Новак Ђоковић је способан да савлада било какву препреку, да искористи сваки неуспех као средство да поново потврди своју доминацију, пише Браун у енглеском „Дејли телеграфу“
Новак Ђоковић, Отворено првенство САД 2023. (Извор: The Telegraph)
Док је Новак Ђоковић поново облачио одору краља Њујорка, било је потресно присетити се како му је, непуних дванаест месеци раније, био забрањен чак и улазак у Америку. Баш као у Аустралији, где је доживео прочишћење од ужаса прошлогодишње сапунске опере о депортацији освојивши своју десету титулу у Мелбурн парку, доказао је да никада није опаснији него када је демонизован. Ускратите му право да игра, као што су две државе домаћина гренд слемова већ откриле, а он једноставно узврати двоструко јаче.
Двадесет четврта велика титула представља епохални подвиг, а остварио га је најпркоснији спортиста ове или иједне друге генерације. Двоструко зачуђујућа је чињеница да их је Ђоковић до сада могао имати двадесет шест или двадесет седам да није било политизације његове одлуке да се не вакцинише или да лутајућом лоптицом није случајно лагано погодио у грло линијског судију.
Новак Ђоковић: Носим крст са собом – можда сам трн у оку некој елити
То озлоглашено избацивање с Отвореног првенства САД 2020. показало се само као увод у његово проглашење за глобалног отпадника, пошто је Србин, не желећи, потпао под казнене мере драконске граничне ковид-19 политике Аустралије и континуираног продужавања забрана Бајденове администрације за невакцинисане стране држављане.
„Зашто Новаче, зашто?“ питао је Амол Рађан у интервјуу за Би-Би-Си, мучећи се да схвати како је човек пред њим могао одлуку да остане невакцинисан ставити испред уласка у тениску бесмртност. За Ђоковића то није било или-или.
Новак Ђоковић: Нисам антиваксер, али ћу жртвовати трофеје ако ме буду терали да се вакцинишем
Он је био један од највећих свих времена и пре него што је постало модерно кукавички га разапињати на стуб као антиваксера. Могао је да приушти себи да причека распад пандемијске моралне панике и посматра како се делићи слагалице уклапају. Била је то, судећи по обновљеној јасноћи смисла са којом се вратио, проницљива рачуница.
Јер, Ђоковић снагу црпи из сазнања да ни за педаљ није устукнуо пред својим клеветницима. Шта год мислили о његовом избору да се не вакцинише, тешко можете порећи да не следи своја уверења, чак и ако је лична цена висока. Било је крајње апсурдно да jе прогнан с Отвореног првенства САД 2022, с обзиром да му је било дозвољено да се такмичи 2021, у време далеко строжих ограничења. Није ни чудо што је 2023. године био сила која се поново пробудила на америчком тлу, бришући све пред собом и у Синсинатију и на Флешинг медоузу.
Иста прича се одиграла и у Аустралији, где је Ђоковићев одговор на понижавајуће искушење у избегличком центру прошле године био да победи у сваком мечу и у Аделејду и Мелбурну. Тамо где би играчима са мање гвоздене воље могло бити опроштено што су подлегли дубоким менталним траумама при сећању да су били заточени и на крају избачени, он је своју ноћну мору претворио у погонско гориво. Сада је поновио трик, од забране да путује у САД наступајући као да никада није ни био одсутан. „Не бих рекао да је било лако“, осмехнуо се. „Али људи воле повратничке приче. Оне ме мотивишу.“
И да прочитате све приручнике за самопомоћ на свету, и саберете сву мудрост из њих, она се не би ни приближила психолошкој снази какву је развио Ђоковић. Чини се да је способан да савлада било какву препреку, да искористи сваки неуспех као средство да поново потврди своју доминацију. Његов тренер Горан Иванишевић је рекао да, када су се поново окупили за америчку турнеју турнира на тврдој подлози, Ђоковић ниједном није поменуо пораз од Карлоса Алкараза у финалу Вимблдона. Преокупација је била искључиво Отворено првенство САД, а било какво враћање на претходне резултате било је забрањено. Зашто се његови колеге тенисери уопште замарају ослањањем на психијатре и гуруе, када имају овакав ум у својој средини?
Кристофер Џонсон: Зашто је Новак највећи спортиста свих времена
Ђоковић је дао речит одговор на питање да ли жали што је пропустио два велика турнира као директну последицу одбијања да се вакцинише. „Не жалим“, рекао је. „У животу сам научио да те то само спутава и у основи чини да живиш у прошлости.“ Да то чујете од неког другог, могло би деловати као флоскула. Али од некога ко је одиграо 72 гренд слем турнира, стигао до финала у 36 од њих и победио на 24, то има ореол апсолутне истине.
