Међународна комисија за истину о Јасеновцу утврдила да је у том систему хрватских логора убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости
Србољуб Живановић (Извор: Јадовно 1941)
Први пут објављено 24. 9. 2021.
Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти које поседује тај музеј.
Он је уједно и члан комисије, постављен од стране Српске православне цркве за разговоре са римокатолицима о злочинима Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата.
Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику тадашње Југославије је 1964 године покушало да изврши попис свих жртава хрватског геноцида у Југославији, у току Другог светског рата. Одлука да се изврши попис жртава донета је на захтев борачких организација Југославије. У дневном листу Политика је објављен формулар у који су сви они који су знали нешто о жртвама требали да унесу потребне податке.
Нажалост тај попис жртава није успео из више разлога.
Прикупљено је свега око 40 % материјала, од кога је један део био сасвим непоуздан. Госпођа Смиља Тишма, јасеновачка жртва, је у име Удружења заточеника и потомака заточеника хрватских логора геноцида у НДХ од 1941. до 1945. године изјавила да је радила у том министарству на обради пописа жртва. Уверила се да у то министарство никада нису стигли подаци из њеног краја у коме је изгубило животе више десетина хиљада недужних људи.
Србољуб Живановић: Епископу славонском Јовану – утврђен је тачан број жртава у Јасеновцу
Нису стигли ни подаци из нпр. Грубишног Поља, Бјеловара, Дарувара, Лике итд. Савезни завод за статистику је успео да обради само око 80.000 предмета, а тадашње Савезно извршно веће је прекинуло тај рад, одбацило тај попис и ставило ембарго на сав тај материјал.
Музеј геноцида у Београду је скинуо ембарго са тог материјала, па сарадници тог Музеја сада обрађују тај материјал као да је он веродостојан. Наравно, Музеј покушава да допуни податке које поседује новим накнадно утврђеним именима жртава. На жалост, Музеј никада неће да сазна имена жртава скуваних у казанима за прављење сапуна. Тај сапун је дељен у Србији преко Црвеног крста, па када су људи сазнали од чега је направљен престали су да га узимају. Неће се никада сазнати имена жртава спаљених у Паћилијевој пећи или пак жртва чији су лешеви извађени из масовних гробница па спаљени да би се уништили трагови злочина.. Никада се неће знати имена нерођене деце извађене из утроба мајки, као ни жртава чије су лешеве месецима и годинама воде Саве и Дунава носиле све до Црног мора.
Музеј геноцида у Београду користи тај непоуздани материјал о жртвама хрватског геноцида, а тај исти материјал користи и епископ г. Јован Ћулибрк.
Србољуб Живановић: Вељко Ђурић Мишина покушава да умањи број жртава хрватског геноцида
Резултати сарадника Музеја геноцида у Београду су сасвим непоуздани, јер су рађени на оскудном и неправилно прикупљеном материјалу, на који је и тадашњи организатор пописа ставио ембарго.
Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома је утврдила на основу антрополошких и судско-медицинских налаза, на основу докумената, на основу писања хрватских медија из времена Другог светског рата и на основу података коју су дали немачки и други обавештајци да је у том Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.
Музеј жртва геноцида у Београду ни епископ г. Ћулибрк се никада нису осврнули на овај налаз Међународне комисије за истину о Јасеновцу.
Професор др Србољуб Живановић,
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу
Лондон, Велика Британија
Опрема: Стање ствари
Categories: Поново прочитати/погледати
Паметном доста.
Ватикан је био јасан – инсистирао је на БРОЈЕВИМА, а
не на појединачним именима и презименима:
1/3 СРБА – побити, 1/3 СРБА – протерати и 1/3 СРБА
– покатоличити са територије НДХ.
Име (у множини) је познато – СРБИ, а презиме
– ПРАВОСЛАВНИћи!
Једнина: СРБ, СРБкиња, СРБче – име, ПРАВОСЛАВНИЋ –
презиме!
