Српство

О. Дарко Ристов Ђого: Пред пут у Београд

Радујем му се јер свако бира свој Београд. Мој Београд је некадашње средиште најплеменитијих српских духова, престоница у којој и сада почивају мошти светитеља и кости великана. Наравно, постоји још много Београда

Светислав Пушоњић: Осрбите Београд (и Србију)

Упоредите рођене Београђане попут Ракића и Бојића са данашњим рођеним Београђанима… Зато је поновно осрбљивање Београда, као и Србије у целости, велики историјски задатак који стоји пред свима нама

Александар Лазић: За поправљање Србије

Национална ревија „Србија” је благотворна за васколико Српство и субверзивна за његове противнике: схватити ко си био, ко јеси и куда идеш – те докле можеш да стигнеш – може бити почетак једног лепог Поправка/Опоравка

Драган Бојовић: Црна Гора се још није вратила себи

Црна Гора постоји и постојаће увек, иако се још није вратила себи. Премда изопштена и запоседнута, Црна Гора се бори да остане Спарта, бар је то посведочила у величанственим литијама

Варја Нешић: Српство је лично и моја ствар

Некога опомињу четнички ђедови или јунаци црногорског крша, некога жртве динарских јама; мене опомињу и прогоне прекодунавска осиротела српска господа, поданици монархије

Славољуб Лекић: Истина и лаки кеш

Наша интелектуална елита и контраелита ушанчене у САНУ и на универзитету закрвљене су више од сто година. Како бива у оваквим сукобима победу ће однети трећи. Антиелита. Родиће је Заједница уз благослов СПЦ 

Душко Бабић: Његош и црногорство

Његошева Црна Гора је чувар светости нације, онога што је у њој вечно, што у историји и егзистенцији носи и чува њену метафизичку одређеност. Таква Црна Гора је „херојско послушање“, „служење крсту“

Драгослав Бокан: Мој (сасвим специфичан) „случај“

Понекад ми буде жао оне бесмислене чињенице да ће се моје деловање тек након моје смрти више уважавати него сада. И да ће се говорити да је „штета што Бокан више није са нама“

Комнен Бећировић на бранику српског Синаја и вјечности Мораче

Особеност Црне Горе је била баш у томе што је она била теократска држава, што значи да је стуб те државе била Српска Православна Црква која се сада, као и све што сачињава бит Црне Горе, налази на удару

Владан Ивковић: Прогнани из Српства

Није данашње Српство оно што је Црква или нека друга српска установа укључила и ограничила, него оно што је послије свих превјеравања и одсрбљења преостало. Православни Срби нису никог истјерали из Српства, ми смо остатак иза оних који су напустили… Read More ›

Владимир Коларић: Путеви српског уједињења

У конституисању идеје уједињења српског народа морало би се рачунати на антиколонијалну свест, културу памћења на заједничка страдања, као и на културно-цивилизацијске корене, али одрицање од државотворности и националног идентитета не би био добар пут