Логораши у Јасеновцу немилосрдно убијани на различите начине, радећи тешке послове у нехуманим условима
усташе
Слободан Чикарић: Усташки геноцид у Дубици почео вешањем бисте краља Петра I
После уласка Хитлерове солдатеске у Југославију 1941. године и стварања квислиншке НДХ, усташки геноцид у Дубици почиње вешањем бисте краља Петра I Карађорђевића
Тјери Мејсан: Енглеска ангажовала хрватске усташе из Боливије за збацивање Моралеса или Први рат за литијум
Изгледа да је збацивање предсједника Моралеса урађено по налогу енглеског Форин офиса и елемената ЦИА
Јован Мирић: Сахрањивање сапуна
Kад је Раде донео комад сапуна, баба-Јела му га је одмах, унезвереног погледа, отела из руке, решена да га пошто-пото сахрани
Мајкл Фројнд: Свет не сме да заборави Јасеновац
Несхватљиво да су Јасеновац, „балкански Аушвиц” и зло које је хрватски фашистички усташки режим током Другог светског рата починио над Јеврејима, Србима и другима, углавном игнорисани ван балканског региона
Златко Паковић: Шта видимо гледајући „Дару из Јасеновца“
У филму „Дара из Јасеновца“ фокус је сакат. У њему нема инспиратора геноцида, него само његових извршилаца, и то неколицине извршилаца
Гидеон Грајф: Геноцид над Србима био основна сврха Јасеновца
Jасеновачки логор био један од најбруталнијих и најозлоглашенијих од укупно осам логора смрти у Другом светском рату, пише проф. Грајф уредницима „Лос Анђелес тајмса”
Лазар Косановић: Усташе убиле 91 припадника Теслине фамилије
Тако у Смиљану данас не да нема ниједног Тесле, него нема ни једног Србина, рекао Косановић, чија родбинска веза са Николом Теслом потиче преко најмлађе Теслине сестре Марице
Јелена Ковачевић: Гледам
На једну травку пала је кап црвене боје и / трава више није била сува и тако још 25 пута ударила је коса. / Уместо крстова косе су поболи косачи, окренули се и отишли
Дарко Ристов Ђого: Трагедија са катарзом
Не знам шта да кажем о филму. Још увијек мислим о Буду и Дари и мом прадједу Ристу и дједу Владу, о Анђиној дјеци и Анђи, о мојој дјеци и мени
Горан Шарић: „Дара из Јасеновца“ или Како Срби не разумију усташко зло?
Људски ум не може појмити размјере тог зла. Јасеновац није био нека изолована кућа страве, него је читава НДХ натопљена крвљу невиних жртава. Четири године пакла на Земљи
Хрватски критичар Ненад Полимац: „Дара из Јасеновца”, прича о злочестим усташама и немоћним Србима
Не може се прича градити на злочестим усташама и немоћним Србима, треба ту некаква градација, пише Полимац за „Јутарњи лист”
Данијел Симић: „Дара из Јасеновца“ и телекомуникациона Велика Србија
Сада је вријеме за сљедећи филм. Иначе ништа нијесмо научили из ове сесије националне психотерапије – истовремене пројекције „Даре из Јасеновца“ у Србији, РС и ЦГ
Хрвоје Зекановић: „За дом спремни“ легитиман поздрав, неупоредив са „српским фашизмом“
Стављања знака једнакости између четниковања и фашизма у Србији или Бањалуци и слављења жртава у Домовинском рату хрватских бранитеља је смешно, поручује Зекановић
Јелена Ковачевић: Верујем, Господе, помози неверју мом
Устани, Господе, сачувај ме. / Крст си ми отежао, крила ми ојачај да га Теби на руке изнесем / када ми тело у крв потопе, душа Теби да крене
Архив Војводине: Објављен зборник докумената о усташким злочинима
Архив Војводине ове године покреће пројекат чији је циљ да се зборник докумената Усташка зверства преведе на енглески, руски и хебрејски језик
Јелена Ковачевић: Исповест
Ти знаш мој труд да не посустанем. / Немој ми ово у грех уписати када се са Тобом сретнем. / У моју снагу си се преварио. Можда си погрешио. / Ђаво је на душу кренуо. Опрости
Златомир Лазић: Ми смо дубоко несрећан народ који не хаје за своје мучене и поклане претке
Злочини почињени над Србима у Рашића Гају крај Власенице су по бестијалности незамисливи. Након мучења, закопали су Србе до рамена у земљу, а онда их дотукли дрљачама
Вечерњи лист: Иринејева смрт отвара папи врата ка Србији
Политика двојца Иринеј–Амфилохије и радикалног крила СПЦ-а је била антикатоличка, антипапинска и антихрватска па и антимуслиманска
Јелена Ковачевић: Погреб
Човек остаде несахрањен, / птицама и зверима остављен. / Двадесеторо у Јабланици поубијаше, / не врати се нико да га погребе
Марко Ковачевић: Бруталним нападом на Весну Братић „Вијести“ показале да желе да врше притисак на Србе
Одмах на њу треба одиграти пик и извршити притисак да се не би случајно као министар усудила да заштити неки интерес Срба, оцењује портпарол Нове српске демократије
Александар Стевановић: Секира за зликовца Францетића
Петар Трбојевић је из старог карабина пуцао на Францетића и погодио га у оквир аутомата. Онда је са секиром у рукама на Францетића полетео Миле Трбојевић
Горан Латиновић: Кад се каже „Покољ“ – ништа није речено
Покољ није исто што и геноцид. Покољ може бити над људима и над животињама, може бити изненада, у бијесу, без претходне идеолошке припреме коју геноцид подразумијева, каже проф. Латиновић
Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома
Покољ Срба у Јајцу и Језеру
Јован Мирић: Вукашин из Клепаца
Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“?
Цетиње: Присталице власти певале усташке песме
На протестном скупу на Цетињу пуштане су песме хрватских десничара и усташа
У Аустралији представљена књига Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана ”
Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора Гидеона Грајфа промовисана је у Перту. Следе промоције у још пет градова
Владимир Сужњевић: Стрељање Срба најавило масакр у глинској цркви
Прве жртве у Глини пале су већ 10. маја, када су одвели 500 мушких глава, од 16 година до стараца, искључиво глинских Срба, каже Владимир Сужњевић
Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију
Више од 1.600 цивилних жртава, од тек рођених, до старих и немоћних, нестало је тих дана око Огњене Марије
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Музеј жртава геноцида: Текст повјесничара Владимира Гајгера користан у расправи о броју жртава у Јасеновцу
Иако тако нешто на српској страни не постоји, желели бисмо да Гајгерова расправа буде повод научне и стручне реакције
Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја
Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића
Никола Басара: Исконско зло – покољ деце у Машвини
Терен на овом пропланку покривен jе зеленом травом на коjоj jе лежало 20 дjеце. Од ових 20 дjеце 10 jе женских, а 10 мушкараца
Мита Стојшић: Сећања о окупираном граду
Сећам се лешева на Сави. Били су осакаћени, обезглављени, често жицом везани за стабла