Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић

Читајући описе усташких дела можемо се следити над оним што се чинило. Али можемо се следити и пред појединачним реченицама које су остале забележене

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац

Размишљам о иницијативи да Република Србија прогласи целу територију данашње Хрватске и БиХ ПОДРУЧЈЕМ ГЕНОЦИДА над Србима у XX веку и да се обавеже на спровођење одређених активности с тим у вези

Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво

Ко је од људи икада имао прилике да упозна толику снагу – да човек пред кољачем остаје сасвим миран и изговара мирне, обичне речи – „Ради ти, дијете, свој посао!“?

Кад би повели групу Срба да их покољу и баце у јаму, усташе су држале већину на растојању од око 100 метара од јаме, а спроводили једног по једног до гротла, где би га кољач усмртио и стровалио у дубину

То није сапун, / Погледај ове тачке, то су очи мога Ђорђа, / Звезде, исте твоје, а ово, ово је Павлов осмех, / Погледај косе Јеленине, дуге прсте Станине ─ / То су моја деца

Можда су усташе ’41. биле заведене ко зна чим, па побише људе, жене и децу на правди Бога. Али, шта „заведе“ ове Бобеткове „хероје“ па минираше 1992. године мртве људе?

Зашто су убијене девојчица Мартина и њена бака и ко су људи који су их убили и зашто нису убили и Жељка, питања су на која ових дана, када је започео још један рат, тражим неки рационалан одговор

Усташки легионари први пут су у октобру 1941. упали у село Будинскаја. Овде, али и по другим местима, пљачкали су, силовали, док су их Немци, због суровости, хвалили „за храброст” код битке у Харкову

Велики број унесрећених који су преживели покољ компензовали су своју трауму упадајући у ирационалне просторе ума, у асоцијалност и изолацију, у свет магијских обреда и мистичних ритуала

Док су неки од кољача Дракулића, Шарговца и Мотика кажњени на крају рата, многи нису. Откривање пуног обима злочина Хрвата над Србима онемогућило би поновно успостављање Југославије након рата

У насељу Шарговац одржан помен за 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић” које су усташе убиле 7. фебруара 1942. године

Београдски ревизионисти спремни су да прихвате податак да је у Јасеновцу пострадало 90-120 хиљада. Таквим проценама српски ревизионисти приближили су се званичним хрватским проценама

Ко се то усуђује од православне јерархије да пљује по српским жртвама, да се одричете тих мученика за веру и отачаство?

Одбор за ратне ветеране Хрватског сабора прихватио је предлог три усташка удружења, јер су „усташе и домобрани хрватска војска за време Другог светског рата”

О најстрашнијем злочину у историји човечанства требало би да о томе стално и изнова читамо, а можемо почети с књигом „Страдање“ веома младе Јелене Ковачевић