трауму упадајући у ирационалне просторе ума, у асоцијалност и изолацију, у свет магијских обреда и мистичних ритуала

Док су неки од кољача Дракулића, Шарговца и Мотика кажњени на крају рата, многи нису. Откривање пуног обима злочина Хрвата над Србима онемогућило би поновно успостављање Југославије након рата

У насељу Шарговац одржан помен за 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић” које су усташе убиле 7. фебруара 1942. године

Београдски ревизионисти спремни су да прихвате податак да је у Јасеновцу пострадало 90-120 хиљада. Таквим проценама српски ревизионисти приближили су се званичним хрватским проценама

Према скоро једногласној процени старих логораша, број убијених у Јасеновцу износи 300.000–400.000 људи, стоји у извештају генералу Глезу фон Хорстенау послатом почетком 1944.

Број жртава много је пута и са различитих страна оспораван, да би у савременом добу био проглашен за мит, чије се порекло нетачно и често приписује „српским националистима“

Драгиша Васић је окован одведен у усташки логор у Старој Градишки, где су га усташе свирепо мучиле и убиле

Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушао да му својом прљавом руком зачепи уста