Пригожина огроман број Руса препознаје као родољуба, а Англосаксонци покушавају да у сукобу две патриотске фигуре ослабе моћнију и важнију, а ову другу елиминишу
карусел
Слободан Владушић: Време биочестица
Темељна ствар која одређује наше време јесте процес насилног претварања људи у биочестице. Некада се таква особа звала роб, а данас – биочестица
Александар Дугин, Константин Малофејев, Захар Прилепин: На смрт Јевгенија Пригожина
У једном тренутку, смрт ће доћи свакоме. И онда је бескорисно цвилити – зашто ја. Увек постоји зашто. Пригожин је савршено добро знао зашто, сматра Дугин
Саша Панчић: И ведрина је поглед на свет
Неоколонијална западна уметност, ојачана нарастајућим дигиталним моћима, постаје програмирана мода, у политичком, корпоративном, квазиидеолошком смислу, а слобода стваралаштва се сматра субверзивним чином
Срђан Воларевић: Лора
Шта мислиш, како је мени, жељном слободе, љубави и живота, да сапет твојим постојањем, гледам те ту, још увек сасвим правог и усправљеног преда мном?
Никола Маловић: О страху од урушавања пода под тежином књига
Шаљива сторија о једној фобији. Из пера писца, обалног књижара и издавача
Биљана Ковачевић: Србски или српски језик?
Уместо да живим понашањем покажемо да је бити Србин честита улога коју нам је наменио Бог, ми ружимо све редом, доказујући како вредимо само због једног: нормом утврђеног неправилног облика присвојног придева „србски“
Желидраг Никчевић: Пази, степеник!
Родити смисао свог живота, писати овакву поезију, то може само онај који – као отац из ране пјесме Мирјане Булатовић, сапатник звезде Северњаче – „сочне, животворне плодове прескаче, и гута отрове намењене нама“
Патријарх Павле и мудрост побожног света
И данас осећам нелагоду због тога – исповеди се министар пред Патријархом. Та жена, са мало школе, одсечена од света, боље сагледава разлоге постојања Цркве од нас учених, који претендујемо да нешто знамо
Александар Тутуш: Српски графити и бескућно право – Кад се војска на Косово врати
„Кад се војска на Косово врати“ значи суштинску промјену система, али и свијести. Овај стих није војни поклич. Овај стих је молитва за спас
Горан М. Јанићијевић: Узајамност друштвено-политичких и полних односа кроз историју као питање будућности
Владари и устројитељи нове светске културе свесни су да породица представља камен спотицања код успостављања неокомунистичког поретка. Обрачун са традицијом поприма репресивни карактер
Слободан Антонић: Опрез – шта ако се и моја нова књига појави у библиотекама?
„Још једна Антонићева књига у библиотеци? Страшно, брзо састанак кризног штаба у Крокодилу!“
Мирослав Првуловић: Импровизације с васпитном улогом школе
O Смерницама за организацију и реализацију образовно–васпитног рада у школској 2023/2024. години
Наташа Вујисић Живковић: Контекст министаркиних „Смерница“
Бојимо се да је пропуштена прилика да се изврши темељна анализа друштвеног, економског и медијског контекста у којем се данас у Србији одвија васпитно-образовни процес
Јован Мирић: О телесној казни у васпитању деце
Иницијативу о законској забрани сваке телесне казне могли бисмо разумети као још једну у снопу иницијатива усмерених против породице
Никола Маловић: Проблем колонијалног ропства у Црној Гори не рјешава се на изборима
Црна Гора је након Курте добила Мурту који и даље рецитује издајничку пјесмицу свом господару, оценио српски писац
Јана М. Алексић: О збирци песама ,,Страдање“ Јелене Ковачевић
У саодносу покајања и опроштаја, песникиња изналази оно божанско у људском које је надмоћније и делотворније од чистог људског, па чак и хуманистичког људског
Дејан Антић: Како тече процес десуверенизације и разбијања Северне Македоније
Чини се да су се и данас, као не тако давне 1941. године, интереси бугарског и албанског фактора око питања Македоније подударили
Миша Ђурковић: Урушавање основног образовања
