Духовна герила: Стара, добра нормалност

Али једно је извесно и већ се види, а то је да уместо „Живела нова нормалност!“ све више људи у свету узвикује „Смрт тиранима!“

Фиото: Фејсбук страница Spiritual guerilla

Данас постоји један кључан, а врло једноставан разлог због чега „нова нормалност“ глобалистичког светског поретка неће успети да се успостави: ОНА НИКОГА НЕ ОДУШЕВЉАВА. Истина, постоје милиони људи, можда и десетине милиона који ће се сложити да је она неминовна, или чак неопходна, али не постоји ниједан човек на планети Земљи који ће у славу „нове нормалности“ ускликнути „Ура!“ или „Јупиии!“, па ни сами њени аутори. „Живеле маске! Живеле мере! Напред ограничења свих врста! У победу!“ – то се баш нигде не може чути. Својевремено, на стотине хиљада Француза певало је ватрено „Марсељезу“, милиони Немаца искрено клицали „Хајл Хитлер!“, а још више људи свих нација слило се свом душом и срцем у хор „Интернационале“. И свако од ових прегнућа, без обзира на међусобно различит морални предзнак, је – успело! Французи су се одупрли војној интервенцији суседних монархија (истина, преобразивши се потом под Бонапартом у империјалисте, и због тога пропавши), Немци су створили Трећи рајх и потчинили читаве народе (на срећу – на кратко), а владавина Комунистичке партије простирала се у неким фазама на скоро трећину планете, у многим земљама (па још ту и тамо животари). Све је то било могуће јер су се народи одушевљавали респективним идејама-водиљама, чак и тако међусобно разноликим.

Сада од тога нема на трага ни гласа, а јасно је и зашто: све религије, идеје и покрети, који су током историје заиста масовно покретали људе, заснивали су се на борби за слободу (чак и у случају нацизма то је било схваћено као слобода од „неправедних ограничења“ победника из Великог рата и слобода од „светског Јеврејства“). То је без изузетка случај, још од раног хришћанства у Римском царству па све до рушења комунистичких диктатура крајем прошлог столећа. Без позива на ослобођење и слободе као циља, ниједна иницијатива и ниједан пројекат широких размера немају ни зрна шансе на успех. Патетични слогани попут „Ујединимо се у борби против вируса!“ и пригодни отужни пропагандни спотови не да не могу да изазову никакво одушевљење, већ код сваког нормалног човека (велике већине становништва Земље) изазивају подсмех и гађење. То је нормална реакција, јер су такви позиви апсурдни по више основа.

Фото: Getty Images

Пре свега, ниједан режим не може са успехом позвати људе и мобилисати их да се боре за слободу (сем ако то није против спољашњег непријатеља који ту слободу непосредно угрожава). Напротив, народ је увек латентно склон да се за слободу бори против „сопствене“ власти. Сем тога, позвати свој народ у борбу против једног вируса, има исто толико смисла као позвати га да се бори против ветра. Треба бити много деградираног ума и душе, па да се тај апсурд сместа не уочи или не осети. Миленарно искуство говори да вируси долазе и пролазе, односећи свој данак, те да је одржавање себе у што бољем душевном и телесном стању једина истинска превентива. Сем тога, начин борбе који је светски естаблишмент заговарао, а сада и бруталном силом намеће, нема у себи ничег привлачног. Затварање и самоизолација пре подсећају на стратегију којима се служе корњаче, пужеви и шкољке, који (још увек) за људе нису спремни модел понашања коме би се ваљало уподобити (идеја еволуције ту иронично дејствује против њених глобалних промотера). Истина, постојао је делотворни облик ненасилног отпора, онај који је у Индији водио Махатма Ганди, али он је, иако без оружја, био суштински активна борба, штавише симбол слободног кретања и одбијања сваке наредбе.

Изгледе на успех планетарног установљења „нове нормалности“ не умањује само тај противречни и нелогични позив режима народу да се бори за слободу, као ни поменута бљутава пропаганда. Изјава опасног душевног болесника, председника Француске Макрона, садржи у својој перверзној структури управо негацију слободе. Обраћајући се француском народу још у раним фазама лажне пандемије вештачки произведеног вируса, он је рекао дословце ово: „Навикли сте да будете слободни, али сада је време да будете солидарни!“ Дијаболична логика састоји се у томе што се „слобода“ и „солидарност“ овде приказују као међусобно искључиви антиподи, који не могу да постоје заједно. Штавише, народ се овом сугестијом позива на акцију у циљу укидања сопствених слобода, што је колико иронично, толико и бесмислено. Биће да су се самопроглашени господари света толико узохолили да на читаву људску популацију гледају као на нижа бића чију су интуицију, разум и нагоне већ потпуно угасили. Ако је још и могуће надати се тихом прихватању или невољном мирењу значајног дела човечанства са ђаволски нелогичним тврдњама Макрона и њему сличних, њихово одушевљено прихватање од стране народа света може очекивати само веома глуп или сасвим луд човек.

Може се, међутим, са сигурношћу очекивати нешто друго, оно што је кроз историју виђено небројено пута и што се по правилу и догађа када неко настоји да спроведе апсолутну власт засновану на укидању слободе: отпор. Он је не само извесан, него и већ постоји, на различитом нивоу на разним местима, у складу са степеном пробуђености, храбрости, па и навикнутости на неподопштине које власт уме да смера, спрема и спроводи према сопственом народу. Борба ће бити можда и дуга, а жртве су већ пале (у најмању руку у виду свих оних којима су ускраћени здравствени третмани за све болести осим короне, оних који су у депресији услед изгубљеног посла дигли руку на себе итд). Али једно је извесно и већ се види, а то је да уместо „Живела нова нормалност!“ све више људи у свету узвикује „Смрт тиранима!“

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla, 25. 12. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Пери руке

    Пери руке
    Рече Пилат
    Стави маску
    Сакри безобраз

    Остани у јазбини
    Не види сунце
    Окрени леђа
    Брату свом

    Нова нормала
    Спремна чека
    Безбожни
    Врли нови свијет

    Момчило

    15
  2. Ја верујем у теорију „друштвеног договора“: већина ће изабрати појединца да је води, али само док сматра да је то у добром правцу. У супротном следи му лоша судбина. Ово је логика крда и племена, ослоњена о основне егзистенцијалне нагоне – и са њом нема шале.

Оставите коментар