Духовна герила

Духовна хајдучија: Бити у праву или бити у Истини

Креатори актуелног поретка вешто су искористили једну од човекових највећих слабости: потребу да се „буде у праву“. Та је потреба јача од жудње за истином, за слободом, за разумевањем света у којем живимо

Духовна хајдучија: Акцијом против активизма

Активизам је постао серијски: свако може бити изненада надахнут да постави пригодан „хештег“ и изрази солидарност са црвеним пандама, становницима блока 70 или „природним женама“

Духовна хајдучија: Демократски елитизам (без протезе за крезубе Србе)

Презир према сопственом народу превазилази фрустрацију размаженог детета којем се не да чоколада. То дете сада активно мрзи „крезубу Србадију“; и не би јој понудило протезу, но би јој разбило и преостале зубе

Духовна хајдучија: Злочиначка удружења & савези ништарија

Злочиначка удружења и савези ништарија су перверзни љубавни пар Западне, то јест глобалистичке цивилизације у њеном дивљању и у њеној агонији. Благо свакоме ко не припада ниједном од та два табора

Духовна хајдучија: Силовање сумњом

Нико у том „покрету“ неће остати неокаљан; ни претпостављена жртва, ни претпостављени насилник, а неће остати недодирнути ни они који се сврставају на једну или другу страну

Духовна хајдучија: Његошева визија Сатане као трансхуманисте

Скоро пре два века, Петар Петровић Његош својом песничком интуицијом проникао у саму срж сатанизма, који се у савремено доба остварује у свеобухватном програму глобалистичког трансхуманизма

Духовна хајдучија: Без страха!

Живот у ванредном стању или на ободу цивилизације не умањује и не угрожава непролазне вредности у које верујете – Истина, Добро и Лепо ће преживети у вама, ако их будете чували и својим примером

Духовна герила: Доба опасних бесмислица

Можда најапсурднији и најзлокобнији израз јесте асимптоматска болест, чији је циљ да се свима усади идеја како су потпуно здраве особе, у ствари, болесне и чак опасне по заједницу

Духовна герила: Умрежено друштво

Масовно друштво улаже сва средства у производњу пасивног потрошача, а умрежено друштво позива сваког појединца да уложи у оно једино што му стварно припада: у своју свест, у сопствену душу