Сиц – кавез од бодљикаве жице уроњен у воду и блато. Логораш у сицу није могао ни да устане ни да седне, ни да легне ни да клечи, могао је само да чучи
Противу…
Јован Мирић: Мртво коло на пропланку
Бирали су најмлађу децу зато што су деца, најближа српском семену, правој мети нове хрватске државе. Ишчупати српско семе, као коров, из хрватске баште, то је био декларисани циљ те државе
Јован Мирић: Српска деца у НДХ
„Одмах затим дан касније 2. 4. 1942. убијена је код куће Љуба Бућан с њезино седморо дјеце… Истога дана у селу Гејковац побили су 6 жена и 8 дјеце…. троје мале дјеце нађени су скухани у котлу.“
Јован Мирић: Извештаји усташа и усташица
Све сам то радио јер су и други то радили, сматрао сам да сам добар усташа зато што то чиним, рекао Фрањо Манце
Стање ствари: Вучићев „топли зец“ за Додика
Дан српског јединства, слободе и националне заставе данас се „централно обележава“ у Бијељини. Претходно су га обележиле центрифугалне силе
Јовица Тркуља: Сагласје мишљења, говора и дела
Некадашње свето тројство етоса интелектуалаца: сагласје мишљења – говора – деловања на глобалном нивоу је обезвређено и одбачено, а на њихов пиједестал постављена ропска послушност, кетманство, лакејство
Јован Мирић: Судбина Мишка Козомаре
Кад су у зору у учионице упали усташе и почели да бију кога где дохвате, сви су се кајали: млађи што су слушали старије, старији што не послушаше млађе
Јован Мирић: Девојчица из Косиња
На цести поред њене куће одједном се створио један свет који више није био онај стари који је знала. Нагло се прометнуо у нешто друго, у неки зли и наопаки не-свет
Бранислав Матић: Руске службе безбедности морају да буду на висини искушења кроз која пролази руска и словенска отаџбина
Поводом саопштења руске ФСБ да је решила убиство Дарје Дугин
Јован Мирић: Труднице и породиље у НДХ
У извештају др Стација вишој италијанској команди 1941. наводи се да је велики број људи убијен тврдим предметом, да је нађено неколико женских лешева са исеченим грудима, те неколико трудница распорених стомака и у стомацима деца зашивена жицом
Горан Комар: Тестамент Ђурђа Црнојевића 1499. године – историјска ознака „српски“
Ђурђе Црнојевић је 22. октобра 1499. године својеручно, ћирилицом, исписао своју опоруку. Сенат каже да је оригинал писан својеручно „на српском језику“, па га треба превести на латински
Историјски пројекат Сребреница: Службене тајне Сребренице
Од повећања броја погинулих наратив о геноциду нема користи. У недостатку стабилне бројке стварних жртава, геноцидног плана, неизбежно ће и правна квалификација геноцида у Сребреници бити доведена у питање
Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац
Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво
Александра Стефановић Мировић: Филм
Неко би направио сценографију. Неко би нас обукао у црнину. Неко би укључио црну расвету. Неко би снимио филмску музику од мртве тишине. Само не знам ко би тај филм гледао
Јован Мирић: Усташка тактика на локалу
Кад би повели групу Срба да их покољу и баце у јаму, усташе су држале већину на растојању од око 100 метара од јаме, а спроводили једног по једног до гротла, где би га кољач усмртио и стровалио у дубину
Протојереј Жарко Гавриловић: Преговара се да се добије нека лепта од римокатолика, опет идемо Звери на поклоњење (2002)
На предавању у Смедереву крајем 2002. године протојереј др Жарко Гавриловић дотакао се и питања екуменизма и онога шта чека Православну цркву
Зашто се никада неће сазнати прецизан број брутално убијених јасеновачких жртава
Из књиге проф. др Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ доносимо седам разлога зашто се не могу тачно и поименце набројати жртве „најбруталнијег од 8 логора за истребљење у Другом светском рату“
Јован Мирић: Зашто су усташе певале пре и после клања Срба
Имају усташе више разлога да певају. Прво, обавили су посао. Друго, побивши Србе показали су да су бољи. Треће, похваљени су од својих духовника. Четврто, оверили су покатоличење и похрваћење својих очева и дедова
Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)
Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани, пише Дража Михаиловић емигрантској влади у Лондон
Данило Куленовић: Размишљања о 17. марту
Срећно пунолетство свима који славе овог 17. марта. Да познајем некога од њих понео бих му на поклон књигу „поништеног“ аутора – можда баш Ковића или Достојевског
Јован Мирић: Без коментара (четири слике из НДХ)
Не знају куд ће и шта ће са собом, без икога и без ичега, па моле Италијане да их приме: у ропство, или да их стрељају. Једно од то двоје биће за њих решење
Страдање монаха Гаврила Ковачине
Монах Гаврило, мучен најстрашнијим мукама јер није хтео да се одрекне Бога. Умро је 1946. године на бетону затворске самице са сликом манастира Високи Дечани
Александар Лазић: Улога мог сајта у светској револуцији или Коме смета „Стање ствари“ (2014)
Прошло је тачно осам година године од како нас је систем Вордпрес блокирао на један дан. И тада је „кључала“ ситуација у Украјини
Јовица Тркуља: Са Париске осматрачнице – трилогија Момчила Пудара
У Пударевим књигама оцртава се застрашујућа панорама угрожености основних, егзистенцијалних интереса како појединца тако и државе, друштва и планете у целини
Јован Мирић: Цеста до ништа
Цесту која је саграђена до оне прве јаме са Србима полако гута шума. Већ на следећем снимку Google Maps неће се разазнавати ни траг о њој. И ником ништа
Варја Нешић: Септембар у Београду, сећање у Чуругу и гроб у Српској
На дедин гроб долазим непозвана и неочекивана, у новембру или фебруару, кад је досадно – време и живот
Горан М. Јанићијевић: „Играле се делије“ или Памтимо ли своје песнике?
Ово подсећање на песника Милорада Петровића Сељанчицу мотивисано је схватањем да је питање наше будућности условљено сећањем на тегобну али славну прошлост
Јелена Вујановић: Шта је у темељу Републике Српске?
Прича о жртви наших родитеља који су темељ Републике Српске. Који нису стигли видјети свијет јер су нама градили завјет. Воли своје, поштуј туђе. Ако не можеш помоћи, немој одмоћи
Петар В. Шеровић: О потреби ревизије наше идеолошки острашћене историје и историографије
Ниједан историчар не може рећи да стечена знања о прошлости нису подложна научном преиспитивању. То се свакако односи и на знања о Другом светском, односно грађанском, рату
Марина Булатовић: Да ли ће се папа извинити Индијанцима због „културног геноцида“ у Канади, а потом и Србима због геноцида у НДХ
Судбина индијанске деце веома подсећа на судбину страдале српске деце током Другог светског рата. А шта о догађајима у Јасеновцу и Јастребарском, али и Сребреници и Синђијангу – кажу званичници Канаде
Драган Крстић: „Урбанистички планови“ као један од метода расељавања Срба с Косова (1983)
Шилово је чисто српско село, богато и витално, па је због тога од Срба одузето много плодног земљишта, да би се на том месту направила фабрика батерија, која загађује средину
СЗО: Ивермектин за 29 година имао 5.763, ковид вакцине за једну годину 2,5 милиона нежељених реакција
Иако је база СЗО пре шест година помпезно најављена да „олакшава проналажење нежељених ефеката лекова“, данашњи „фактчекери“ упозоравају да је „алат тек почетна тачка“ и да „извештаји нису проверени“
Ђорђе Ј. Јанић: За српску децу
Сетите се Српског града великог, / Града каквог нема ни један народ на свету, / Град мртвих стараца – Јасеновац, Град мртвих момака – Јасеновац, / Град мртве деце – Јасеновац, / Град мртвих Срба – Јасеновац
Јован Ранисављев (1977-2021): Сећање на присаједињење Бачке, Барање и Баната Краљевини Србији 1918. године
Повремени сарадник „Стања ствари“ Јован Ранисављев (1977, Товаришево код Бачке Паланке) упокојио се у ковид болници у Новом Саду. Желећи му Царство Небеско понављамо један од његових прилога
Владимир Бурсаћ: Смрт Марка Орешковића као тест за комунистичку историографију
Комунистичка историографија, ратна и послератна, никада није развила критички однос према догађајима, већ је остала на нивоу идеолошке и политичке пропаганде, такозваног агит-пропа