Изненађује закључак проф. Владушића да „некада ћутање и тишина у књижевности више говоре од речи“. У српској књижевности на тему Јасеновца и НДХ се не ћути
НДХ
Моња Јовић: Дан сећања – 22. април
Поводом Дана сећања на пробој логораша из Јасеновца
Александар Живковић: „Нормализација“ усташтва и отимање имовине СПЦ у Хрватској
Усташтво не може да поднесе било какво присуство СПЦ не само на територији данашње Хрватске, него на знатно ширем подручју. Питање за Српску цркву и друштво у целини како се супротставити новом усташком пиру
Богдан Златић: Света деца мученици српски на броју 54009
Наш немар према Светој деци мученицима, као и лажни опрост који дајемо онима који се нису покајали, живи у нама и као ватра потпирује џелате на још већу мржњу и злочине
Константин Антошин, Божо Грбић: Предлог за подизање цркве српској деци умореној у Другом светском рату
Сећања на Свету децу мученике све више бледе. То сећање потребно је освежити. Стога упућујемо јавни позив на изградњу цркве посвећене светој деци мученицима
Миомир Гарашанин: Штросмајер је био Степинчев духовни отац
Мање радикални хрватски политичари као Штросмајер признавали су Србима етничку посебност, али не и верску. Сматрали су их шизматичарима и радили на њиховом покатоличењу и унијаћењу
Јован Мирић: „Изуми чине људе сретним“
Иако су користили разне методе убијања и мучења, временом је усташама то досадило па су обзнанили усмени конкурс за изум новог начина убијања
Јован Мирић: Усташка понижавања Срба пре убијања
Није то почело тек 1941. године. Није недостајало понижавања ни током деведесетих година прошлог века, а ни касније. А даље?
Јован Мирић: Послушност или нешто друго
Један пример из времена НДХ који баца нешто друкчије светло на проблем послушности
Оливера Драгишић: „Грлом у маказе“ Јована Мирића – геноцид у Јасеновцу и НДХ
Књига „Грлом у маказе“ би се дуго могла описивати, али њена намера није да засени читаоце гадостима на које су усташе биле спремне. Њена функција је да подстакне на даља размишљања, истраживања и писања
Бранко Бановић: Грешка у списку убијене дјеце у НДХ
Тих девет особа издвојено је из поднаслова „Велико Паланчиште“ гдје припадају, јер су убијене у Великом Паланчишту у покољу 22–23. октобар 1942. Ради се о дјеци мога дједа Марка и нашег рођака Ђуђе
Јован Мирић: Псовке и увреде
Срби се представљају индивидуално, док их Хрвати, гледајући податке у псовкама, убијају масовно, колективно
Драгослав Драгутиновић: Српске очи
А поглавник препун миља / верне слуге благосиља / и колајне златне даје / за те очи што се сјаје, / тужне очи српске раје
Потресна сећања професора Слободана Чикарића о усташким зверствима и масовном страдању Срба
Људи без познавања своје прошлости остају заробљеници свести, сличне свести детета, који ne знају одакле долазе нити куда ће отићи. Упознати своју прошлост значи одрасти, објашњавао је проф. Чикарић своја сведочења о рату и ратним страхотама
Ања Филимонова: Алојзије Степинац – крвави надбискуп етнички чисте Хрватске
Степинац је у пројекту НДХ био кључни фактор. Он је у јавној свести „освештао” митолошко-симболички комплекс којим је оправдавао зверску мржњу, расизам и свако насиље над православним и неправославним Србима, Јеврејима и Ромима
Александар Вучић: Немам право да као председник државе кажем да је у Јасеновцу био геноцид (2021)
Кад бих као шеф државе донео такав закључак – то би значило наредних сто година лоших односа са Хрватима, рекао председник Србије за сарајевску „Face TV“
Два коментара о Јасеновцу: Да ли је могуће да су Хуту са мачетама 1400 пута ефикаснији од усташа са читавом индустријом смрти?