С обзиром да Иванишевић тврди да ће његов ученик играти бар до Олимпијских игара у Лос Анђелесу 2028. године, није нестварно помислити да би Ђоковић могао да догура до 30 титула, што је некада било незамисливо. Ако то учини, одлучујући фактор неће бити његов изванредан таленат, већ врхунска снага воље, квалитет који га чини вероватно најјачом спортском фигуром свог доба.
Оливер Браун je шеф спортске редакције Дејли телеграфа
С енглеског посрбило и опремило: Стање ствари
Прочитајте још
- The Epoch Times: Новака Ђоковића за директора СЗО (на енглеском)
Categories: Посрбљено
Све што је колумниста написао, већ је више пута написано, све то је већ рекао кроз бројне интервјуе Новаков тренер Горан Иванишевић, сама колумна је заправо сажетак Горанових изјава посвећених Новаку.
Британски новинари и колумнисти имају ту неку потребу, не само када је спорт у питању, све што је мимо енглеског говорног подручја, омаловажити, унизити, не ријетко изокретати чињенице, по потреби и банализовати, зато ова колумна малчице одудара од те матрице јер кроз колумну провејава искрено дивљење колумнисте према великом спостисти, али дивљење које је Новак заслужио и које само људи безнадежно заробљени у пакости и зависти неће показати.
Е сад, колумниста се осврнуо на спосртски аспект, што је у реду, јер Новак је спортиста, његова мисија је на спортском пољу. Но Новак је и пуно више од спортисте, Новак је и људска величина, Новак је и родољуб који осјећа снажну одговорност према свом роду, Новак је и хуманиста и човјек који не одустаје од својих принципа, не само када је у питању та сага са Ковидом.
Новак ће увијек подржати српске посебно младе али и уопште спортисте, навијаће страсно и луђачки за српске репрезентације и клубове. Новак се бори за спорт којем је посвећемн, за оне тенисере који нису у врху јер сматра да заслужују више, нема он никакве вајде од те борбе али слиједи своје принципе. Новак се бори за свој народ и своју земљу, кроз бројне начине, послаће поруку подршке нашем народу на Косову, 2014-е када су поплаве погодиле Србију и Српску прозвао је свјетске медије да је срамотно колико су томе дали мало пажње, добио је упозорење да пази шта прича али су наредних дана поклонили више пажње, ријеч шампиона има тежину. О његовима хуманитарним акцијама, донацијама беспредметно је говорити.
Колумниста је како написах, показао дивљење према Новаку, покушао проникнути шта га чини тако ментално јаким, но све то је већ рекао Горан Иванишевић. Но колумниста и не разумије Новаково схватање, заправо равна се према себи и свом поимању, Новак се равна према идеалу врлина које је себи задао.
Колумниста приказује Новакопв поход на Аустралију и Америку као „слатку освету“ за све што је доживио. Вјероватно и већина читалаца тог медија то тако види. Но Новак то не гледа тако, људи који су му загорчали живот прошле године у Аустралији и приредили пакао и они који су га покушали понизити забраном у Америку нису људи који стоје иза тих турнира, јер ту има и пуно ентузијазма и љубави према тенису и оних који ће се помолити да турнири прођу како доликује. Новак то цијени и раздвојиће сој од несоја, зато је посматрати то као „слатку освету“ инфантилно, он има своју мисију, и спортску и ону која је више од спорта. Учиниће он оне који су му приредили пасјалуке јадним, није спорно, но у Новаковом схватању они су ништавни.
Но Новак је прије свега и изнад свега људска величина. Сви који су га имали прилике упознати, срести, поразговарати, осим могуће оних који су се настојали окористити па су били прочитани, су се увјерили каква је величина, колико је готиван, сусретљив, обзиран према свакоме.
И велики емотивац, воли Србију, воли свој народ, па то ти је, та му љубав значи пуно, неизмјерно, током прославе великих успјеха српског спорта бјеше видљиво колико му значи шти је ту заједно са кошаркашима, са баскеташима, са Боришом. И камен би заплакао.И Новак је заплакао.
Велики је Новак
Ово би било потпуно тачно да не постоји (и) наддржавни чинилац. То су паре. Не праве државе турнире о свом трошку, већ парама спонзора. А Новак је на већ постојеће стање нетрпељивости престититки (израз са канала Јутуба „Гоатковиц“) још више зачинио и проширио званично удружење тениса (спонзорисано) и на лако поткупиве политиканте (тј. то им је у опису самог посла) када је покушао да предводи удружење тенисера које ће расподељивати паре тако да и мање успешни могу добити парче које би им омогућило да лакше подносе трошкове за опрему, путовања и вежбање.