Бринимо о будућем онда када дође време за то. У овом часу треба се бринути само за основно достојанство, човечност и правду. У томе бисмо морали сви да се сложимо, то није питање идеологије или политике
Црква
Протојереј Јован Пламенац: Није ли задњи час да црквени клир послушност Вучићу подреди личној послушности Христу?
Осим две жене, људи у Београду гледали су кроз мене као кроз духа који је недоступан њиховом опажају. Откуд тако велика промјена у односу народа према људима у свештеничким мантијама
Ива Радовић: Прст на чело
Што се напада на Цркву тиче – сетимо се да је глава Цркве Христос, и да смо СВИ ми – Црква. Бедни и слаби, какви смо
Свети владика Николај: Школованој девојци – о пет рана Исусових
Пет рана Исусових – пет извора крви пречисте, којом је окупан род људски, освећена земља
Протојереј-ставрофор Драган К. Велеушић: Студенти Србије
Зар се ови и овакви млади људи могу назвати усташама, фашистима, шљамом, нижим слојем друштва, плаћеницима, издајницима?
Свети Јустин Нови (Ћелијски): О односу Цркве према властима
Власт је у начелу, у принципу од Бога. Али кад се власт одметне од Бога и иступи против Бога, онда се она претвара у насиље, и тиме престаје бити од Бога и постаје од ђавола
Жарко Гавриловић: Црква и млади
Поводом девет година од упокојења протојереја др Жарка Гавриловића (10. 4. 1936. – 1. 1. 2016) објављујемо његов прилог из 1985. и полемику са Слободаном Антонићем
Један коментар: Шта би Његош отприлике рекао на речи о. Владана Перишића о „претоксичном утицају национализма на Цркву“
Све је било у земљи Србији, / све је било, ово јоште није: / да поп бљује с амвона церковног / да се Име Србско заборавља / јер је оно отров Цркви Божјој, пева коментатор Евсевије
Протојереј-ставрофор Владан Перишић: Превелики и претоксични утицај национализма на Цркву
Тај утицај је толико велик и толико токсичан да га њиме анестезирани хришћани често уопште нису свјесни, рекао професор Перишић на осмом симпосиону „Теологија у јавној сфери“
Свети Јустин Нови (Ћелијски): Наша интелигенција и наша Црква (1926)
Црквоборство које иде до дивљег Христоборства – пустоши душу наше интелигенције. Ко је томе посредно или непосредно највише крив? – На првом месту ми, званични представници Цркве
„Стање ствари“ поклања књигу „О понашању у цркви“
Данас, када се народ полако враћа својој Цркви, примећено је да не зна како се треба у појединим ситуацијама, на верским чинодејствима и богослужењима, понашати
Родољуб Лазић: Владике, свештенство и народ Божји
Бићете власт, а не оци. Имаћете нашу послушност (која никад није беспоговорна нити слепа), али не и синовску искрену љубав. Да ли је то Црква?
Љиљана Чолић: Да ли људи треба да устају на нељуде
Наравно да треба, јер шта има светлост са тамом и како да светлост победи таму ако се не бори против ње? У људском роду увек је било спремних да стану тамо „где прах гори под ноге јуначке“
Павле Ботић: Пастири и најамници
Ако су нам Свети Срби постали туђи, значи да смо се потчинили злим дусима поднебесја. Ми смо најдухоборнија генерација Срба, зато што смо издали све што се не сме издати, зато што издајемо Господа!