Ватикану је то довољно!
Али, ”ТЕЛАВИВСКА школа геноцида” инсистира и на
појединачним именима и презименима, где се
школовао и ”дипломирао” Јован (Neven) Ћулибрк.
Он упорно настоји да спроведе тај концепт утврђивања
броја поморених СРБА у Јасеновцу, умишљајући да
је као ”ШКОЛОВАН” и ”најмеродавнији” за то?!
Међутим, и поред свих настојања Јевреја, ни они
нису могли за своју бројку од 6,5 милона Јевреја
да прикупе сва имена и презимена, већ само за
60-70%, али због тога нико и не помишља да оспорава
БРОЈ од 6,5 милиона жртава Холокауаста.
Бројка од 700000 приближно одговара 1/3 од укупног
броја србског живља на територији НДХ, а према попису
из времена Краљевине Југославије, о чему су писали
и други коментатори на тему Јасеновац.
Он узима бројке из времена комуниста, када је
напречац стављена забрана на даљи рад по том питању
и задовољава се бројком од приближно 80000?!
NEVEN (Ćulibrk), маскиран у ЈОВАНА (Ћулибрка) ради то
што не треба да ради?!
У томе га свакако треба онемогућити, спречити!
Професор Живановић је још 2015 године указао на оно што данас постаје очигледно – да достојанственик није онај кога народ престане поштовати, ма шта о томе мислио чак и Свети Синод. Линк на интервју са професором Живановићем из 2015. године http://sabornik.rs/index.php/video-materijali/2753-koganarodnepostujenijedostojanstvenik
Србољуб Живановић и Гидеон Грајф се максимално медијски сузбијају, док се Јовану Ћулибрку и Дејану Ристићу максимално отварају медисјки простори.
Чак је Дејан Ристић имао гостовања по Европи под покровоитељством СПЦ.
Латини су утврдили да је путем мантије најефикаснија издаја и замлаћивање православног света, уместо да мантија буде оштрица Христове вере по истини.
Поготово ако мантију носи епископ, онда он сме несметано и неограничено да издаје и ужива при томе слушајући при томе само “Амин!” својих оваца.
Сматрајући мантију безгрешном творевином је православни свет заиста надмашио католике! ЈЕР, лепо стоји у Светом Писму, да нико није безгрешан до самога Господа!
Концизан језгровит и разложан текст господина Живановића.
Живи били професоре! Читао сам ваше извјештаје са ископавања у Јасеновцу мислим 1963/4, а које је систематизовао и објавио српски полихистор Предраг Драгић Кијук у свом животном дјелу Катена Мунди. Пред тим свједочанствима нормалном човјеку застаје дах. Препоручујем Србима који нису да прочитају. Заиста су у праву они који кажу да су Хрвати направили пакао на земљи – Јасеновац, тај страшни некрополис који је прогутао читаве генерације наших људи и трајно осакатио српско национално биће. Тешко је са тим сазнањем живјети и потомцима жртава али и потомцима убица, ма колико се ови други трудили да то све заташкају и релативизују. Људска савјест се не може поништити, тако је Господ одредио. Господ рече и не свети се освета је моја а знамо и до ког кољена траје. Зашто се код “комшија” никада није јавило масовније покајање и зашто су поновили злочине из 2 св рата, питање је које требају поставити прије свега РКЦ у коју се куну а која их је харангирала и охрабрила да злочин почине и да уживају у тој иферналној светковини смрти, при томе губећи оно највредније што човјек по рођењу добије а то је људска душа. О Ћулибрцима, Ристићима, Мишинама и осталим богоборцима смо довољно рекли да се не понављамо. Још увијек чекамо да видимо топле сузе покајања и демисију.
Не могу се сазнати имена целих породица, села, градова и срезова – јер о њима нема никаквих података, а сви сведоци су побијени. Спаљене су чак и и књиге рођених и бирачки спискови.