Наравно да треба, јер шта има светлост са тамом и како да светлост победи таму ако се не бори против ње? У људском роду увек је било спремних да стану тамо „где прах гори под ноге јуначке“
Љиљана Чолић (Извор: Печат)
Да ли људи треба да устају на нељуде? Да, наравно, јер шта има светлост са тамом и како да светлост победи таму ако се не бори против ње?
Једна девојчица по имену Ема, стала је пред наоружаног другара и покушала да га спречи у вишеструком убилачком чину. Неки ће рећи: „Да, али је и она постала жртва.“ Суштина је у томе да је ова изузетна девојчица отишла тамо где ћемо отићи сви ми, само је питање да ли ћемо се удостојити да будемо на месту цветном, на месту светлом, где ће Ема вечно боравити.
Слава Богу, у људском роду увек је било храбрих и одважних људи, спремних да стану тамо „где прах гори под ноге јуначке“.
Ево кратке истините приче о једном таквом човеку. Он сигурно не би непомично гледао како неко пред његовим очима удара шамар свештенику.
Епархија бачка: Нападнут свештеник у новосадском насељу Лиман
Рано летње поподне. Дошли смо на Земунско градско гробље где почива добар део мамине фамилије. Одједном се проломи женски врисак и запомагање. Сем нас, нема никог у близини. Изненада искрсну млада жена, а за њом мушкарац са повећим ножем у руци. Тата аутоматски притрчава, ногом блокира насилника, хвата га обема рукама за дршку ножа и виче жени: „Скидај штикле и бежи!“ Пустио је нападача тек кад је жена нестала са видика. Са двоје деце у позадини и женом – која је из разумљивих разлога управо улазила у хистерични напад – више није могао да учини, али учинио је довољно. Сестра и ја биле смо тада још веома мале. Свега се сећамо као кроз маглу, али памтимо да је наш тата стао пред исукани нож да одбрани непознату особу.
Звао се Бранислав. Надам се и верујем да му је Господ урачунао.
Categories: Гостинска соба
Треба изградити такву државу која ће ударати на нељуде и злочинце, а не немоћни и деца
Свакако да људи треба да иду на нељуде. Ако има икакве шансе да преживи човек који удари на нечовека. У том сукобу и ударању постоји шанса за победу човека, као што је пример победе Давида над Голијатом. Има случајева када се не може избећи напад или покушај напада на онога ко је видно јачи од тебе. Тешко је издржати без покушаја напада на онога ко нам удара на мајку или дете, на пример. Ипак, не можемо претеривати у безрезервном саветовању и подстицању деце ни своје ни туђе да се супротставе људима који у пракси покажу зверске ћуди и извршиоце злочина над људима. Не треба у сваком детету тражити да искаже херојство и када је очигледно да ће то херојство одузети детету живот.
Треба да се држава и друштво изграде тако да они ударају на нељуде и злочинце, а не појединачно немоћни и деца.
„Да ли људи треба да устају на нељуде?“
Свакако, и то од општег случаја ка посебном. Или обрнуто.
Ево примера општег случаја на глобалном нивоу: на несхватљив начин не долази, нити има наговештаја о томе, да се приведу правди виновници „Вакцине“ против Ковида, иако до сада већ има огроман број смртних случајева, као и људи са последицама. Стога могу ђавољи следбеници НА МИРУ да смишљају нови „вирус“ и са тим спрегнуте којекакве мере.
Ево пример појединачног случаја: Сећате се када је у суботичкој коцкарници пре пар година, монструм на очиглед десетина „људи“ и пред камерама ломио кости недужном човеку? Кост по кост, зглоб по зглоб … „Људи“ су храбро посматрали овај призор.
Примера има безброј …
Додуше се ЗЛО потрудило да од људи створи што већи број зомбија. Један вид зомбирања иде рецимо преко искривљеног тумачења православља:
1) „Не суди да ти не буде суђено!“. Овде се мора осудити дело (пљачка, издаја …), а не човек, јер се може покајати. ТО ЈЕ СУШТИНА. И осим тога човек је дужан да стално РАСУЂУЈЕ, што јесте оно што га одваја од животиња. Код данашњег православног човека влада тотална збрка у глави што се тиче ова два појма: СУД и РАСУЂИВАЊЕ. Расуђивање је Богом дан разум који треба користити.
2) „Заборављај зло, памти само добре ствари!“. Истина је да се зло НЕ заборавља, већ се опрашта. Не рече ли Џејмс Шеј (портпарол НАТО): „Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све заборавити!“?
3) „Кад ти неко удари шамар с једне стране окрени му и други образ!“. Има људи који би бесомучно ударали на свако окретање образа, од глобалног нивоа до појединаца. Не тражише ли ипак Господ образложење за ударце питањем: „Зашто ме удараш?“ То је већ један вид од Бога нам датог здраворазумског отпора.
…
Дакле ово су само неке ставке где простодушан човек доводи себе у ситуацију, без трунке мудрости, да буде овца за клање.
Зомби су уједно и штеточине, јер осим сопствене болести не дозвољавају отпор здраворазумских људи. Видимо на глобалном нивоу разно-разне видове зомбија који заправо не подносе Путина само из једног разлога – ПРУЖА ОТПОР!
Скупимо се народе с молитвом у Господа!
Будимо барем мрвица на Христовом мачу!
Христос воскресе!
Господ урачунао. Него шта, поштована Љиљана.
“Свега се сећамо као кроз маглу, али памтимо да је наш
тата стао пред исукани нож да одбрани непознату особу.“
Патријарх Павле:
“Будимо људи, нељуди никада!“.
Христос:
“Од ове љубави нико нема веће, да ко свој живот положи
за пријатеље своје.“ (Јн. 15, 13)
Његош:
“Ал’ тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!“
@Србски сељак
“Кад ти неко удари шамар с једне стране, окрени му и други образ!”
Окрени му и други образ, али не да те удари, (јер то Христос и не каже!),
већ као гест помирљивости, и приупитај га: “Зашто ме удараш?”
Но, ако он хоће да те удари и по другом образу, онда избегни ударац,
склони се, или се брани, само ЉУДСКИ – “без прекомерне употребе силе“.