Сукоб између Српства и титоизма је најважнији сукоб у овој земљи. У ове две речи сажета су два вредносна, геополитичка, идентитетска и морална става. Дубоко непомирљива
Миша Ђурковић (Фото: Снимак екрана/Јутјуб)
У кампањи за београдске изборе, по свему судећи као једна од занимљивих тема најављује се спор око споменика Стефану Немањи. Читаоци су засигурно пропратили опозиционе предлоге за измештање у Маринкову бару или Борчу, и одговоре режимских таблоида.
Не спорећи да ово може да буде предмет легитимних политичких спорова и ставова, чини ми се да постоји једно важније питање о измештању које Бога ми одавно није покренуто. Ми старији се сећамо како је доктор Војислав Шешељ пре три деценије пошао са глоговим коцем пут објекта и даље познатог као Кућа цвећа. Рекао је да је пошао да види шта има тамо и да у елиминацији вампира искористи наречени колац.
Извор: Политика
Било је и касније појединих подсећања на невероватну чињеницу да Срби и даље држе на почасном месту са почасном стражом маузолеј окупатора, али је све некако остајало на маргини. СУБНОР је и даље био важан, Добрица Ћосић и његов посттитоистички круг су и дање играли велику улогу у општем друштвеном животу итд. Занимљиво, ни после промене власти 2000 када су многи у заблуди мислили да је коначно срушен комунизам, није било озбиљних покушаја да се она срамота уклони са лица Београда и српског народа. Штавише титоизам се на велика врата вратио преко агената утицаја, универзитета, телевизија и медија који су славили Јованку, веселе шездесете итд.
С друге стране, и ми српски интелектуалци, а свакако и наша Црква, смо нешто у међувремену изгледа ипак урадили. Вратили смо на сто многе теме, људе, идеје, вратили легитимност српског национализма и борбе за то да Србија, Српска, Црна Гора поново постану државе српског народа, а не празне титоистичке љуштуре. И Богу хвала по општој оцени, српска омладина је данас изразито националистичка, цркве су недељом пуне врло озбиљног света, преведено је и објављено много вредних књига и упркос томе што су велики делови политичке, пословне и интелектуалне елите услед корупције и бескарактерности наизглед привржени титоизму, Србија по дубини сваким даном све више постаје српска држава.
Титови омладинци у „Кући цвећа“ (Фото: Филип Плавчић)
Да скратим: сукоб између Српства и титоизма је најважнији сукоб у овој земљи. У ове две речи сажета су два вредносна, геополитичка, идентитетска и морална става. Дубоко непомирљива. Из перспективе Српства, онај што лежи горе (ако уопште ту и лежи) је окупатор Србије, злочинац, човек који је у Првом светском рату и директно ратовао против ове земље, неко ко је наредио да се Србија 1944 третира као окупирана земља, спроводилац аустроугарске, кајајевске политике идентитета усмерене ка сузбијању Срба из свих околних простора, креатор нових нација на српском етничком простору, креатор Голог отока, монструм.
Дакле уклањање оне срамоте са Дедиња, биће услов за почетак оздрављења овог народа, града и државе. Отуд бих волео да се кандидати за градоначелника пре свега изјасне о овом питању, јесу ли за српство или титоизам. И да дају детаљан план где ће преместити остатке, шта ће урадити са тим објектом и како ће елиминисати све трагове титоистичког наслеђа са Дедиња.
Из књиге поч. протојереја др Жарка Гавриловића „Српски пакао у Брозовој Југославији“
Суочени са разним покушајима повампирења титоизма, недавно смо објавили прво издање у Србији изванредне књиге српског филозофа Кајице Миланова под називом Титовштина (Сиднеј, 1952). Након окончања изборног процеса планирамо да направимо велики скуп поводом књиге, да анализирамо наслеђе и појавне облике титоизма и титовштине, као и да покренемо озбиљну грађанску иницијативу за коначно уклањање оне срамоте са Дедиња. Надам се да је сазрело време да то урадимо и позивам све нормалне људе у овој држави да се удружимо како бисмо коначно уклонили маузолеј диктатора и окупатора. Ако су Бугари могли да динамитом разоре маузолеј једном Бугарину, можемо ваљда и ми једном белосветском авантуристи чије се порекло вероватно никада поуздано неће утврдити. А који нас је „о јаду забавио“…
Categories: Моба
Vreme je. Hvala gospodine Djurkovicu.
