Духовна герила: Време казни и буђења

Ми овде и сада треба да се вратимо у стварност и одбацимо химеру нумеричког света. И то треба учинити не само радикално, него и хитно

Извор: Фејсбук страница Spiritual guerilla

Оно што нас данас окружује је свет претворен у нешто друго. Природни закони одавно се настоје заменити економским, који се проглашавају као супериорни и рекламирају као прекрасни. Једини циљ на свету постао је раст обрта капитала коме су неопходни извори и енергија, иако он то начелно занемарује. Тако се ушло у један (економски) систем који делује самодовољно, али који заправо беспоштедно искоришћава свет: та стално убрзавајућа ротација троши све више ресурса и узима све више енергије. Стога се већ дошло до стадијума економске рачунице која се може илустровати овако: „Ја сам у стању да направим веш-машину која ће радити практично вечито, али ћу у њу ставити стварчицу која ће је онеспособити после 15 хиљада обртаја, како бих могао да продам нову.“ Дакле, у процес производње (било чега, не само ствари!) уграђује се деструкција као неизоставни, саставни део. Читав систем функционише по овом принципу убрзане аутодеструкције света, тако да (бруто) раст националног производа уопште више није мерило богатства, него параметар брзине репетитивног разарања, брзине којом се, у ствари, јури према зиду. Та интегрална индустријализација трансформише не само материју, него и културу и уметност. Све се претворило у процес производње и потрошње добара и услуга, који је сакросанктан и недодирљив, а којим владају трговци и инжењери.

У време Чарлија Чаплина, људи су још макар опслуживали машине, а сада их оне замењују и човек се нашао на рубу губитка сврхе постојања – у томе је сва индустријска „мудрост“. У идеолошком смислу, у свим школама економије, инжењерства и управе појам који се данас константно понавља је ДИСРУПЦИЈА (прекид, раскид): мора се по сваку цену прекинути са постојећим поретком да би се увео нови систем, све се мора растурати и разбијати како би се могло поново заснивати, градити и састављати. На пример, како изгледају евалуације у здравству кад падну у руке економиста: „Ми смо ту да ликвидирамо стручни модел медицине и уместо њега уведемо систем производње и потрошње добара и услуга здравствене заштите и неге (који ће бити евалуиран, норматизован и рационализован).“ Циљ је уништење струке, како би се установио систем под контролом трговаца и инжењера, у коме су сви медицински радници само пролетаризовани точкићи.

Чарли Чаплин у филму Модерна времена

Пошто се тај систем креће све брже, људи постају неспособни да га прате, јер их овај стално претиче и заобилази – човек је у стању перманентне „прекинутости“ (dis+rumpere, лат.), више не зна куда и ка каквом заједничком добру би се упутио и ту је само да би се прилагодио. У свим подсистемима, норме се мењају сваке године и непрестано стижу нове директиве, како би процес прилагођавања био перманентан и заузео све човеково време и сву снагу. Рецимо, у образовању, данашњи поштени професор мора рећи: „Ја више уопште не знам зашто ово радим. Министарство и ректорат стално мењају програме.“ Они, пак, који хоће да учине нешто креативно, морају изаћи из система и створити неке независне, алтернативне институције. „Дисрупција“ је систем пречица створен против човекове способности да промисли свет у коме живи, чиме он постаје пуко средство оних са врха, који знају шта хоће и који господаре техником. ПОЗИТИВНЕ колективне тежње у виду заједничког идеала немају када да се формирају, постоји само индивидуална тежња да се преживи, а човечанство се преображава у безброј међусобно супротстављених монада. Када човек више није у стању да сања о заједничком добру, преостаје НЕГАТИВНА колективна тежња, по формули „Сви се слажемо да је ово крај света“. У таквој ситуацији, о социо-културној будућности и о заједничким правилима почиње да одлучује онај који господари техником и који (пречицама) иде брже од човечанства (Гугл, Амазон, Мајкрософт итд). Њихов је пројекат да људе мере не према оном што ови знају и могу, него према послушности наспрам протокола. Радник је прво преображен у најамника, а најамник потом у нешто непотребно. Јер, ако је ваш посао постао заправо само алгоритамски протокол државне управе, логично је да вас на том послу замени – машина (која ће у таквом процесу заиста бити успешнија). Тај дисруптивни феномен наступио је истовремено у домену праксе и у домену креације знања и довео до нумеричке дупликације света и одговарајућег алгоритамског управљања њиме.

