Срамота је да људи који тако говоре у већини у цркву не улазе, питање је да ли имају било какве везе са хришћанством, са било каквом вером. А они хоће да управљају Црквом, подвукао портпарол СПЦ
Извор: СПЦ
Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј дао је васкршњи интервју, који је снимљен у реализацији Информативне службе Епархије бачке у студију Радио Беседе. Разговор је водила Мирјана Бановић, уредник Радио Беседе.
Одговарајући на констатацију да неки замерају Цркви да се о Косову и Метохији не оглашава довољно, епископ бачки Иринеј је рекао:
„Нажалост, они људи који нису ни у мирним временима одлазили на Косово и Метохију, можда већина од њих никада није била у нашим светињама тамо, најгрлатији су говорећи како Црква не чини ништа за Косово и Метохију. А Црква је увек била присутна, сада је присутна и – ако хоћете – једино кроз Цркву Србија као држава и Српство као духовни организам су присутни на Косову и Метохији. Мене лично запањује и растужује чињеница да Црква непрекидно, из године у годину, у неким приликама из дана у дан – говори шта је њен став: да се не сме предати, продати, издати, на било који начин, не само светиње него наш народ, јер је он жива црква.
Кад Црква на најзваничнији и најодговорнији начин подсети на то, управо смо пре неколико дан, по стоти или хиљадити пут (то поновили), а коментар таквих људи – Црква ћути о Косову! А суштина је што они хоће да потчине (Цркву) себи, у својим политичким намерама, колико год да су можда добронамерни – али Црква није ничији орган нити средство. Прва клевета на Цркву јесте да је она у служби државе, режима, власти итд. То је потпуна неистина. Друго, била је изјава Његове Светости патријарха, имамо изјаву Светог Синода, ја сам са своје скромне позиције пре неки дан изјавио, и сада понављам, шта је став Цркве: Не може се признати плод агресије, отимачине, неправде, злочина. А чак и да је на неки блажи, људскији начин отимање Косова извршено, ми немамо морално право да то признамо, ни под којим условима.
Срамота је да људи који тако говоре – усуђујем се да кажем – у већини у цркву не улазе, питање је да ли имају било какве везе са хришћанством, са било каквом вером. А они хоће да управљају Црквом! То је потпуни апсурд, то је немогуће! Христос је себи одредио најпре 12 апостола, најближих ученика, којима је дао одређене службе, после је тај круг проширен и на 70 апостола, њих су наследили епископи у историји Цркве, епископи нису слободни стрелци и самци него су око њих увек свештеници, ђакони и верни народ. Не постоји црква без свих тих засебних служби, бити верник не значи бити пасивни посматрач. Сваки хришћанин мора бити активан у оној мери и на онај начин који му је дат, и то не од самих људи него од самог Христа, преко апостола па до данашњих дана. Мислим да наш народ ту има јако развијено осећање… А то да се Црква не оглашава и та инсинуација да је она незаинтересована или недовољно заинтересована – то није само потпуна клевета, него бих рекао да је то хула на нашу Цркву. Мислим да треба да буде срамота све оне који у таквој харанги на своју Цркву учествују, а ако је не сматрају својом – макар на Цркву свих својих предака.
Миодраг М. Петровић: Положај и права побожног народа у Цркви, посебно при избору епископа
Црква не треба само да се вербално заузима, него реално – што у највећој мери и чини – да помогне опстанку тог нашег народа (на КиМ).“
Погледајте цео разговор
Наслов, транскрипт и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Црква: „Зашто епископат ћути о фрагер плану?“
Епископат: „То што Црква пита је хула на нашу Цркву.“
Пре свега да се свештенство не оглашава није клевета, већ сасвим логично запажање једног човека коме је Бог подарио мало ума. Даље овај „човек са мало ума“ може да примети уједно и следеће: да србски народ на жалост не води више високо свештенство онако како би требало, који само себе смело сматрају и називају црквом – народ је ту само да аминује попут послушних зомбија. Цркву Христову сачињава и народ зар не?
Крајње је АЛАРМАНТНО нпр. да се ниједан епископ није огласио за систематско кривотворење истине по питању броја јасеновачких страдалника коју систематски спроводи Јован Ћулибрк. А да не причамо о поклањању србске имовине назови македонској цркви. Ако је призната, због чега је јој је онда поклоњена уз то још имовина СПЦ? Јел ко питао народ? То је само у новије време, без осврта на период након Другог светског рата.
Србски сељак не може да рачуна више ни на сопствене политичаре, нити на САНУ, нити на високо свештенство. Али треба да узвикује АМИН. Тако?
Црква : ” Зашто епископат иште посебан правни статус за Цркву на Косову и Метохији, тамо, где смо заветно своји на своме ?
Епископат : ” То што ваша Црква пита нашу цркву јесте хула на нашу цркву. Тражимо посебан правни статус за нашу цркву, ваша Црква ни у мирнодопско време, ни сада, зато што нема никакве везе са хришћанством у нашу цркву уопште и не улази – е, баш то хоћемо правно да регулишемо… “
Значи, овде је неко луд, а неком ”смрде” ноге! Уз дужно поштовање према епископском чину и према годинама преосвећеног владике Иринеја (Буловића) не могу а да не приметим да се Црква према издаји Косова и Метохије односи као онај човек у вицу који ”брани” другог човека, кога бију тројица насилника. Тај човек (Црква) стоји са стране и гледа како несрећног човека (Космет) млате као вола у купусу. И, онда, он гледајући са стране каже насилницима: ”Чик, ако смете да га бијете још”! Насилници се окрену да чују ко им то приговара и одговарају: ”Смемо”. И наставе да бију оног несретника, и то још јаче.