Чини се да је најозбиљнији посао који је колонијални систем одрадио потпуна деградација положаја професора, наставника и учитеља
Холандски извјештај о Сребреници: Британска влада није дозволила да саслушамо британске специјалце који су били на терену
Убрзо по паду Сребренице, преводилац Емир Суљагић и представник УНХЦР-а Алмир Рамић видјели су британског војника како се послије једне ноћи враћа, потпуно натопљен блатом
Игуман Георгије Шестун: Личност наставника
Свест о томе да учитељство није прихватио сам од себе, него га је призвао сам Бог, наставника чини ревноснијим, дајући му елан, чак и када је очигледно да његови неуспеси од њега не зависе
Институт Арчибалд Рајс: Време за Вагнер у Републици Српској
Институт Арчибалд Рајс сматра да је за РС најбоље и најбезбедније решење да на своју територију позове јединице руске војне формације „Вагнер“ и да их овласти да предузму све неопходне безбедносне мере
„Догодине у Призрену“: Сан о слободи или Premeštanje kulturnih ratova među najmlađu populaciju
Узалудно против српског сна о слободи, поручује Александар Миљевић, аутор књиге „Догодине у Призрену – сан о слободи“ којом су се бавили прозападни медији
Рустем Вахитов: Одговор А. Дугину или Зашто је опасна апологија терора
У руској филозофији постоји снажан набој жеље да се разуме чак и злочинац. Руска култура је прожета хришћанским намерама доброте и праштања. У том смислу, Дугин апсолутно није руска фигура
Александар Дугин: Ја сам за репресије!
Кад је у СССР-у било репресија, земља је била велика и јака, развијала се брзо и бурно. Кад су престале, све је почело да трули, да се распада и умире. Одсуство репресија зауставило је ротацију елита
Никола Варагић: Ко је заиста Јелена Беговић и шта је њен задатак
Нек покушају Александар Вучић и Ана Брнабић да смене Јелену Беговић као што су Басту сменили. Не бих се изненадио ако би се показало да је она њихов шеф
Митра Рељић: Један (радни) дан у Метохији
Уз цркву је, како је од давнина и бивало, старо гробље. Немогуће је било потиснути сазнање да су препуштени на милост и немилост гроболомника и крстоубилаца. Само да им не прекопају кости!
Часлав Копривица: Суштина Бриселско-охридског споразума одрицање од Косова и Метохије
То што нема потписа је тактички уступак Запада председнику Србије да започне процес предвиђен споразумом, да би касније био и оверен потписом. Није то уступак њему, него је тиме требало обманути српску јавност
Слободан Рељић: Луциферска иницијација Срба
По свету организују неки грађани и траже истину о ковиду-19. Ми Срби ништа. Нерадо се подсећамо како то бејаше. Уосталом, какав ковид, ми смо и засипање осиромашеним уранијумом бацили низ воду
Духовна хајдучија: Вера, љубав и виртуелни свет
Можда је виртуелно диригована перцепција постала плодно тле за смишљено и планирано деловање. У позадини свега увек је, и једино, удаљавање од стварности и безвремених закона који почивају на љубави и сарадњи
Комнен Бећировић: Граја на владику светог Николаја
На овога небеског гласника / пукла злоба земаљских силника, / ријечи им на псовање брзе, / кроз владику на Господа мрзе
Владан Вукосављевић: Сви који умањују број српских жртава у Јасеновцу да буду третирани као страни агенти од утицаја
Та морална изопаченост демонске је природе и јединствена је историјска појава у нашем народу
Мирослав Здравковић: У Србији смањен број Срба за 627.911!
Приликом пописа 2011. у Србији је било 5.988.150 Срба, док је приликом пописа 2022. било 5.360.239, што значи да се број смањио за 10,5% или за споменутих 627.911
Александар Тутуш: Равница (Приче уз ватру)
Гледао је у ноћни свод, ћутио тишину и мирисе у пустом селу. – Ђе припадамо, ђе смо пристали – упита сина и звијезде на небу
Биљана Ковачевић: Олуја и светло
У дугачкој колони погурени седе, престали да мисле, дишу, плитко ‒ па дубоко, између ребара стењу, држе песницу скупљену да се око не затвори и медвед из шуме не утекне, а неће медвед, он је питома животиња