Свака част на поређењу . У данима иза нас слушам , гледам и чудим се шта ради и прича такозвана опозиција , и истински сам забринут да ће ова власт потрајати нежељено дуго☹️. Обзиром да данас свако себи даје за право да јавно износи своје мишљење као рецимо „Evropa Nostrа“ иако их за мишљење нико није ни питао , изнећу и ја своје мишљење везано за то ругло на Дедињу. Волео бих да доживим да се након рушења тога , како се год то звало, никне један диван маузолеј или храм или музејски комплекс (мада ,музеј , чини ми се је ниво мање захвалности од храма или маузолеја) нашим див јунацима из Балканских и Првог (Великог) рата.
Верујем да се ,рецимо, Србијанка Турајлић не би са овим сложила , али њено мишљење ми је важно исто колико и мишљење ових из „Еvropa Nostre“
П.С. име дотичне ,претпостављам, невладина организације нисам случајно написао латиничним писмом 😁.
Da umreš od smeha,kaže čovek „mi srpski intelektualci „…hahahahahahahahahahaha
Da se NE ZABORAVI.
Grozni Brozomora, je sahranio , BELOG KONJA , PSA
VUČIJAKA I SVOJU LJUBAVNICU , u dvorištu otete
kuće Srpskog kralja.
U amanet ostavio , onim Srbima i Srpkinjama koji su
skrenuli sa svoje Svetosavske pravoslavne vere i krsta
u Crveno komunističko zlo sa petokrakom na čelu , a
NISU SKRENULI , sa NJEGOVOG ,puta da ga sahrane
u dvorištu otete imovine , i da mu podignu kuću zvanu :
Kuća cveća, da bi mogli da mu se KLANJAJU , na godišnjicu njegove smrti, a nikada nesaznavši , kada se GROZNI , rodio u U(mrovcu) , i da se NIKADA ne
UPITAJU :
Zašto , na Venčačkom mermeru , pored njegovog imena NEMA PETOKRAKE.
Grozni Brozomora iz Umrovca , je ubio Srpskog
Đenerala , protiv koga se još borio na Drini kod Lešnice
1914 -1915 godine i 1941-1945 godine.
Njegove kosti , još uvek nemogu da se nađu i da se sahrane , kako svako ljudsko biće zaslužuje.
Srpski kralj Pera , čije je imanje Grozni , oteo nema ni spomenik u Srpskoj prestonici.
I na kraju svih krajeva da se NE ZABORAVI .
Grozni Brozomora je sve do svoje smrti , u bolnici u gradu , ispod TAMNE STRANE ALPA ,kada mu je OTPALA ,noga od posledica šrapnela Srpskog topa , na reci Drini, zadužio Srbiju kreditima , uzetih kod ANGLOSAKSONACA , a potrošenim UGLAVNOM , u dve KATOLIČKE REPUBLIKE , koje će Majka Srbija da vrati
ZADNJU , ratu sredinom 2042 godine , sa kamatama ,
62 godine od njegove smrti.
Stari Srpski običaj zahteva GLOGOV KOLAC.
Вјероучитељ зла
У очима сукус зла
Ватрена грозница
Ломача спремљена
За Господа
У устима укус отрова
И ријеч медена
Што ваби у гвожђа
Ледена
У грудима бије
Срце вучије
Антифриз кружи
Венама
А рука хладна
Млитава
Стисак
И нема
Момчило
Кажу да нада умире последња…Али да ли ће Србија успети да са себе скине лудачку комунистичку кошуљу, видећемо? До тада уживаћемо у бесмисленим, оперетским, за излапели народ пажљиво одабраним представама…
Сећају се преживели да се за његовог вакта без проблема могло спавати у каналу поред пута, може додуше и данас, али тај сан ни издалека није тако сладак и опојан!!!
Неће Србија Краља!!!Хоће председника…хоће сећање на Броза, вечно сећање на своју највећу трагедију и срамоту у историји…
Прилажем песму Љубомира Симовића.
О Брозу :
ПОГИБИЈА КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА
“Спустите кундаке и сандуке у снег !
Застаните, и замислите се мало,
и упитајте себе куд сте пошли !
Познајете ли оног ко вас води ?
Ко је ?
Одакле је ?
Чијим језиком говори ?
Знате ли зашто не ратује по својим,
него по нашим градовима и селима ?
И зар се нисте упитали зашто
не буни своју браћу, него вас ?
Зар се нико није сетио да се упита :
ако се један убијен немачки војник
плаћа стотином стрељаних српских сељака,
кажите кога, Србе или Немце,
кога његова борба скупље кошта ?
Ко не уме да мисли, нека бар броји !
Ако убијају сто за једнога, ко ће се спасти ?
Ко ће ту његову борбу да преживи ?