Е, тако се односе силници овога света (укључујући и наше, домаће) на то што им кажу наши епископи. И, ни по јада, то што се страни насилници понашају тако. Они су на то навикли. Да бију јадне и беспомоћне, не размишљајући много о последицама. Али, ако већ Црква нема механизам да ”преваспита” стране насилнике, за ове наше домаће насилнике могу да предузму многе, конкретне, кораке. Прво, да јасно и гласно кажу шта мисле о француско-немачком плану и Охридском споразуму. Јер, тај план и тај споразум је усмено одобрио и са њим се сагласио председник наше државе. У име свих Срба!!! Од којих већина не мисли као он.
Не може Црква да се ”крије” иза става једног митрополита. Јер, колико год да јасно изречен став о француско-немачком предлогу часног и храброг митрополита Јоаникија вреди, не значи ништа ако Саборски није потврђен и аминован. Овако, његов став остаје да буде записан у времену и простору као ”једна сламка међу вихорове”. То јест, остали епископи ће прећутно да одобравају француско-немачки план и Охридски споразум, бранећи се тиме да су гледе Косова и Метохије све већ одавно рекли. И тиме ће да дају ветар у леђа овом нашем збуњеном и слуђеном председнику да настави у истом правцу. Заиста, куда (у ком правцу) плови овај српски брод, са све епископатом СПЦ на прамцу/челу брода?!
Христос Васкрсе. Слава Богу да имамо истините Свештенике, Духом Светим утврђене да разобличе ове секташе и лакрдијаше несрећне. На многаја љета Преосвећени Владико, достојни наследниче Светог Исповедника Иринеја Бачког.
Ововремени, универзитетски епископат српски иде у Цркву, али Црква Христова неће да иде у њихова непокајана срца! Није истина да се „црква“ не оглашава по питању Косова. Они који су себе изједначили са Црквом гонећи Богочовека Христа из Цркве, ревностно су подржали све Дачићеве и Вучићеве бриселске, вашингтонске, Шолц-Макронове и охридске споразуме, који представљају одрицање од Косова и Метохије. Београдски синедрион системски саучествује у издаји Косова. НИКО од епископа у Србији и дијаспори правоверно не сведочи, и не проповеда Страдајушчу, Крстоносну Истину Косовског Завета, јер најамници не гледају Јеванђељем, већ собом! Да, вишедеценијски процес хеленизације је од Српске Православне Цркве начинио фанариотску, грађанску и јавно-комуналну екумену, која се одрекла Светога Саве, и свих задужбина Светосавске Цркве у Маћедонији и на распетоме Косову и Метохији. Ипак, Други Долазак Суда Христове Правде све је ближи и све тежи…
Коме се и зашто обраћа епископ Иринеј Буловић, портпарол СПЦ,
баш после завршених избора за шиптарске прваке у србским
општина на северу КиМ?
Сада може мирно, “де факто и де јуре“, да честита Шиптарима на
“успешним изборима“, именовању Шиптара за општинске прваке
на КиМ, а СРБИМА : “Е, сада је касно да се било шта поправи –
“де факто и де јуре“!
Није наодмет да се понови порука епископа Артрмија од 2013.
године, о коју се оглушио “портпарол“ СПЦ Иринеј Буловић.
СРБИ НА ОКУП:
“Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ на
коју је политичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба са
Косова и Метохије треба да буде да власт у Србији може да чини
шта год хоће, али Срби са Косова и Метохије на то не смеју да
пристану и тако као недужни народ прихвате на своја плећа
одговорност ове националне и историјске издаје.
Епископ Артемије“
@Вазал Царски Томислав Шиповац
Сем Вашег коментара, поштовани брате, ове остале коментаре као да је душманин писао. Сваки Србин је најбољи политичар и војсковођа, најбољи селектор и тренер, најбољи патријарх и епископ, ма сви све знамо. Што рече Бранко Ћопић, „ђе би смо стигли да нам не смета силна памет“. Ни у једном коментару макар трага нечег што се зове национална дисциплина, оданост својој држави и цркви.
А **** **** **** ***, не знају где су шупљи. Срам вас било све одреда.
@Очајник
Није баш да је нико. Митрополит црногорско-приморски се јасно одредио. Еп. Фотије се исправно одређује, али онако скривено и између редова, налик на Никодима који је Христу ноћу долазио из страха од Синедриона Јудејскога, мада је и њему пилатовски драже шта ће у Риму рећи него да јасно и гласно каже оно што је право и Богу драго.
Од осталих треба поменути и Епископа аустралско-новозеландског Силуана, који је за време ковид-рестрикција јасно и гласно стао на праву страну. Но он је човек одрастао далеко од овдашњих злих турско-феудалних обичаја, и столује у далекој провинцији, ван бича клерикалних власти, па му је и лакше да се не ваља у том блату.
Нас неуке занима став Цркве по питању ,,немачко – француског“ плана. Јер једино још у Цркву имамо поверења и у епискоое као најумније и најобразованије људе. Али тај одговор не добијамо. А наравно да је став Цркве по питању Косова јасан, то се на свакој литургији може чути и то није спорно.
ne plaćajte im ništa, pa će shvatiti da zavise od naroda