Како то конкретно изгледа, на пример, у здравству? Раније би човек ишао од једног до другог специјалисте, истина, често добијајући различите дијагнозе, што зна да буде неизбежно у оквирима праве струке – јер, били су то прави доктори. Али, онда је неко закључио да тако не ваља („Овај каже ово, онај оно, шта је стварно по среди?“) и да треба измислити научно-статистички метод како би „истина“ била поузданија. Тако је настала Evidence Based Medicine („Медицина заснована на доказима“), утемељена на статистичким серијама које све поједностављују на, рецимо, „дијагнозу/третман А“ и „дијагнозу/третман Б“, а онда их међусобно упоређују. Индустријализована креација знања базира се на таквим статистичким подацима, при чему су оне пресудне бројке „које чине разлику“ унапред арбитрарно одређене. Увек ће се, дакле, правити исте студије, према истим протоколима, евалуирајући увек исте ствари, тако да су и сами истраживачи потпуно условљени системом (чинећи по упутствима „увек мало више од истог“). Али, у природи човека је могућност/неминовност грешке, па чак и кварења (корупције). И тако се временом појављује све више оних који чине „увек мало више од истог“, али не како би неговали пацијенте, нити да би разумели шта то уопште раде, него само ради титуле и положаја у друштву. Јер, да би њихова лабораторија и даље радила, они ће резултате прилагодити протоколима, стандардима и прогнозама које су им саображене, а у ту сврху бира се онај статистички метод који служи датом пројекту. И тако се долази до тоталне корупције која се уграђује у сам систем. Ту је у игри и его: лепо је видети своје име у „угледном“ медицинском часопису, или учествовати на престижној међународној конференцији, колико год безвредни били објављени чланак или саопштење. Такође, постоји и систематска корупција од стране оних који би да се окористе о систем. Поставити сву ту машинерију креације научних студија – то је скупо и компликовано и не може се покрити из буџета. Зато ту „ускачу“ лабораторије (BIG PHARMA), које постају неопходне и стога у позицији да управљају резултатима истраживања. Оне финансирају људе повезане с њиховом идеологијом, а не поштене и независне истраживаче.

Извор: Adobe Stock

Пошто Evidence Based Medicine због корупције пада, и нема способност да изложи истину, појављује се нешто ново и још горе, на пример Google Flu Trends – предвиђања епидемија грипа. Теза коју су неки „угледни стручњаци“ објавили у часопису Science пре још десетак година јесте да је база података којом располаже Гугл способнија од било ког епидемиолошког институтa да утврди када ће и које природе бити наредна епидемија. То значи да сакупљање података и њихова алгоритмичка обрада дају интерпретацију света која је боља од сваке претходне. BIG CAPTURE DATA на тај начин постаје коначни циљ: пошто је све податак, све мора бити умрежено и познато да би се „знала Истина“. А заправо, ради се о ТОТАЛИЗИРАЈУЋОЈ НУМЕРИЧКОЈ ДУПЛИКАЦИЈИ СВЕТА, у континуитету и заувек. Тиме се претендује да се свету каже какав треба да буде, да се има моћ прописивања реалности. На пример, „Хуавеј“ ће вам рећи куда треба да идете, јер ви то са својих пет чула нисте у стању да сагледате, пошто не можете да дођете до (научне) егзактне истине о свему. Тако се добија једно „конектовано огледало“ које ће вам боље, тачније од вас самих рећи, на пример, да ли сте у добром стању. Ви не знате, заправо, да ли сте здрави или уморни, али ће (на основу перманентног надзора) алгоритам то да вам поуздано саопшти. „Неко/нешто“ боље од вас самих зна ко сте, шта сте и какви сте. Тиме је сваки човек на крају лишен и себе самог и стварности.