Драган Петрoвић: Св. Ермил и Стратоник, мученици београдски
Сингидунум, раскрсница путева. Св. цар Константин и цар Ликиније. Страдање Св. Ермила и Стратоника. Поштовање њиховог култа на Западу и на Истоку
Лазар Милин: Црква и национализам (1988)
Српска Црква као Христова Црква има, разуме се, љубав према свим људима и народима. Али над горком судбином српског народа нико није пролио толико суза и поднео толику бригу за његово очување колико она
Протојереј Жарко Гавриловић: У последњем рату о Србе су се највише огрешили Ватикан и Јевреји
Кад се открију архиве Ватикана и Пентагона ко је изазвао и пожар у Хиландару, ко је изазвао пожар у Србији, ратни пожар, она иста сила која прети да изазове пожар у Сирији
Жарко Видовић: Да ли држава може бити крштена
Црква је изнад државе и краља (националне институције), јер је Црква изнад нације, нација изнад краља – а изван државе, као и Црква, јер нација није заједница језичка – паганска – него заветна
Светислав Пушоњић: Вера и/или слепа оданост јерархији
Наравно да јерархију треба поштовати, али не и идолисати и обожавати до самопотирања. Слобода личности је ипак највећи дар који је Бог дао човеку
Жарко Видовић: Црква и држава
Однос између Цркве (Небеског царства) и државе треба да буде хармоничан онако како су сагласни (и хармонични) Нови и Стари завет
Протојереј Михаило Смиљанић: Да ли свештенство треба да се бави дневном политиком
Треба ли свештенство да се бави дневном политиком? Не – све политике су стране Цркви. Али свештенство које ћути пред злом и неправдама, изабрало је своју страну
Епископ бачки Иринеј: Клевета да се СПЦ не оглашава довољно о КиМ – хула на нашу Цркву
Срамота је да људи који тако говоре у већини у цркву не улазе, питање је да ли имају било какве везе са хришћанством, са било каквом вером. А они хоће да управљају Црквом, подвукао портпарол СПЦ
Миодраг М. Петровић: Положај и права побожног народа у Цркви, посебно при избору епископа
До тако штетних и из политичких разлога наметнутих „томоса“ не би дошло да лаицима као чуварима вере (напоредо са свештенством) из прва три века хришћанства нису ускраћени: положај, права и дужности
Слободан Стојичевић: Одлазак православног Фукујаме (у спомен Јована Д. Зизиуласа 1931–2023)
Филозофско-теолошке новотарије Зизиуласа и следбеника могу описати као „Крај православља и последњи патријарх“. Суштина је иста: крај свих борби и глорификација победе Запада
Tomislav Marković: Kad Crkva i desničari cenzurišu udžbenike biologije
Ideje u pogledu bioloških nauka koje propoveda patrijarh Porfirije jesu prijehale sa najvišeg mesta, samo se taj istureni položaj ne nalazi na onostranim nebesima, u rajskom naselju, već na mnogo bližoj, ovozemaljskoj poziciji – u Kremlju
Свети владика Николај: Трагика једног високог чина
Милански едикт је био кобан за Xpистову Цркву. Постала je привезак државе, привилегије су нарушиле њен Божански идентитет. Епископи су постали привилегована властела
Један коментар на текст свештеника Ивана Цветковића „Храм у Македонији у коме је одржана техно журка никада није припадао СПЦ“
Они који критикују црквене великодостојнике нису „црквомрсци“, већ људи који се ужасавају да изгубе духовни ослонац, људи вјерници који нису практиканти Њу ејџа, пише коментатор Чича Дража на „Стању ствари“
Немања Девић: „Ако је Црква одлучила, шта ја ту имам да кажем?“
Сви ми који се осећамо делом Цркве позвани смо да и у разговору са својим свештеником и протом, а зашто не и са владиком, разговарамо о проблемима које видимо у животу Цркве
Епископ Атанасије (Јевтић): Народ је умео и одлуке Васељенских сабора да обори (1992)
Ни моје одлуке немојте сутра да слушате ако моје одлуке нису израз онога што јесмо, што верујемо, у шта се надамо, рекао поч. епископ Атанасије Јевтић
Златоје Мартинов: Дисквалификаторске методе г. Марка Делића или Како уместо аргумената користити инвективе
Поводом текста Марка Делића „Визија Цркве из хитлеровског угла или ‘Проширивање царства баналног’“
Протојереј Жарко Гавриловић: Преговара се да се добије нека лепта од римокатолика, опет идемо Звери на поклоњење (2002)
На предавању у Смедереву крајем 2002. године протојереј др Жарко Гавриловић дотакао се и питања екуменизма и онога шта чека Православну цркву
Институт Арчибалд Рајс: Слом светског православља – епископи као агенти утицаја
Све више фактора у православном свету једнообразно се постројава против Русије. Многи православни јерарси своје политичко сврставање на страну западних и НАТО сила покривају лажним хуманитарним дискурсом
Марко Пејковић: Избори у масовној демократији нису „алатка“ која ће народу донети благостање
Много битнији од сваких избора је лични и народни рад на свеопштем препороду. Срби су у недељу трчали на биралишта, уместо да су некоме помогли, прочитали неку књигу или – најважније – да су отрчали у Цркву!
Протојереј Андреј Чиженко: Зашто је празник Победе православља посебно актуелан сада, током рата
Христос је већ победио! Победа Православља се догодила и остварује се! То потврђује победа над иконоборством у 9. веку после Рођења Христовог. Сада је неопходно да се Победа Православља оствари у теби
СПЦ: Поводом Резолуције Европског парламента
Стављање СПЦ у улогу узрочника „напетости међу етничким групама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице”, потпуно је супротно чињеницама и залагању Цркве у свакодневном животу