Да ли неко при здравој свести може да тврди да је племенска заједница у Руанди у стању да погубљује више људи на дан него фашистичка организација са целокупним државним апаратом за четири године, пита се Бојан
Поклањамо књигу The Vatican’s Holocaust – Avro Manhattan (1986)
Дело „Ватикански холокауст“ представља најобимни ауторски рад барона Авра Манхатана као исцрпну анализу злочина које су учиниле усташе по благослову Римокатоличке цркве
Зоран Стојиљковић: Јасеновац и праштање
Нико нам није дао право да, у име покланих и побијених на правди Бога, Срба Седамсто Тисућа, праштамо кољачима нејачи, девојака, одојчади, свештенства, владика, стараца – хулитељима светиње
Ален Новалија: Римокатолик из Орашја у БиХ сазнао за усташке злочине из мистичког виђења
Долази ми једна особа, која ме не познаје, и каже: „Видјела сам једну слику, као карту БиХ, и у једном дијелу видјела сам степенице, и душе како силазе у земљу“, казивао Мато Ивановић
Архимандрит Јован (Радосављевић): Свети српски новомученици јасеновачки
Јасеновац је био најсвирепији и најмонструознији логор. И тај и други логори у Хрватској створени су из геноцидне мржње према Србима, а затим и према Јеврејима и Циганима-Ромима, али не без знања Немаца и Италијана
Мира Мраовић: Како су усташе заклале ђеда Дамјана и баку Јулику на крсну славу 19. децембра 1941.
Стигли су у своје завејано село. Бака је упалила славску свећу. У том тренутку на врата су банула двојица припитих усташа. Зликовци су повадили ножеве и заклали двоје немоћних старих људи
Позив на молитвено сећање: Запалите једном годишње свећу неком убијеном у НДХ
Проф. Јован Мирић предлаже да Срби добре воље нађу некога од убијених за кога вероватно нико не чува сећање и да томе одабраном једном годишње упале свећу
Јован Мирић: Разлике између немачког и хрватско-усташког убијања
Зашто се хрватски усташа задовољава мучењем и убијањем Јеврејина и Рома, а наставља да се иживљава и над мртвим Србином? Зато што нема идентитетски проблем са Јеврејима и Ромима, а има га са Србима
Маја Буждон, шеф женског дела логора Стара Градишка: Звали је „хијена смрти”, за њом нико није жалио
Учествовала је у такмичењима ко може да убије више затвореника. На Божић 1942. Маја Буждон је убила седам младих затвореница. Оне су убијене јер су биле лепе
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Гидеон Грајф: Јасеновац – Аушвиц Балкана
Доносимо предговор проф. Гидеона Грајфа за монографију „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ и могућност прегледа целе књиге
Директор JУСП Jaсeнoвaц пoднеo oстaвку: У хрватској јавности нису спорни геноцид над Јеврејима и Ромима али јесте геноцид над Србима
Ја сам и у име установе у којој сам био директор о усташким злочинима над Србима у Другом светском рату говорио као о геноциду, рекао Иво Пејаковић
Епископ славонски Јован: Ми јесмо страдали, али наше страдање не можемо на силу звати Холокаустом
Јеврејски народ није имао много прилике да се бори у Другом свjетском рату. Ми јесмо. Ми не само да смо се борили, ми смо у Другом свjетском рату побjедили. Не било ко, него – МИ
Милорад Додик: У Јасеновцу убијено више од 700 хиљада људи
Јасеновац не може да буде избрисан из сећања српског народа, поручио је председник Републике Српске у обраћању на комеморацији у Доњој Градини
Zemaljska komisija Hrvatske: Zločini u logoru Jasenovac (1946)
Navodimo nekih pedesetak masovnih zločina, koje su ustaše počinili u Jasenovcu, pa ako broju žrtava, koje su stradale kod tih pokolja, pribrojimo one zatočenike, koji su stradali pojedinačno, dobit ćemo cifru od oko 500-600.000
Јован Мирић: Усташка хвалисања, надгорњавања и такмичења
Највеће такмичење, по свој прилици, било је оно приређено у Јасеновцу августа месеца 1942. године. Тада су се у клању Срба такмичили највећи кољачи Жиле Фригановић, Анте Зринушић, Петар Брзица…
Јован Мирић: Примери понижавања Срба у НДХ
Старчевић је поделио све људе у три категорије. Испод њих поставио је животиње, а испод животиња Србе. Хрватске усташе су то усвојиле, иако нису успевали да се доследно држе поставке да су Срби испод животиња
Василије Крестић: Србији треба Резолуција о геноциду над српским народом у НДХ
Резолуција би у историјском смислу потврдила чињенице да се геноцид великих размера у НДХ догодио и да нико не може да сумња у то и да није било на стотине хиљада жртава
Јован Мирковић: У НДХ нису били усташки злочини већ злочини хрватске државе над њеним држављанима
Последњи интервју историчар Мирковић дао је за новине Српске Патријаршије „Православље“. Разговарала Славица Танасијевић Лазић († 2024)