Слушао сам Србе да псују богохулно, љуто, сочно, али никад Србина из Републике Српске да опсује Србију. Она је за нас Светиња

Фото: АТВ

Читав дан ми звони телефон. Зову пријатељи од Москве до Ванкувера.

– Како је тамо код вас?

Код нас као код нас. Више се овај народ брине за Београд него за себе.

Са протеста 15. марта у Београду (Извор: x.com)

Слушао сам Србе да псују богохулно, љуто, сочно, али никад Србина из Српске да опсује Србију. Она је за нас Светиња.

Брину се људи. Не говорим о политичком јазу, о друштвеном јазу. Говорим о том тешком осјећају у ваздуху, осјећају набијеном најавом насиља.

О. Дарко Ристов Ђого: У ономе најбољем од нас Дрина заиста није била граница

Оно не смије да се деси. Просто: ко год 15. марта (или ма када) прибјегне ударцу, каменици, палици – исписао се из Српства. И баш ме брига како ће неко тумачити ову поруку (а тумачиће је увијек одрично онај ко рачуна да силом може нешто постићи). „Наша је сила планинска ријека“, каже Шантић, али то је сила Христа, сила Истине и Живота. Ко не схвата да је свако насиље сутра пут у амбис, слијеп је и боље да остане кући (са ма које стране био).

Шта год и ма гдје били, Срби, прије него што ма шта урадите, реците не једном већ 40 пута: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног и спаси народ српски!

Да тако иначе чинимо, гдје би нам крај био…

Прочитајте/погледајте још

Отац Вељко с Гачанима!
Моја Херцеговина и моја Црква онаква какву је знам! ❤️ pic.twitter.com/8JEtarnww8

— Ђет Милоје и десет љутих гуслара (@cetverogrbidjet) March 15, 2025

Categories: Гостинска соба

Tags: РС, Срби, Србија, Српство, о. Дарко Ристов Ђого