Замислите се над том рачуницом !
Ако је пут страдања пут спасења,
зашто и свој народ њиме не спасава ?
Зар не видите куд тај рачун води :
за једног сто, за двојицу двеста … “
Стојећи до колена у целцу,
још би он тако набрајао и питао,
али комесар откопча футролу,
извуче из футроле парабелум,
и покоси га ту, на лицу места !
Г-дин В.Јанковић упао у замку МАГАРЕЋЕ СЕНКЕ. Мало је људи који тако добро познају античку грчко-латинску културу као он. Стога желим да га потсетим на једну епизоду из старогрчке историје. Наиме, када је Атини запретио упад Филипа Македонског и покоравање грчких полиса Демостен је један од ретких који је схватао опасност. Данима је на атинским трговима држао говоре против Филипа (отуда израз филипике), али су га атињани слушали са мало пажње. Једнога дана Демостен се досетио да грађане замоли за мишљење о једном правном спору. Наиме, неки трговац је требало да ради посла отпутује у Атину. Чекао га је целодневни пут по летњој жеги, а он стар и слаб да пешачи. Зато је најмио једног власника магарца да га превезе до Атине. После напорног полудневног јахања трговац замоли гонича да му помогне да сјаше са магарца да би се мало одморио. Пошто је сјахао трговац седе у магарећу сенку, јер у близини није било никаквог хлада. Но, гонич помери свог магарца говорећи: „Изнајмио сам ти само магарца, а не и његову сенку. Доплати па можеш у сенку!“. По доласку у Атину трговац оптужи гонича магарца за изнуду доплате уговорене цене. Ту Демостен прекину причу и упита окупљене атињане: „Ко је у праву – трговац или гонич ?“ И тад настаде свађа, једни су тврдили да је у праву трговац, а други да је гонич. Након неког времена Демостен прекину расправу говорећи: „Срам вас било атињани! Не занима вас одбарна града од Филипа, већ магарећа сенка!“ Тако су и неки паметњаковићи мог скоро па исписника увукли у причу о споменику, као да нема важнијих ствари и проблема у Београду! А башка што већина београђана немају ништа ни против споменика ни против места на коме се налази. А то су људи који треба да гласају. Са друге стране још један врло паметан човек (Миша Ђурковић) покреће предизборно изјашњавање о опстанку Титове гробнице у Београду. Крајње је време људи да се манете МАГАРЕЋЕ СЕНКЕ и причате о Филипу.
Чисто сумњам да фашиста Броз ту лежи, цео његов живот је био лаж, превара па и изругивање Србима. Нема разлога а и сумње да му и кончина није била у том светлу
Како се градио култ личности Јосипа Броза ?
Како су индоктринирана деца ?
Како су коришћени музика и филм ?
Одговор нам даје Срђан Цветковић (1972), научни сарадник Института за савремену историју, аутор изложбе “У ИМЕ НАРОДА – ПОЛИТИЧКА РЕПРЕСИЈА У СРБИЈИ 1944 – 1953” :
https://youtu.be/8Es9Pcpld3k
Али ево видим да и сам, следећи Мишу Ђурковића, упадам у замку МАГАРЕЋЕ СЕНКЕ, коју нам је тако згодно описао коментатор @Херодот.
Миша Ђурковић тврди да је сукоб између Српства и Титоизма најважнији сукоб у нашој земљи.
Не бих се сложио. Сматрам да је сукоб између грађана и власти много важнији.
Пред грађанима су избори.
За изборну борбу потребан је новац.
Избори се добијају новцем.
КАКО СЕ БОРИТИ кад државну касу Србије држи трио Вучић-Мали-Табаковић и из ње ваде кад хоће и колко хоће. Без питања, без контроле, без рачуна.
Купују милионе грађана са 100 (наших) евра и милионе пензионера дирљивим писмом. Купују медије, изборне спотове и огласе, билборде и аутобусе, пакете и медије, услуге и људе. Купују лидере опозиције, ТВ канале, директорку болнице, познатог спортисту, новинара, глумца, министра, председника изборне комисије . . .
КУПУЈУ СВЕ !
povratak Monarhije je jedini spas za opstanak Otadzbine!!!povratak korenima i Srbiji
Jedno usputno pitanje za g.Herodota. Ako je Demosten govorio protiv Filipa I Aleksandra vredjajuci ih I isticuci da nisu Grci, sta su oni onda bili? Jos se moze dodati da je Demosten tajno radio za Persijance u gradu koji je imao vise robova nego slobodnih gradjana (120 I 100 hiljada), 5000 placenih sudija I oko 6000 placenih poslanika, gde je bila ogromna nezaposlenost, korupcija I kriminal, gde se sve moglo kupiti za novac bas kao sto je I sam Demosten kupio svoju gradonacelnicku funkciju.