Дуплирати свет у бројкама је савршено рационални концепт (ratio – „рачунам“), нема ту емоција, смисла, разумевања, симболике, друштва. Све се то врши у циљу одстрањивања патње уз помоћ технике, али… то не иде, патња се наставља. Човек има најновији модел телефона и хиљаду „пријатеља“ на друштвеној мрежи, али је ипак сам, затворен и у страху од смрти, од које га (као ни од болести) никаква техника неће спасти. Лечење техником је илузија, пакт са ђаволом, какав је одувек и био. На месту забрањеног плода из Едена сада је мобилни телефон, сјајан и леп „… да га је милина гледати и да је… драг ради знања“ (Постање, 3:6), те ће људи помоћу њега „отворити очи, па ће(те) постати као богови, и знати што је добро што ли зло.“ (Постање, 3:5), а заправо му техника одузима живот („јер у дан који окусиш с њега, умријећеш.“).

Извор: Deposit Photos

Повратак у стварност је неминован, колико год владајућа класа била у делиријуму, у који за собом увлачи кога год може. Јер, патња је и даље ту, уз илузију комфора и безбедности, али и са својим догматизмом који налаже супротстављање свим противницима „мера напретка на научним основама“. Дошло се до стадијума коме одговара грчка реч „хубрис“, која означава одсуство сваке мере и ароганцију, уз губитак везе са стварношћу. Стари Грци су знали да наспрам „хубриса“, воље да се има моћ богова, стоји – Немезис, гнев и освета тих истих, увређених богова. Сви који су подлегли тој ароганцији, пропали су – Икар, Прометеј и многи други. Стога ће и ово човечанство, које је отишло предалеко у свом лудилу величине, бити сурово приземљено, на челу са манијацима којима је допуштено да се попну на његов врх. У ствари, управо су бахати господари света, несвесни да играју и ту улогу (и тога да ће сами најгоре настрадати), почели да кажњавају људски род, који је колективно допустио да поново буде заведен рајским искушењем. Али ми – ти и ја! – овде и сада треба да се вратимо у стварност и одбацимо химеру нумеричког света. И то треба учинити не само радикално, него и хитно, што пре, јер се у њој свакога дана неповратно губе умови и душе младих, који су будућност реалног човечанства.

Приређивање и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , ,

2 replies

  1. Будим се

    Поглед ми ка Истоку
    Сунце ми у оку
    Будим се

    Жеђ тажим на извору
    Дубину тражим у мору
    Будим се

    Играм се ријечима
    Смијем се очима
    Будим се

    Момчило

    11
  2. … или барем два путића, док се другачије не утврди.

    Да пробам да поткрепим са два примера.

    О томе „како изгледају евалуације у здравству кад падну у руке економиста“ може да сведочи развојни пут Нахдима Захавија (по звању хемичар, пореклом Курд из Багдада, рођен 1967, https://www.zahawi.com/about).

    Поједини га из неког разлога зову га министар за вакцинацију мада је, што се државне управе тиче, углавном био „парламентарни државни подсектретар“ (Parliamentary Under Secretary of State, https://www.gov.uk/government/people/nadhim-zahawi) и то следећим редом:
    – за децу и породицу (2018-2019)
    – образовање (прва половина 2019)
    – бизнис, енергетика и индустријска стратегија (друга половина 2019, Vaccine Taskforce (VTF), national security and investment)
    – здравље и социјална заштита (од новембра 2020, COVID Vaccine Deployment)

    (NB: искључивши надлежности у образовању и економску струку неодољиво подсећа на развојни пут једне овдашње министар(с)ке пресоне.)

    О „ТОТАЛИЗИРАЈУЋОЈ НУМЕРИЧКОЈ ДУПЛИКАЦИЈИ СВЕТА“ речито говори пример професора Фергусона и његовог тима (Империјал колеџ, Лондон), тачније њихових модела за процену ширења пандемија (и ове и неких ранијих), чијим су се рисањима наклониле многе светске владе па и она што би да се пише са великим С, чим стисне дугме са великим R.

    Приде, испставило се да се ради о с*ању (по софтверском коду) ствари (https://axisofeasy.com/aoe/computer-model-that-locked-down-the-world-turns-out-to-be-shtcode/).

    (*) – уместо ‘неки’ уметнути нумеричку дуликацију по жељи

Оставите коментар