Наше полуострво Хелмо (коме су немци пре два века наметнули назив Балкан) било је од времена културе Лепенског вира насељено сродним племенима која су освајачи Грци називали Трачанима. Херодот је о Трачанима писао: „Народ Трачана је после Хиндуса најмногобројнији. Када би њима владао један човек и једна мисао, били би непобедиви и јачи од свих народа – ПО МОМ МИШЉЕЊУ… имена имају многа и различита према областима, али су им обичаји у свему код свих исти… “ Касније су почели да разликују поједина трачка племена или групе племена и давали им имена Даки, Дардани, Мези, Илири, Македонци и др. По легенди један војсковођа са севера (Каран) завладао је у Пелагонији и основао или обнови град Пелу. Каран је оснивач династије Каранида (што би се србски рекло Карановићи), а државу су називали Македонијом. Стари Грци су добро знали да су се ти антички Македонци језички и културно разликовали од Грка. И сам Демостен је ругајући се Филипу говорио да су Македонци варвари који немју своје робове и код којих на гозбама за столом седе и жене равноправно са мушкарцима. Нема јасних података одакле је са севера дошао Каран у Пелагонију, али има назнака да потиче из племена Темно. До данашњег дана једна област између Трстеника, Крушевца, Варварина до Јухора назива се Темнић, Десетак села у Босни, Србији, западној Бугарској (Торлаци) и северној Македонији носе назив Караново или Карановац. Град Краљево је до проглашења Кнеза Милана за краља носио име Карановац. Тада су примитивни полтрони из Карановца додворавајући се новопеченом крљу одлучили да граду промене име у Краљево. Неки други полтрони из варошице Деспотовица променили су име у Горњи Милановац по имену ранопреминулог најстаријег сина кнеза Милоша. Додуше хтели су да се само назове Милановац, али су их предухитрили неки други полтрони из Пореча који су променили у име у Милановац, па је књаз пресудио да Пореч буде Доњи Милановац, а Деспотовица Горњи Милановац. То ваљда нешто говори о нама Србима.
О нашем односу према својој прошлости говоре и следеће “ситнице”. Прва престоница Стефана Немање била је у граду Беле Цркве јер је он ту подигао своје прве две задужбина манастире Светог Николе и Пресвете Богородица који су били белих зидова – посебно овај други манастир, данас у рушевинама. Оба манастира су била покривена оловом јер је олово тешко и ветар га не може одувати, а и лако га је обликовати да не прокишњава. Кад им је затребало Турци су поскидали олово са манастира и од њега правили метке (куршуме). Тако је настало име Куршумлија. Никоме до данас у несрећној Куршумлији није пало напамет да врати старо име у част та два манастира и великог жупана Немање. У близини средњевековног града Равно кнез Лазар је подигао манастир Раваницу. Турци су касније по мосту на Морави променили име Равно у Ћуприја. Ћупричани се данас поносе турским именом свога града и ником не пада на памет да врати старо име граду – Равно. Још, по мом мишљењу, следи драстичнији пример. Недавно сам поново посетио манастир Ресава. У школи смо некад учили да је у том манастиру била чувена средњевековна школа у којој су се ручно преписивале (умножавале) књиге, па су нас професори опомињали да не преписујемо један од другог „није ово ресавска школе, него гимназија“! Са чиђењем сам слушао девојку водича у манастиру Ресана која је рекла да није монахиња него кустос и која је упорно тврдила да се тај манастир зове Манасија. На моје питање ко је манастиру променио име и да ли она зна да се тај манастир некада звао Ресава, она је одговорила да је чула и да се распитала ког свог професора (?!?) на неком београдском факултету где је судирала и да је он објаснио да је Деспоту Стефану ктитору манастира Ресава старозаветни пророк Манасија био најомиљенији светитељ. Није умела да ми објасни где је то Деспот записао.
И још једна напомена о Карану родоначелнику најпознатије династије у Македонији. Не знам да ли негде данас међу Србима постоји име Каран, али у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини постоји преко 500 презимена Каран, Каранић и Карановић. Случајност што би рекао фамозни професор Радивој Радић савремени уништитељ генерација српских историчара.
@Херодот!
Коначно.Подршка господину Ђурковићу.Можда би требало направити и једну петицију, да се види колико ће људи подржати овај предлог
Eво, јавила се и Мица да замлаћује народ МАГАРЕЋИМ СЕНКАМА!